Tema za razmišljanje u Partizanu: Što su stranci bolji od dece koju imamo?

Samo jedan od nagomilanih problema srpskog fudbala. Zasad, bez rešenja. Kao da se vrtimo u krug. Jer, koliko god se potenciralo da su deca budućnost loptanja u ovoj državi, čim dođe prva i(li) malo unosnija ponuda klubovi ih puštaju u inostranstvo. Nekad su nemoćni, nekad u kandžama menadžera ili popuštaju pod zahtevima roditelja, međutim, dešava se i da sami greše na pojedinim primerima.

Partizan je u bliskoj prošlosti ostao bez igrača za koje mnogi tvrde da bi u sadašnjem sastavu ne samo imali mesta, nego pravili razliku. Da je bilo malo više strpljenja, novca i(li) vizije... Ovako, etiketa „projekat na duge staze“ nije valoriziovana u sportskom smislu. Tako Informer podseća da su poslednjih godina Humsku napustili Saša Ivković, Luka Stojanović, Miladin Stevanović, Miroslav Bogosavac, Ivan Šaponjić, Saša Lukić, Dušan Vlahović i letos Đorđe Jovanović, bez nekog vidljivog traga na Topčiderskom brdu, iako se ne može zanemariti činjenica da su zbirno doneli 5.100.000 evra, koliko – primera radi – sam Nikola Milenković, koji je ostavio sjajan utisak u sezoni osvajanja duple krune, posle čega je prodat Fjorentini.

Usamljen primer, reklo bi se...
„Dok god ima talenata u državi Srbiji, forsirao bih decu. Daj im šansu, kroz godinu dve imaćeš vrhunske rezultate i na kraju prodaju. Što su ovi stranci koji dolaze bolji od dece koju imamo? Poslednji primer je što su za jeftine pare prodali Đorđa Jovanovića. On je bolji od svih centarforova koje je Partizan imao. Strahinja Bošnjak, najbolji mladi štoper u državi, nije dobio šansu. Tu su Vlalukin, Vujanić... Navijači hoće da vide tu decu. Nisam u situaciji da mogu da donesem odluku, jer kad bih, niko od te dece ne bi otišao iz Partizana“, uverava Dževad Prekazi, skaut Parnog valjka, u izjavi Informeru.

Nekadašnji as crno-belih jasno je ukazao i na problematiku komplikovanog izbora stranaca koji često zauzimaju mesto ovdašnjim talentima i sprečavaju njihov razvoj. Mada, ima i to svoje „zašto“, jer se u potrezi za instant rezultatima rukovodstva pre oslanjaju na gotove igrače nego na one sa kojima bi tek trebalo da se radi.
„Leonardo je pravi razliku. Kao što je u Zvezdu došao fudbaler sa velikim pedigreom, Marko Marin. Ljudi, kakav igrač! Nema tu izmišljanja tople vode. Evo, Partizan je doveo Sumu. Kakav Suma, kakvi bakrači!? Došao je onaj iz Rijeke, Solomon. A u to vreme u ekipi je bio Đorđe Jovanović i nije imao mesta da igra“.

Da bi Partizan mogao da se vrati korenima i započne oporavak po sistemu „u se i u svoje kljuse“ nagovešteno je ne početku zimskih priprema. Trener Zoran Mirković oslonio se na čak šestoricu igrača rođenih posle 2000. godine, u pitanju su Svetozar Marković, Filip Stevanović, Jovan Kokir, Zlatan Šehović, Bojan Balaž, Strahinja Pavlović, a njima će se, kad preleži boginje, pridružiti Armin Đerlek. Sam talenat ne garantuje ništa osim ako se oblikuje pravilno, što otvara novu dilemu: kome poveriti bisere?
„Decu bi trebalo da treniraju bivši igrači. A mlađi treneri da uz njih steknu iskustvo. Danas su mlađi treneri „laptop treneri“. Ništa ne znaju, samo bulje u kompjuter i vode treninge. Nisu šutnuli mačku s praga, a postali su treneri. Licencu može da dobije svako, samo je potrebno da plati. Srećom, ne može svako da dođe u Partizan, jer Partizan je Sorbona“, dodao je Dževad Prekazi, koji je za crno-bele odigrao 153 utakmice i dao 19 golova.

FOTO: Star sport, MN Press