Toliko loši da su završili u istorijskim knjigama: Posle 45 godina crno-beli dali samo jedan gol na tri utakmice

Ne ide. Ni promena trenera, ni prihvatljiviji ambijent, ni aplauzi s početka utakmice, ni rival tradicionalno poželjan u Humskoj nije bio dovoljan Partizanu da upiše pobedu protiv Mladosti. Umesto da s tri boda dočekaju novog šefa struke, crno-beli su podbacili. Opet. Ne samo što nisu pobedili, nego ni gol nisu dali. A kako su igrali teško da bi u tome i uspeli da se danas igra novi meč.

U prethodna tri prvenstvena kola samo jedan gol. Autor – Ognjen Ožegović pre osam dana protiv Dinama iz Vranja. Pre toga poraz od Radnika u Surdulici (0:1) i mučenje sa Lučancima (0:0). Na tribinama se čulo „ne pamtimo ovako loš Partizan“. I biće da su navijači u pravu, jer niko od članova sadašnjeg igračkog kadra nije bio ni rođen kad je tim sa Topčiderskog brda poslednji put bio ovako jalov u borbi za bodove.

Ove sezone samo jedan gol za 270 minuta superligaškog fudbala. Prethodni put tako loš početak trke Parni valjak je imao u sezoni 1973/74, kad je pod vođstvom Velibora Vasovića najpre remizirao sa Sarajevom na Koševu (0:0), pa odigrao bez golova sa zrenjaninskim Proleterom u Beogradu, a prvi gol dao tek drugog septembra 1973. u Mostaru za remi sa Veležom (1:1). Otad do nedelje veče makar dva gola davao je Partizan za tri kola, a sinoć ni čestitu priliku nije stvorio.
„Moramo više šansi da stvaramo. Pritiskali smo protivnika, stvarno dali sve od sebe, ne mogu da zamerim ništa na borbenosti i zalaganju, ali moramo više da pritiskamo napred i da stvaramo šanse. To nam je najveći problem. Partizan mora da igra napadački i da postiže golove, pogotovo na svom stadionu“, locirao je jedan od najuočljivijih problema Milan Smiljanić.

Opšte je mišljenje da je Lola u trećem debiju na stadionu Partizana bio najbolji pojedinac. Jeste dobro za njega, da nagovesti šta može da pruži na poziciji zadnjeg veznog, ali ne valja za tim u kome su zatajili Rikardo Gomeš, kasnije i Ognjen Ožegović i Đorđe Ivanović, iako su dvojica rezervista unela živost. Ne i promenu rezultata.
„Dolazi nam nov trener, pokazali smo dozu htenja da pobedimo, ali opet se dešava da realizacija nije na nivou. Na našem stadionu moramo da stvorimo minimum deset šansi, Partizan tako igra i tako su svi naučeni da igraju. Moja osećanja su ovde uvek velika i emocije su bile mnogo jake. Toliko sam želeo da postignemo gol, na kraju sam hteo iz svoje kože da iskočim, ali dešava se, nije prvi put. Žao mi je što nismo pobedili“.

Možda će za Partizan sve biti bolje kad se oporavi Nemanja Nikolić i(li) kad i ako se kupi novi špic. Dotad, ostaje Grobarima da se zagledaju u još jedan podatak: leta 2016. uzeli su njihovii miljenici samo jedan poen iz prva tri kola (0:0 sa OFK Bačkom, 1:2 u Kruševcu sa Napretkom na kraju mandata Ivana Tomića i 1:3 u Humskoj sa Vojvodinom u Beogradu na početku ere Marka Nikolića), da bi uprkos bodovnom zaostatku na kraju prvi prošli kroz cilj. Štaviše, okitili se duplom krunom.
„Kad nema rezultata, ne može atmosfera da bude na nivou, ali pokušavamo da je održimo, jer znamo da je početak sezone i ima mnogo utakmica pred nama. Evropa nam otvara put da nastavimo ovim tempom i da mnogo više damo u napadu, jer svi to očekuju od nas i sami sebi očekujemo od sebe. Nismo lepo otvorili sezonu što se tiče prvenstva, jer je već „minus pet“, ali idemo dalje“, optimista je Milan Smiljanić.

FOTO: MN Press