Trijumf fudbala: Voždovačko predavanje o tome kako treba da izgleda Superliga

Vojvodina je uvek tu da zapreti, ne baš i da ugrozi hegemoniju beogradskih večitih rivala. Čukarički je bio u uzletu, ali je prošle sezone izgubio ritam. Borac je svojevremeno izdržao nekoliko meseci u visokom tempu. I to je otprilike to kad govorimo o klubovima koji ne samo da su umeli da zagorčaju život Crvenoj zvezdi i Partizanu, već i da to urade na način koji impresionira srpsku fudbalsku javnost, odavno utonulu u monotoni krug smenjivanja crno i crveno-belih na krovu Srbije.

A onda se pojavio Voždovac!

Žoga Bonito! Voždovac je ta ekipa, Partizan pao u Srbiji posle godinu dana (VIDEO)

Prošlog maja upravo su Zmajevi uručili Partizanu šampionsku krunu savladavši crveno-bele sa 3:2. Ove su prvi uspeli da skinu skalp crno-belima, koji su prethodni  poraz na domaćoj sceni doživeli na gostovanju kod Spartaka u Subotici, još 20. avgusta 2016. Ovaj put nisu samo izgubili. Ovaj put su bili vidno inferiorni. U sredu je u Humskoj slavio bolji tim. Sa njim, slavio je fudbal, jer kako je to primetio jedan od komentatora na sajtu MOZZART Sporta: kada bi svi superligaši protiv večitih igrali kao Voždovac najviše bi profitirali upravo – večiti!

Ali oni ovde nisu tema. Ovde pričamo o Zmajevima. O izabranicima Ilije Stolice, koji su u ovih uvodnih nekoliko kola pokazali da i uslovno rečeno mali klubovi u Srbiji mogu da igraju moderan, evropski fudbal.
“Po tome će se sad Voždovac i prepoznavati. To je igra koju tražimo, koju od nas zahteva šef. Pas igra, brza igra. I uspevamo polako, a nastavićemo i u narednim kolima”, uverava Filip  Stuparević, momak koji je sa nepunih 17 godina načeo Partizan u Humskoj.

Njegov prvenac na seniorskoj sceni. Zna Stuparević da je to samo početak, ali neuobičajeno zrelim tonom odmah iskazuje zahvalnost ljudima koji su ga pogurali na superligašku scenu. Filipov talenat i rad su naravno bili preduslov za sve to.
“Hvala fudbalskom klubu Voždovac i celom stručnom štabu na čelu sa Ilijom Stolicom što su mi omogućili ovo zadovoljstvo. Lično, već imam duži staž u saradnji sa Stolicom jer smo zajedno bili i u reprezentaciji i u ovoj mojoj kratkoj karijeri on je za mene broj jedan! Jedini koga sam upoznao da ima želju da donese evropski fudbal u Srbiju. Da barem pokušamo da igramo kao što igraju u Engleskoj, Španiji ili makar Holandiji”.

Stuparević je samo jedan u plejadi mladih igrača koji su namučili crno-bele. Nikola Srećković je demonstrirao zavidan nivo igre, Borko Duronjić je bio strelac drugog gola, Aleksandar Ješić verovatno i najlepšeg, onog trećeg u mreži Filipa Kljajića.

Ilija Stolica i nenormalne stvari!

Ali nisu individualni potezi ono čime je Voždovac očarao već opredeljenje da se lopta gura napred čim se ukaže kvadratni metar prostora i možda pre svega – mirnoća sa kojom su igrali pozadi. Kad je Partizan kretao u presing, Zmajevi su smireno birali najbolja rešenja i lako prebacivali loptu na protivničku polovinu terena.
“I pre utakmice, a i na poluvremenu, šef nam je govorio da se ne paničimo, da se ne plašimo rezultata. Dao nam je jasne instrukcije, da treba da imamo što veći posed, da budemo mirni, da igramo fudbal. I uspevali smo. Nekad kroz pas igru, nekad kroz duge lopte, ali birali smo prava rešenja i njegove zamisli sprovodili na terenu. Dosta dugo se i mi poznajemo, posebno ta poslednja linija. Sa Sašom Ivkovićem i Milošem Mihajlovim igram već godinama. A i ovi mladi momci su sve lepo prihvatili. Oni su budućnost pre svega Voždovca, ali i srpskog fudbala”, kaže jedan od iskusnijih u timu, golman Zoran Popović, koji je – tek da se prisetimo – briljirao i u već pomenutoj pobedi nad Crvenom zvezdom, a kasnije je izabran i za najboljeg golmana Superlige.

Sada je takav status samo potvrdio. Ali ni Popović svoj lični učinak ne ističe u prvi plan. Kao što ni ne propušta šansu da istakne zasluge trenera Stolice.
“Dosta je uticao na našu igru. Uporno nam ponavlja da verujemo u to što radimo, da treba da igramo ofanzivan fudbal u kome će ljudi uživati, da nemamo čega da se plašimo, jer su i u Zvezdi, Partizanu ili Vojvodini ljudi kao i mi i da samo treba da im pokažemo zube... Štaviše, protiv njih je nekad i lakše, jer oni stalno napadaju i otvaraju ti prostor, dok se ove uslovno rečeno slabije ekipe - mada ja mislim da su kvalitetom svi otprilike tu negde, te da je samo razlika u nekim fudbalskim principima – zatvore u bunker pa je to teže probiti”, dodaje Popović.

Sada će se zatvarati još više, pošto su videli šta Voždovac može kad mu se dozvoli. To je cena uspeha i to je nešto s čim će Zmajevi morati da nauče da žive ako misle da napreduju. A misle.
“I pre početka sezone sam rekao da ćemo dati sve od sebe da budemo u prve četiri ekipe na tabeli, da se dohvatimo te Evrope. Naravno, ovo je početak, duga je sezone, ali postavili smo sebi neke ciljeve. Da napravimo neki iskorak u odnosu na raniju sezonu. Da usput uživamo. A i da publika uživa u našem fudbalu”, ističe Popović.

Ako ćemo objektivno, u ovih poslednjih nekoliko meseci najviše je uživala baš u igrama Voždovca. Jer šta je fudbal bez drame, šta je fudbal bez iznenađenja?

(FOTO: Star Sport)