Teški dani Valensijinog kapitena: Govore mi da sam pseto, sam sam, plačem...

Svetlo na kraju tunela. Bar se tako učinilo svima na Mestalji kad je Dani Pareho u 88. minutu utakmice sa Alavesom penal pretvorio u pogodak za pobedu od 2:1 i kraj crne serije od četiri poraza. Laknulo je svima u Valensiji, ali čini se nikome koliko 27-godišnjem kapitenu.

Samo Dani zna kako mu je bilo poslednjih meseci...
"Da nisam pogodio ne bih izašao sa Mestalje", kaže Pareho.

Preteruje? Pitanje je. Niko nije bio na meti tolikih kritika. Cele prošle sezone, pa i na početku ove. Utisak je da je Pareho trpeo više udara nego Nuno Espirito Santo, Geri Nevil i Pako Ajestaran zajedno.
"Navikao sam. Govore mi da moram da trčim više, da se štedim, da sam pseto... Šetam ulicom sa porodicom, neko prođe i dobaci mi da sam pseto. U jednom trenutku jednostavno stigneš do granice posle koje ti je svejedno", iskreno će Pareho.

Nema šta da krije.
"Sve sam dao za klub, za trenere koji su bili ovde. Kod Nuna odigramo 12 utakmica bez pobede, bio sam svake nedelje ovde na vatri, ako treba da branim trenere... Ali samo su mene kritikovali. Niko me iz kluba nikad nije zvao da pita kako sam. Bio sam potpuno sam. Kući sam više puta plakao zbog svega".

Na leto je mogao da ode sa Mestalji. Sevilja je zvala, ne bilo ko. Pareho je ostao.

(FOTO: Action Images)