Surovi Đerdan Šaćiri: Inter je sramotan klub, a italijanski fudbal spor!

Iznenadio je mnoge Đerdan Šaćiri odlukom da u leto 2015. pređe u redove premijerligaša Stouka. Posle solidne polusezone u Interu (gde je stigao na pozajmicu iz Bajerna) očekivalo se da Švajcarac pojača upravo Neroazure, ali se predomislio i otišao pravo na Ostrvo gde igra sjajno. 

A lepo je počela priča u Milanu, masovnim dočekom navijača na aerodromu...
“Obećali su mi tada novi Inter. Redari su me jedva sačuvali od stampeda navijača kada sam dalazio. Stil života u Milanu je bio fenomenalan, to su bili najboljih šest meseci u mom životu. Trening kamp je bio u Komu, pa mi je Švajcarska bila blizu. Ali, fudbal u Italiji nikako nisam voleo”, istakao je Šaćiri u velikom intervjuu nemačkom Spoksu.

Zašto?
“Zato što je spor i što ga taktika ubija. Jednom smo igrali na treningu dva sata sa samo jednim udarcem na gol. To mi se nikada ranije nije desilo u karijeri.”

Tim je stagnirao pod Robertom Mančinijem, pa si otišao posle pola godine?
“Mančini je želeo da ostanem, ali sam ja bio zainteresovan za Englesku jer sam dobio dve dobre ponude odande. Razlog je bio jasan, Premijer liga se uveliko igrala, a ja sam želeo odmah da počnem s utakmicama, ne da prolazim ponovo kroz letnje pripreme s Interom.”

Pod Gvardiolom i Mančinijem promenio si ulogu, od kreativca si postao "destruktivac"?
“Jesam malo. Sa Mančinijem sam imao problem jer je menjao tim svakog vikenda, pa i kada smo igrali dobro, to nije dugo trajalo. On je to svuda radio, i u Sitiju i u Galatasaraju, nisam se osćao komforno, pa sam tražio najbolje rešenje.”

Kakvu je razliku donela selidba u Stouk u odnosu na Inter?
“Interova infrastruktura je u najmanju ruku sramotna! Razočaravajuće je kako tako veliki klub ne može da investira u tako jedan važan segment. Ishrana, oporavak, analiza utakmica i protivnika, uslovi treninga, ništa od toga nema u Interu. To su glavne odlike profesionalnog funkcionisanja, a to sam našao u Engleskoj. Kada samo poredimo teren - u Italiji je lepo vreme, a trava uvek neuredna i visoka. U Engleskoj može kiša da pada danima, igraćemo na tepihu koji svakog dana s uživanjem održavaju pasionirani radnici.”

Godinu dana ranije Bajern ti nije dao da odeš u Englesku?
“Trebalo je da odem u leto 2014. i imao sam ponude Liverpula i Atletiko Madrida. Odlučio sam se za Enfild, Brendan Rodžers me je zvao nekoliko puta pre Svetskog prvenstva. Ali, Bajern mi je stopirao transfer. Posle su usledili brojni pregovori, u kojima je bilo neprijatnih tonova. U Bajernu su mislili da ću dobiti šansu, ja sam znao da neću što se kasnije ispostavilo.”

Mnogi kažu da ti je prelazak u Stouk korak unazad u karijeri. Šta ti misliš?
“Mislim da je to stvar koja se tiče samo mene. Nikada nisam gledao tako na transfer u Englesku. Mnogi u glavi imaju stari Stouk koji je igrao dugim loptama kod Tonija Pjulisa. Ali, danas je situacija na terenu mnogo drugačija. Mark Hjuz ima tehnički nadarene fudbalere na terenu, a postoji velika konkurencija u timu. Igrač kao Imbula od 30.000.000 evra sedi na tribinama i to dosta govori o kvalitetu u Stouku.”

Koliko ti znači saradnja sa Markom Hjuzom?
“Uživam u njegovom društvu. Hjuz je, kao i Jup Hajnkens džentlmen, koji će, ako je neophodno, doneti neprijatne odluke. Bio je veliki igrač i zna kako treba da se odnosi prema zvezdama. Zahvaljujući njemu, imam puno slobdonog prostora i on je zaslužan za moje dobre igre”, zaključio je Đerdan Šaćiri.

(FOTO: Action Images)