TOP 25 najboljih fudbalera Superlige u izboru MOZZART Sporta (VIDEO)

Potrudili smo se da vam prenesemo naša iskustva u susretima sa srpskom elitom i predstavimo 25 imena koja su na novinare MOZZART Sporta i naše izveštače sa superligaških terena ostavila najjači utisak. Podsećamo, naša redakcija je prethodnog leta, na portalu mozzartsport.com, prva pokrenula uživo praćenje utakmica elitne fudbalske lige Srbije. U svakom kolu bili smo na svakom stadionu, što u zbiru dođe 240 utakmica ili nešto više od 22.000 minuta superligaškog fudbala.

Uslov da se neko nađe u našem izboru bio je prost – da u nogama ima više od 15 utakmica u tek završenoj sezoni. Za one nešto mlađe tu je MOZZART HIT. Tačnije naša topla preporuka da na njih u obratite više pažnje. Ako već niste...

1. IVAN IVANOV
Rođen: 25. februara 1988. u Zlatici (Bugarska)
Klub: Partizan
Pozicija: štoper

Stub najčvršće odbrane Superlige koju su brzonoga krila Partizana često ostavljala na vetrometini, dok bekovi šampionske ekipe nisu ulivali sigurnost. Ipak, sve je to uspevao da zakrpi Ivan Ivanov, iako je pored sebe imao prvo neiskusnog (iako sasvim solidnog) Miloša Ostojića, a od zime i neubedljivog Tomislava Pajovića. Međutim, ne preterano brzi bugarski internacionalac sve je nadoknadio fudbalskim znanjem. U svakom trenutku znao je gde da se postavi, u skok igri je bio nenadmašan, a umeo je i da u maniru rasnih evropskih štopera golovima pogura ekipu do bodova (kao protiv Rada za minimalac od 1:0), pa nema nikakve sumnje da je zaslužio epitet najboljeg. Ujedno i transfer u neku jaču ligu od naše.

2. NENAD MILIJAŠ
Rođen: 30. aprila 1983. u Beogradu
Klub: Crvena zvezda
Pozicija: vezni

Iako često osporavan, čak i od dela navijača svog kluba, nema sumnje da je kapiten Crvene zvezde za naše uslove fudbalski znalac sa pedigreom. Uostalom, ma koliko se dežurni krivci žalili na njegovo ponekad tromo kretanje, činjenica je da je igra crveno-belih ponajviše zavisila od toga na koju je nogu ustao Nenad Milijaš. Kada je njegova razorna levica bila naštelovana, Zvezda je uspevala da sakrije manjak kreativnosti. Njegov učinak govori sam za sebe – devet golova i osam  asistencija (najviše u ligi). Sa mesta zadnjeg veznog nimalo beznačajan učinak.

3. ALEKSANDAR MITROVIĆ
Rođen: 16. septembra 1994. u Smederevu
Klub: Partizan
Pozicija: napadač

Otkrovenje sezone! Mladi golgeter crno-belih je u prvi tim uveden sa idejom da se polako privikava na seniorski fudbal, ali je gotovo momentalno postalo jasno da 18-godišnji razbijač ne samo da ne zaostaje za starijim kolegama, već da je već sada za korak ispred većine njih. Snažan, beskompromisan u duelu, sasvim solidan u završnici, Mitrović je dogurao do brojke od 10 golova i zaslužio pažnju selektora Srbije Siniše Mihajlovića. Mada o njegovom izboru igrača možemo da razglabamo naširoko,  ne i u slučaju popularnog Mitra, koji je, pošto je prevazišao klinačke bolesti, sasvim sigurno špic za budućnost Orlova. Mitrovićevi golovi Partizanu su doneli minimalac protiv Jagodine, 2:1 protiv Javora, 3:1 protiv Radničkog, remi od 1:1 sa Hajdukom... Upisao je i tri asistencije i već u debitanskoj sezoni u eliti izborio se za mesto u idealnom timu lige. Ali njegove ambicije tu se ne zaustavljaju.
“Planirao sam i ovo prvenstvo da završim kao najbolji strelac, ali nisam uspeo. Nadam se da ću ostati u Partizanu, imati veću minutažu i postići još više golova. Trofej namenjen najboljem strelcu u Srbiji – to mi je cilj za sledeću sezonu”, iskreno će uspeha gladni Mitrović, koji je navodno već na meti evropskih velikana poput Napolija i Porta.

4. MILOŠ STOJANOVIĆ
Rođen: 25. decembra 1984. u Knjaževcu
Klub: Jagodina
Pozicija: napadač

Najbolji strelac Superlige u sezoni u kojoj je Jagodina ispisala klupsku istoriju. Miloš Stojanović, popularni Popaj, zaustavio se na koti od 19 golova (54 odsto od ukupnog učinka celog tima), ali njegov doprinos rezultatima Ćurana nije bio samo u tome (iako je direktan „krivac“ za čak sedam pobeda). Očigledan primer bilo je gostovanje kod Crvene zvezde u 11. kolu, kada je nad Stojanovićem skrivljen penal (iako nepostojeći) za 1:1, da bi posle njegovog protrčavanja pored Milana Jovanovića, Dejan Đenić pogodio za konačnih 2:1. Možda baš zbog te partije Stojanović je izdvojen kao prvi pik Zvezde u letnjem prelaznom roku.
“Mnogo razloga za slavlje. I istorijska sezona Jagodine i titula najboljeg strelca što mi mnogo znači, jer sam se na najbolji način odužio klubu koji me je afirmisao, a rastanak se neminovno bliži”, priznao je Stojanović u izjavi za MOZZART Sport, ali je ostao zakopčan do grla kada je upitan koju će od brojnih ponuda prihvatiti.

5. SAŠA ILIĆ
Rođen: 30. decembra 1977. u Požarevcu
Klub: Partizan
Pozicija: vezni

Jedna reč: Klasa! O kvalitetima Saše Ilića iluzorno je pričati, jer momak od 35 leta, pritom fizički limitiran, iz godine u godinu drži fudbalske časove po srpskim terenima. Iako najstariji, uvek je „Ilić kapiten“ taj koji se prvi vraća da izvrši defanzivan zadatak i onaj koji traži loptu i odgovornost. Čovek trenutka čija jedna lopta može da odluči meč. Takav smisao za pas u Srbiji nema niko drugi, a ume i da pogodi. Primeri su teška gostovanja u Ivanjici i Kragujevcu, kada su Ilićevi golovi bili od krucijalnog značaja i oba puta crno-belima doneli minimalce od 1:0. Ako produži ugovor sa šampionom, Grobari će odahnuti, a ako ne, Partizan će teško pronaći adekvatnu zamenu.

6. VLADIMIR STOJKOVIĆ
Rođen: 28. jula 1983. u Loznici
Klub: Partizan
Pozicija: golman

Fudbal je takva igra da se zasluge za pobede pripisuju napadačima, a krivica za poraze defanzivcima i golmanima. Ali kada zagrebemo po površini, videćemo da je Vladimir Stojković samo u prolećnom delu sezone sačuvao Partizan na gostovanju u Ivanjici (pobeda od 0:1), u Užicu (0:0), Novom Pazaru (0:0), da je pri rezultatu 1:1 u duelu s Radničkim zaustavio opasan šut Marka Ljubinkovića koji je Nišlijama mogao da donese preokret (na kraju izgubili sa 1:3)... Ne zaboravimo ni paradu na 144. večitom derbiju, kada je Kadu umalo Zvezdu ostavio u šampionskoj trci. Preneseno na papir – 16 puta je sačuvao svoju mrežu i primio samo sedam od Partizanovih 16 golova! Fantastična sezona Stojkovića!

7. LAZAR VESELINOVIĆ
Rođen: 4. avgusta 1986. u Novom Sadu
Klub: Hajduk Kula
Pozicija: napadač

Treći strelac lige i sigurno igrač koji je najzaslužniji za opstanak Kuljana u ligi. Kada je Hajduku zapretilo ispadanje u niži rang, Veselinović se razgoropadio i na svoje četiri poslednje partije (zbog parnih kartona propustio gostovanje kod Donjeg Srema) postigao pet od ukupno 17 golova. „Strašan fudbaler“, hvalio ga je Miloš Stojanović, najbolji strelac Superlige, a kao „upečatljivog na terenu“ izdvojio i Miroslav Vulićević. Nema sumnje, Veselinović će biti jedna od zvezda prelaznog roka.

8. BRANISLAV TRAJKOVIĆ
Rođen: 29. avgusta 1989. u Odžacima
Klub: Vojvodina
Pozicija: štoper

Gorostas u sjajnoj poslednjoj liniji Vojvodine. Kako je to jedan kolega primetio – Novosađani kao da nisu imali dovoljno velik dres za 191 centimetara visokog štopera iz Odžaka, pa je u pojedinim trenucima delovalo kao da će mu majica pući. Da je više igrao verovatno bi druga najbolja odbrana primila i manje od 20 golova, ali je na početku sezone stručni štab Voše forsirao Đorđa Jokića, pa je Trajković sakupio svega 17 utakmica na kojima su Lale primile osam golova, a čak 11 puta sačuvale mrežu netaknutom.

9. ENVER ALIVODIĆ
Rođen: 27. decembra 1984. u Novom Pazaru
Klub: Vojvodina
Pozicija: vezni/krilo

Kako je Novi Pazar sebi dozvolio da pusti Envera Alivodića da ode u Novi Sad bez dinara obeštećenja, nikada nam neće biti jasno, s obzirom na to da je 28-godišnji fudbaler pravo moderno krilo. Poseduje brzinu, jak šut i smisao za igru, kao i hrabrost da gazi protivnika u igri jedan na jedan. Jedan od retkih igrača koji nije stao kada je, uslovno rečeno, manji klub zamenio većim. Njegov projektil za pobedu protiv Partizana možda je i gol sezone, a Alivodić ih je postigao ukupno devet, uz sedam asistencija. Verovatno najbolje desno krilo Srbije u sezoni 2012/2013.

10. PREDRAG RANĐELOVIĆ
Rođen: 13. septembra 1976. u Nišu
Klub: Sloboda Užice
Pozicija: napadač

Drugi strelac lige sa 18 golova i udarna igla Slobode. Takođe i igrač kojem, ako računamo samo one sa 10+ golova u sezoni, treba najmanje vremena da bi loptu smestio tamo gde joj je i mesto. Naime, 36-godišnji veteran trese mreže na svakih 130 minuta. U nedavnom intervjuu za MOZZART Sport najavio je da bi vrlo lako mogao da okači kopačke o klin, a pominje se da će mu se Sloboda odužiti direktorskom funkcijom. Uvereni smo da bi to bio pravi potez, jer u fudbalsko znanje Predraga Ranđelovića ne treba sumnjati. Setite se samo dugog gola protiv Crvene zvezde u 29. kolu.
“I da je Ranđelović dobio nagradu za najboljeg strelca ne bi bilo nezasluženo. Vrhunski igrač”, govorio je o starijem kolegi Miloš Popaj Stojanović u prošlom broju magazina MOZZART Sport.

11. MIROSLAV VULIĆEVIĆ
Rođen: 29. maja 1985. u Raškoj
Klub: Vojvodina
Pozicija: desni bek

Kapiten Vojvodine i najbolji desni bek Superlige u izboru trenera. Sasvim opravdano, iako je na bekovskim pozicijama ove sezone bile možda i najmanje kvaliteta u Superligi, pa konkurencija i nije bila žestoka. Ipak, 27-godišnji momak iz Raške, koji u nogama već ima više od 100 utakmica u dresu Lala, svakako je odskočio. Po tri gola i tri asistencije, uz uglavnom više nego korektno odrađen posao uz desnu aut liniju. Ipak...
“Lepo je dobiti svako lično priznanje, to je neka satisfakcija, podstrek da se radi još više, ali svejedno ostaje gorak ukus u ustima, jer je Vojvodina mogla mnogo, mnogo više. Imamo kvaliteta za bolje od trećeg mesta. Svesni da smo olako gubili bodove na domaćem terenu, da smo samo pola od toga uzeli bilans bi bio daleko veći, ali... Zakazali smo”, pomalo razočarano će Vulićević za MOZZART Sport.

12. ABUBAKAR OUMARU
Rođen: 4. januara 1987. u Jaundeu (Kamerun)
Klub: Vojvodina
Pozicija: napadač

Po mnogima najteži napadač za čuvanje u Superligi, ali mu nismo dali višu poziciju iz prostog razloga što je često bio nezainteresovan za dešavanja na terenu. Niko ne može da mu ospori da ume protiv velikih – uostalom, tresao je mreže i protiv Crvene zvezde (čak tri puta) i protiv Partizana – ali, nedostaje mu stabilnost u igri, pa je, kao i cela ekipa Vojvodine, umeo često da se prebaci u „stelt mod“. Posebno na mečevima protiv timova u kojima su njegova brzina i prodornost morali da dođu do izražaja. Ipak, za dobre igre u Superligi nagrađen je i pozivom u reprezentaciju Kameruna za prijateljski meč protiv Ukrajine.

13. PETAR GRBIĆ
Rođen: 7. avgusta 1988. u Podgorici
Klub: OFK Beograd
Pozicija: krilo/napadač

Kada je neko pod ugovorom s Olimpijakosom, ne bi trebalo sumnjati u njegov kvalitet koji je Petar Grbić na terenu i demonstrirao pobedničkim golovima u susretima protiv Crvene zvezde (Delije će ga pamtiti i po blistavoj partiji u kup-okršaju sa beogradskim rivalom), Vojvodine i Radničkog. Međutim, dugo mu je trebalo da upali motore. Da je od samog starta sezone bio fokusiran strogo na fudbal, verovatno bi imao mnogo bolji učinak, a OFK Beograd bi se možda domogao i Evrope. Jer kada je u najboljem izdanju, Grbića je nemoguće i lasom uhvatiti.

14. LAZAR MARKOVIĆ
Rođen: 2. marta 1994. u Čačku
Klub: Partizan
Pozicija: krilo/napadač

Bez spora trenutno najvredniji igrač Superlige, koji je, iako mu je tek 19 godina, prerastao srpski klupski fudbal. Neuhvatljiv, vihorno brz, s tim da mora da unapredi realizaciju, jer mu u najjačim ligama Evrope (trenutno najbliži Benfiki) to neće tolerisati. Iako je uvršten u idealnih 11 Superlige, po našem skromnom mišljenju nije mogao više od ovoga, jer je u drugom delu sezone odigrao svega pet mečeva. Osim toga, učinak od sedam golova i šest asistencija bio bi značajno lošiji da nije bilo Partizanovih poigravanja sa BSK-om, Slobodom, Hajdukom... Istina, utisak je i da je Marković često mislima već bio u inostranstvu. Gde mu je i mesto.

15. OGNJAN DAMNJANOVIĆ
Rođen: 20. aprila 1985. u Šapcu
Klub: Donji Srem
Pozicija: napadač

Možda i ponajbolji igrač Donjeg Srema koji je poštenom borbom u debitanskoj sezoni u eliti zaslužio epitet „fer-plej ekipe“ sezone. Klub iz Pećinaca ćemo i na jesen gledati u superligaškom društvu, dobrim delom baš zahvaljujući golovima Ognjana Damnjanovića kojeg je šira fudbalska javnost zapazila kada je šokirao Partizan već u 2. kolu. Potom je Sremcima doneo i bodove protiv Javora, Rada, Radničkog iz Niša, Spartaka... Zaustavio se na koti od devet golova.

16. MILOŠ JOSIMOV
Rođen: 27. septembra 1984.
Klub: Donji Srem
Pozicija: levi bek

Superligaški treneri su Miloša Josimova proglasili za najboljeg levog beka takmičenja i samo oni koji nisu gledali iskusnog fudbalera (28) mogu da se začude takvom izboru. Uz Ognjana Damnjanovića sigurno je najzaslužniji za opstanak Donjeg Srema. Verovatno najbolji meč odigrao je protiv Javora, kada je sa golom i dve asistencije srušio tim iz Ivanjice, a postigao je i jedini pogodak na meču sa Hajdukom. Sa ta tri boda Donji Srem je i definitivno sačuvao superligaški status.
“Sve je to zasluga uigranosti, jer je veći deo ekipe dve ili tri godine na okupu, koliko nas je i vodio doskorašnji trener Bogić Bogićević. On je neke od nas zatekao, da tako kažem, fudbalski mrtve, ali nas je podigao. Eto, ja sam bio u toj grupi, a sada sam u najboljem timu lige. Svi su nam predviđali da ćemo se ekspresno vratiti u niži rang, ali smo pokazali da možemo da se nosimo sa najvećim klubovima Srbije”, sumirao je Josimov utiske za MOZZART Sport i  dodao da se, kao i velika većina igrača sa ove liste, nada da će mu dobra sezona obezbediti inostrani angažman.

17. LUKA MILIVOJEVIĆ
Rođen: 7. aprila 1991. u Kragujevcu
Klub: Crvena zvezda
Pozicija: vezni

Možda paradoksalno, ali jedan od retkih reprezentativaca na našoj listi TOP 25 igrača Superlige. Luka Milivojević je, takođe, jedan od retkih fudbalera Crvene zvezde koji je uspeo da iskoči iz sivila razočaravajuće sezone, dobrim delom izazvane i odlukom stručnih ljudi u Ljutice Bogdana da se u drugom delu sezone forsira Luis Garido, igrač značajno skromnijeg umeća od Milivojevićevog. Luka se, čini se, teško nosio s nepravdom (nije pomogao ni lom nosne korsti), pa je proletos postigao samo jedan gol, iako je tokom jeseni bio jedan od nosilaca igre – pet puta je tresao mreže rivala i imao dve asistencije. Uz Ognjena Mudrinskog i Srđana Mijailovića najveća je „žrtva“ odluka Zorana Stojadinovića i Rikarda Sa Pinta.
“Ne mogu da sada nešto sebe ističem kada nismo uzeli titulu. Ali ako bi trebalo da analiziram sebe, mogu da kažem da sam prvu polusezonu dosta dobro odigrao, dok drugom nisam zadovoljan. I zbog loma nosne kosti i zato što nisam dobio minutažu kod novog trenera. Iskreno, stagnirao sam, ali dobrim delom zbog toga što nisam igrao u kontinuitetu”, saglasan je sa našom ocenom Milivojević.

18. PREDRAG LUKA
Rođen: 11. maja 1988. u PožarevcuŽ
Klub: Partizan
Pozicija: krilo

Gotovo da nema beka u Srbiji koji Predraga Luku neće opisati kao jednog od najnezgodnijih igrača za čuvanje. U pitanju je krilni fudbaler koji vam uvek diše za vratom, sa nepredvidivim kretnjama. U prvom delu sezone je s Nemanjom Kojićem i Slavkom Perovićem činio ubitačan trio Rada, a proletos je i u dresu Partizana potvrdio da ima kvalitet. Za naše uslove veoma dobar igrač, iako ima trenutaka kada se čini da u brzini zaboravlja šta je naumio. Učinak – sedam golova i pet asistencija.

19. VLADIMIR RADIVOJEVIĆ
Rođen: 2. aprila 1986. u Loznici
Klub: Javor
Pozicija: vezni

Kada pominjemo Javor verovatno će mnogi pomisliti na atletu Ifeanija Onjila, ali samo u Ivanjici znaju koliko su se nervirali zbog čestih promašaja stasitog Nigerijca. Pritom, njegov golgeterski učinak dobrim delom je zasluga kvalitetnog veznog reda u kojem su operisali Nemanja Vidić, Vladimir Radivojević i jesenas Eliomar Silva. Kada je Brazilac otišao, Marko Momčilović je dobio ofanzivnije zadatke, a Radivojević je bio taj koji je gurao tim napred, iako statistički Ifeani ima bolje brojke. Ali statistika nije svevideća, pa naš glas ide Radivojeviću. Momku koji je, sećate se, ne tako davno u Lučanima maltretiran i teran da trenira u ponoć i u kopačkama trči po tartan stazi.

20. GORAN GOGIĆ
Rođen: 24. aprila 1986. u Vrbasu
Klub: Jagodina
Pozicija: vezni

Možda će se neko iznenaditi ovim izborom, ali kolos iz Vrbasa je jedan od najzaslužnijih za sezonu iz snova kluba iz Jagodine. Sa svoja 194 centimetra visine i razvijenim osećajem za prostor, zadnji vezni Ćurana je zatvarao sve prilaze golu i odrađivao najveći deo posla na sredini terena. Gogić je stigao i da namesti dva gola u ekipi koja prvenstveno igra organizovano, nikako napadački. Kada je zimus iz Novog Pazara stigao i 189 centimetra visoki Dario Damjanović, trener Simo Krunić je dobio zid u veznom redu, što mu je i te kako olakšalo put do istorijskog prvog pehara kluba u Kupu Srbije.

21. TIJAGO GALVAO
Rođen: 24. avgusta 1989. u Sao Paulu (Brazil)
Klub: Sloboda Užice
Pozicija: napadač

Zvuči pomalo neverovatno, ali od mogućih 2.700 minuta Tijago Galvao je ove sezone odigrao čak 2.668! Otud i ne treba da čudi što je bio glavni adut trenera Slobode Ljubiše Stamenkovića Piskavca. Postigao je osam golova, dodao i pet asistencija, dva puta iznudio najstrožu kaznu za Užičane i sasvim sigurno se afirmisao kao jedan od najkonkretnijih ofanzivnih igrača u ligi. Brz i okretan, jak na lopti kao i svaki Brazilac, sa urođenim smislom za prostor.

22. ALEKSANDAR KOVAČEVIĆ
Rođen: 9. januara 1992. u Beogradu
Klub: Spartak
Pozicija: vezni

Često južnoamerički fudbaleri, kada stignu u Srbiju, sa sobom donesu nadimke poput Pitbul, Toro ili Burito, a nekako svi zatvaraju oči kada su im takvi igrači – oni koji grizu svih 90 minuta – bukvalno pred nosem. Aleksandar Kovačević je pravi primer za to. Ne ističe se golovima i asistencijama, ali je nepogrešiv kada bi trebalo zatvoriti prilaze golu. Čuva loptu kao u sefu i oslobađa defanzivnu liniju pritiska. Da su u Crvenoj zvezdi imali sluha i zadržali svoje dete na Marakani, možda sada ne bi morali da se smucaju po dalekim zemljama tražeći neumornog zadnjeg veznog (što Garido svakako nije bio). Posle golmana Branislava Danilovića najstandardniji u subotičkom timu – 28 mečeva, 2.410 minuta.

23. UROŠ ĐURĐEVIĆ
Rođen: 2. marta 1994. u Beogradu
Klub: Rad            
Pozicija: napadač

Postigao je „svega“ devet golova u sezoni, ali valja imati na umu da je pored Nemanje Kojića jesenas šansu dobijao na kašičicu. Zato je nekadašnji igrač mlađih kategorija Crvene zvezde u drugom delu sezone eksplodirao. Tek nedavno proslavio je 19. rođendan, a već se o njemu piše kao o velikoj nadi srpskog fudbala. Najavljen je Đurđevićev prelazak u Partizan, što ne iznenađuje, s obzirom na to da malo toga u fudbalskoj igri predstavlja tajnu za ovog momka. Kompletan špic, od kojeg bi tek trebalo očekivati najbolje.

24. MARKO LJUBINKOVIĆ
Rođen: 7. decembra 1991. u Beogradu
Klub: Radnički Niš
Pozicija: vezni

U sezoni u kojoj uprava kluba s Čaira nije imala ni za pripreme, pravi je podvig što je Real s Nišave opstao u eliti. Ekipa je – a to se kod nas reko može može reći – u Radničkom bila najjači deo kluba, a jedan od njenih lidera je upravo iskusni Marko Ljubinković koji je, posle ne baš sjajnog početka sezone u Radu, zimus stigao na Čair i pružio nemerljiv doprinos u uspešnoj borbi za opstanak. Polivalentni vezista je asistirao za pobede nad Hajdukom i imenjakom iz Kragujevca, pogodio u trijumfu nad Crvenom zvezdom i remiju sa Donjim Sremom. Tako je Realu s Nišave doneo ključne bodove za opstanak.

25. OGNJEN MUDRINSKI
Rođen: 15. novembra 1991. u Srbobranu
Klub: Crvena zvezda
Pozicija: napadač

Jedino ovde smo imali veliku dilemu, pošto smo se dugo dvoumili između Đorđa Despotovića (Spartak) i napadača Crvene zvezde Ognjena Mudrinskog. Po mnogo čemu imali su slične sezone, jer su u jednom periodu delovali nezaustavljivo, ali i imali intervale kada ih nije bilo nigde. Despotovićev minus je što je, ipak, sve vreme bio prvi izbor u samom špicu Spartaka, za razliku od Mudrinskog koji je po dolasku Abiole Daude i trenera Sa Pinta pao u drugi plan u Crvenoj zvezdi. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti da je jesenas briljirao i na 13 utakmica u crveno-belom dresu postigao devet golova. Proletos svega dva. Po poslednjim informacijama Mudrinski napušta Marakanu ovog leta. 

(FOTO: MN Press, naslovna strana magazina MOZZART Sport)