Toti: Niko nikad kao ja! Danas bih vredeo 200.000.000 evra

Kažeš Roma, misliš Frančesko Toti. Tako dve decenije. Tako zauvek, jer je nasleđe Princa Rima takvo da njegova reč odzvanja Olimpikom. Juče, danas, sutra.

Štagod rekao izaziva pažnju. U konkretnom slučaju i nostalgiju, jer kao što sam primećuje legendarni kapiten Rimljana, nema više igrača kao što je bio - Frančesko Toti.
„Ne postoji novi Toti, sposoban da dugo ostane u Romi kao ja. Fudbal je postao biznis, skoro da je nezamislivo da neki mladi igrač izvede nešto slično meni ili Danijeleu De Rosiju, da čitav život posveti jednom klub. Osim tog ekonomskom tela, ranije se posvećivala pažnja talentima italijanskog fudbala, radilo se s njima i na njima, a sad je u prvom planu da se za mali novac dovede neko sa podneblja Južne Amerike, iz Brazila ili Argentine, pa da se od njega pravi igrač“, primetio je aktuelni direktor rimskog velikana u intervjuu za italijansko izdanje Skaj sporta.

U dresu Rome proveo je tačno 24 godine, postavivši standarde kad je u pitanju vernost.
„Najkonkretniju ponudu da napustim Romu imao sam leta 2003. od Real Madrida. Napravio sam jasan izbor: ostao sam u klubu koji volim, što je za mene bilo najvažnije. Na kraju krajeva, ovde sam osvojio sve: ljubav i strast. Meni je to bilo bitnije nego da na nekom drugom mestu podižem trofeje. Dao sam 101 odsto sebe Romi, jer sam Romu uvek stavljao na prvo mesto, ispred svega drugog. Čak i ispred sebe, ispred privatnog života. Jednostavno, Roma mi je sve“.

Velikan kakav jeste, Toti nije dao na sebe i kad je bilo jasno da neki pokušavaju da grade lažnmi autoritet držeći ga na klupi ili tribinama, kao što je to lane radio Lučano Spaleti, moža jedni trener s kojim nije ostao u valjanim odnosima.
„Sa Spaletijem nikad nisam razjasnio stvari. Nikad i neću. Voleo bih da sam na drugačiji način okončao karijeru. Da sam bio na njegovom mestu, ponašao bih se drugačije. Razjasnio bih sve sa igračem. Kao osobom, takođe. Suočio bih se sa njim, razgovarali bismo oči u oči, predstavio bih mu svoje ideje, zamisli. Bez obzira na sve, transformisao sam se od fudbalera u funkcionera. Uradio sam to  harmoniji, kako dolikuje odraslom čoveku. Inteligentno. Kao odrastao čovek. Odrastao sam na terenu, a na njemu ću i umerti“.

Zvaničan podatak: za Romu je odigrao 786 utakmica, dao je 307 golova. A nezvanično, bio je poslednja velika desetka fudbala. Priznaje, nije do kraja zadovoljan.
„Zlatna lopta je jedino priznaje koje mi nedostaje na ličnom planu. Znao sam da će ostati praznina, jer kad igraš za Romu imaš manje šansi da postaneš najbolji na svetu u odnosu na one koji duže dresove Real Madrida, Juventusa, Milana... Takvi igrači su prisutniji, vidljiviji. Ako osvojiš Ligu šampiona ili Svetsko prvenstvo automatski postaješ kandidat za Zlatnu loptu, a ja kao osvajač Skudeta, dva Superkupa Italije i dva Kupa Italije nisam mogao da se borim sa onima koji su osvajali važnija takmičenja“.

Sad je u novoj ulozi. Funkcionerskoj. Želi da, zajedno sa Monćijem, napravi ekipu koja će, za početak, sprečiti dominaciju Juventusa Serijom A.
„Da se samo ja pitam, dao bih sve pare ovog sveta da kupim najbolje fudbalere sveta, samo takvi garantuju pobede i pehare. Uvek sam to govorio i neću promeniti mišljenje o toj temi. Predsednik je taj koji određuje budžet i na osnovu tog novca možemo da selektiramo tim“.

Za kraj:
„Pitate me koliko bih vredeo dana u ovom poremećenom svetu transfera? Košta bih 200.000.000 evra“.

Ili, kao što primećuju italijanske kolege, ne bi imao cenu, jer Zastava Rome je vrednija od novca.

(FOTO: Action images)