Tajna Enfilda: Popeli smo se vrh brda kako samo mi znamo! (VIDEO)

I posle kažu trener nije važan. Došao je kad se časnog krsta nije znalo. Ni ko kako stoji na terenu, ni da li veće gluposti prave u odbrani ili u napadu. Čak je i vezni red delovao šeprtljasto. A onda je Jirgen Klop „zategao“ ekipu, mic po mic vodio je napred i doveo na samo 90 - možda 120 - minuta od osvajanja pehara Lige Evrope i direktnog plasmana u Ligu šampiona.

Crveni su još jednom uspeli da urade ono u čemu su nenadmašni. Da u revanšu evropskih kupova na svom Enfildu „kupe“ ulaznicu za finale. Uspeli su u tome osmi put uzastopno. I opet nisu primili gol, napred su dali tri i prevazišli manjak od pre sedam dana kad je Viljareal slavio u prvom minutu nadoknade vremena - 3:0 (prvi meč 0:1).

I eto Jirgena Klopa u finalu Lige Evrope. Tog neponovljivog šarmera među trenerima i najboljeg „igrača“ Liverpula u sezoni na čijem će koncu imati šansu da uradi više nego što su mnogi pretpostavljali kad je početkom jeseni došao na Ostrvo.

Mogao je Nemac večeras komotno da sedne na klupu, spusti naočare i uživa, jer je sve u igri njegovog tima podsećalo na Borusiju iz vremena kad je vladao nemačkim fudbalom. Naravno, harizmatični šef struke petostrukog prvaka Starog kontinenta nije mogao miran, „skakutao“ je pored aut-linije, jurio napred-nazad kao da on igra, ali je štos u drugome. Svoje igrače podstakao je znatno ranije. Ma, i pre pripreme ovog, za njih višestruko, važnog duela. Naterao ih je da ubece u brzinu više, da budu otresitiji pozadiji, sigurniji u pasu i mirniji u realizaicji. Nagrada za takav pristup i ponašanje nije mogla da izostane, iako je Viljareal povremeno, ali samo povremeno, podsećao zašto je jedno od najprijatnijih iznenađenja kontinentalnog fudbala ove sezone.

Kao što je pisalo na jednom od transparenata na Enfildu: „Popeli smo se na vrh brda kako samo mi znamo“. Možda tu tajnu nikad neće, niti bi trebalo, da otkriju. To je ono čudo skriveno u zidinama kultnog zdanja o koje je pre mesec dana tresnula Borusija, a o koje se večeras razbila i španska armada, uverena da posle 284 minuta bez primljenog gola može da izdrži još 90.

Uspela je tek sedam. Toliko je trebalo Liverpulu da prvu pravu priliku pretovori u pogodak, iako je to zapravo učinio Bruno Sorijano, da bi svaki sledeći napad domaćina bio strahovito opasan, ilustrujući snagu, ambiciju i posvećenost zbog koje ni slavlje u Bazelu nije daleko, makar preko puta stajao i apsolutni vladar ovog takmičenja - Sevilja.

Protiv bezopasnog Viljareala Liveprul je lako stvarao šanse i bilo je samo pitanje kad će prelomiti utakmicu. Uradio je to nesuđeni strelac kod prvog gola. Ako mu je tad štoper gostiju „oteo“ slavu onda je sredinom drugog dela Danijel Staridž potvrdio da se vratio. U pravi čas. Dao je peti gol na poslednjih sedam utakmica, za koji najviše može da zahvali blistavoj asistenciji Roberta Firmina, nešto kasnije inspirisano da odličnim prodorom najviše utiče na pogodak Adama Lalane.

Za kraj nadanja Viljareala, koji je u međuvremenu ostao sa desetoricom zbog isključenja Ruiza, da utešnim golom može do prolaza i prvog finala nekog evropskog kupa (ako ne računamo tri Intertoto kupa). Jer, ipak, tamo je mesto Liveprulu. Ako ništa drugo, oni znaju kako da se popnu na vrh.

LIVERPUL - VILJAREAL  3:0 (1:0)
/Bruno autogol 5, Staridž 63, Lalana 82/, prvi meč 0:1

Liverpul
Stadion Enfild roud
Sudija: Viktor Kasai (Mađarska)
Žuti karotni: Kljan (Liverpul), Viktor Ruiz, Soldado, Suarez (Viljareal)
Crveni karotn: Viktor Ruiz (Viljareal) u 71. minut

Liverpul: Minjole - Klajn Ture, Lovren, Moreno - Džan, Milner - Firmino (od 89. Benteke), Kutinjo (od 82. Alen), Lalana - Staridž (od 90+2 Lukas Leiva). Trener: Jirgen Klop.

Viljareal: Areola - Mario, Musaćo, Ruiz, Kosta - Dos Santos (od 73. Bonera), Pina (od 60. Trigeros), Bruno, Suarez - Soldado (od 68. Adrijan Lopez), Bakambu. Trener: Marselinjo.

Pratite MOZZART i na Vajberu!

(FOTO: Action images)