Sve što ste hteli da znate o Francuskoj 2, a niste imali koga da pitate…

Prošao je kroz kompletnu omladinsku školu OFK Beograda, a zatim je bio na  pozajmici u Palilulcu i Trudbeniku. Po dve godine je nastupao za Loznicu i Radnički iz Obrenovca. Od 2005. do 2009. godine, Miodrag Stošić, je igrao za Vojvodinu, i taj period izdvaja kao najlepši deo svoje karijere. Usledio je prvi inostrani angažman. U francuskom Nim Olimpiku proveo je tri i po godine, a poslednjih šest meseci je član drugoligaša Lavala.
“Francuska Druga liga je izuzetno organizovana. Sve je besprekorno, od stadiona, navijača do nivoa takmičenja. Za pet sezona nisam imao ni jedan problem”, kaže za  Stošić za MOZZART Sport.

Bivši fudbaler Nima podvlači da je liga prilično zahtevna i teška za igranje.
“Francuska 2 broji dvadeset timova, prvi deo šampionata se završava u decembru. Između dve polusezone igraju se utakmice kupa Francuske i Liga Kupa. Prva tri kluba obezbeđuju plasman u viši rang i tri najlošija tima ispadaju, nema baraža. Moj sadašnji klub je pre šest sezona postao drugoligaš, uglavnom vodi borbu za opstanak, ali mogu potvrditi da je Laval prilično organizovan. Imamo odličan sportski centar i sve je skockano u jednu lepu priču. Tačno je da smo opstanak sačuvali u poslednjim kolima a i sad nismo dobro startovali. Ambicija je sredina tabele“.

Stošić sve najlepše govori o domaćim i stranim igračima.
“Francuzi su tehnički i taktički prilično potkovani. Tamnoputi fudbaleri su pre svega sa sjajnim fizikalijama, jaki, brzi, naročito špicevi. Za takve igrače ima mesta i u prvoligaškim timovima“.

Treneri drugoligaških timova su uglavnom Francuzi.
“Malo je stranaca, a domaći stratezi forsiraju sisteme 4-4-2 i 4-2-3-1. Karantini su obavezni kad igramo na strani. Kad smo kod kuće dolazimo na doručak, potom odradimo lagani trening, slobodni smo do užine posle koje idemo na stadion. Stručni štab čine šef, pomoćni, kondicioni treneri, trener golmana i lekarski tim. Skoro smo imali razgovor sa psihologom, trener je posle pet poraza pozvao svog prijatelja koji je razgovarao sa nama. Pomoglo je pošto smo zatim pobedili“.

Drugoligaški timovi izvore prihoda nalaze na različitim stranama.
“Ključni čovek svakog kluba je predsednik, finansije se obezbeđuju od raznih sponzora, reklama, televizija, a deo budžeta pokriva i grad. Mi smo jedini drugoligaš u našoj regiji. Naš budžet je oko sedam miliona evra, dok je Nim imao dva miliona više. Postoje ekipe sa budžetom od dvadeset miliona. Inače, liga određuje termin utakmica, koji je petkom u 20.00 sati, dok se jedan meč održava ponedeljkom u 20.30. Sve utakmice su u multi prenosu na kanalu BM Sport čiji paket se posebno plaća. I ostali mediji dobro prate utakmice, posebno klubski sajtovi“.

Borbu za najviši plasman ove sezone vodiće više timova.
“Najozbiljniji kandidati su Kaen, tim sa prvoligaškim iskustvom, potom Anže koji se nije dobro proveo u Lavalu, ali su odlični. Takođe, visok plasman imaće Brest, Troa, Lens koji ima najbolju publiku“.

Domaći teren ne donosi veliku prednost.
“Mi smo igrali kod kuće sa liderom i ubedljivo dobili sa 4:1, ali to uvek nije praksa. Liga je čudna i teška, naročito za kladioce, teško je pogoditi rezultate. Postoje favoriti na papiru, ali na terenu je druga priča. Imam pozive da tipujem ligu, pogađam polovično i uglavnom golove, konačan ishod ide znatno teže“.

Lens, podvlači Stošić, ima ubedljivo najbolje navijače.
“Uvek imaju pun stadion i pravu fudbalsku atmosferu. U ostalim klubovima, na stadionima, vlada porodično raspoloženje. Prosečan broj posetilaca je oko 6.000 a cena ulaznica je od pet do dvadeset evra“.

Suđenje je prilično rigorozno.
“Nisam zadovoljan, baš sam dobio crveni karton. Svaki start se sankcioniše, a za svaki grublji start ide crveni karton“.

Nekadašnji igrač OFK Beograda čiji su fudbaleri često završavali u Francuskoj kaže da nije velika razlika između elite i Druge lige.
“Možda se razlika  u kvalitetu vidi kod vodećih pet prvoligaških ekipa, kod ostalih je to manje primetno. Igrali smo Kup utakmice i bilo je  prilično izjednačeno. Generalno u eliti se igra lepši fudbal dok je kod nas to više muška igra. U poslednjem prelaznom roku je dosta igrača prešlo iz Druge u Prvu ligu“.

U Francuskoj 2 nema puno Srba, tvrdi Stošić.
“Ovde su Nenad Kovačević, Danijel Ljuboja, Danijel Aleksić i Stefan Milosavljević. Nema nas, a razloge treba tražiti na više strana“.

Francuzi su pre svega fudbalska nacija...
“Moram priznati da se ragbi visoko kotira, ali fudbal je broj jedan. Od fudbalera vole Abidala, a Riberija nešto ne mirišu. I dalje su fudbalske ikone Zidan i Platini“.

Klađenje, kaže Stošić, nije u prvom planu.
“Klade se po drugačijem principu, na tiketu se nađe desetak utakmica, iz Top pet evropskih liga, i to je to, kao nekad kod nas sportska prognoza. Francuzi dosta prate druge evropske lige, naročito klubove za koje nastupaju njihovi puleni“.

Beograđanin Stošić je zadovoljan životom u Francuskoj.
“Dobro mi je bilo u Nimu jer je na jugu zemlje i bilo je puno Srba za druženje. Sad mi je malo drugačije, vreme je malo deprimirajuće zbog kiše i snega. Što se hrane tiče, nisam ljubitelj ovdašnje kuhinje, držim se ženinog menija. Oni se uglavnom baziraju na morskim plodovima i za svaki obrok je obavezno vino“.

Planovi za budućnost, Stošiću, su i dalje vezani za Francusku.
“Ugovor me veže do kraja sezone, plan je da odigram što više utakmica i da potom parafiram još jedan trogodišnji ugovor, a da zatim polako pakujem kofere za Srbiju“, zaključio je Stošić.

Piše: Đurđe Mečanin
[email protected]