Šta je to nedostajalo Vengeru: Ozil, raspucani Remzi ili granitna odbrana?

Već su postale otrcane i dosadne stalne provokacije na račun Arsena Vengera i njegovog opredeljenja da igra otvoren fudbal, koji pleni lepotom, ali često ume da bude poguban po rezultat. I tako već 10 godina. Tačnije, na kraju ove sezone biće puna decenija od poslednje titule koji je francuski stručnjak doneo tada na Hajberi stadion. Stoga je i normalno što se posle fantastičnog starta u ovoj sezoni euforija uvukla međ zidove Emirejtsa.

Arsenal je lider Premijer lige, ima četiri boda više od Čelsija, genijalnog plejmejkera u liku Mesuta Ozila, raspucanog Arona Remzija, možda i trenutno najefikasnijeg čistokrvnog vezistu Evrope… Logično, ofanzivni igrači su pobrali lovorike za dosadašnje rezultate, ali šta je zaista ono što Tobdžije čini mnogo opasnijim rivalom nego proteklih sezona?

Kratko da se vratimo u sezonu 1997/1998 kada je Venger prigrlio prvu titulu u Premijer ligi. Mnogima će odmah na pamet pasti Denis Bergkamp,Patrik Vijera, Mark Overmars, Nikola Anelka, Emanuel Peti… Ali ništa oni ne bi uspeli bez čuvene četvorke pozadi – Li Dikson, Stiv Bold ili Martin Kion, Toni Adams i Najdžel Vinterburn. Osam utakmica bez primljenog gola u periodu od januara do marta obezbedile su Vengeru osnovu za uspon na pobedničko postolje (iako ih on nije ni skupio, već prethodnik Džordž Grejem).

Sada nešto slično, samo u režiji Pera Mertezakera i Lorana Košćijelnija kao komandanata, uz podršku Kijerona Gibsa i Bakarija Sanje po bokovima, te nešto isturenijeg Metjua Flaminija ili Mikela Artete, katkad i obojice na pozicijama zadnjeg veznog.

Među stativama Vojćeš Ščensni, koji ima mnogo manje posla nego ranije, iako se u poslednjoj liniji, na prvi pogled, ništa drastično nije promenilo.

Međutim, Mertezaker i Košćelni su već dovoljno dugo zajedno da su počeli da igraju kao pravi tandem. Ovaj drugi izleće i uklizava, dok je smirenog Mertezakera vrlo teško izmamiti van uobičajene pozicije. Presing počinje još sa Olivijeom Žiruom, nemački školarac Mesut Ozil disciplinovano prati, Aron Remzi je među igračima sa najvećim brojem presečenih napada u Premijer ligi, dok Flamini pre svih, ali i Arteta, dirigiju savršeno ukomponovanim orkestrom.

Dobar deo zasluga svakao ide i na račun pomenutog Stiva Bolda, sada uključenog u rad stručnog štaba Tobdžija. Rezultati su očigledni – Arsenal je u prvih 13 kola Premijer lige primio samo 10 golova što ga, uz Sautempton, čini najčvršćim timom prvenstva.

Kakav preokret u odnosu na ranije godine?!

Čini se, takođe, da bedem pred golom Šćešnija samo postaje sve jači. Na poslednjih pet ligaških utakmica samo je Mančester junajted pronašao put do Arsenalove mreže. Jednom.

Kad se pogleda spisak timova protiv kojih je londonski tim igrao ovaj učinak postaje još impresivniji. Naime, u novembru Arsenal je odmerio snage sa Liverpulom, Borusijom Dortmund, Junajtedom, Sautemptonom, Olimpikom iz Marselja i Kardifom. I primio samo jedan gol?!

Još jedan zanimljiv podatak, od 10 primljenih golova tri su pala sa penala, jedan posle kornera i još jedan posle udarca iz ugla, doduše posle loše raščišćene situacije, tačnije iz dva pokušaja. Sve u svemu na 13 prvenstvenih mečeva Arsenalovi rivali su iz igre samo pet puta bacili Ščensnija na kolena.

Manji odnos primljenih golova po utakmici Arsenal nije imao još od sezone 2007/2008. I ne čudi kada su, primera radi, Vengerovi izabranici na gostovanju kod Kardifa (koji prethodno nije poklekao ni pred Mančester junajtedom ni pred Mančester Sitijem) dobili 94 odsto duela sa Velšanima.

Zaboravite tip GG na mečevima Arsenala. Njihovu mrežu retki će pogoditi. Doduše, paklen mesec je pred Tobdžijama.  Već za dva dana susret sa Halom kao uvertira pred strašnu seriju – Everton, pa put na gostovanje kod Napolija, Siti na Etihadu i zatim Čelsi kod kuće. Pre no što tenzija malo splasne u "božićnim" susretima sa Vest Hemom i Njukaslom.

(FOTO: Action Images)