TUNIS: Kako bez Malog Mocarta i klasične devetke?

Tunis je, bar na papiru, imao lak zadatak u kvalifikacijama za Mundijal, pošto je u završnoj fazi bio u grupi sa Demokratskom Republikom Kongo, Gvinejom i Libijom. Na kraju je završio sa samo jednim bodom više od drugoplasiranog DR Konga. Tunišani su uzeli deset bodova iz dvomeča sa Libijom i Gvinejom i tako praktično odradili veći deo posla oko plasmana na Svetsko prvenstvo. Uprkos činjenici da su u pojedine mečeve ušli nonšalantno, pokazala se i snaga ove selekcije, a to je da ume da odreaguje kada je frka i ne pukne pod pritiskom. Tako je bilo protiv Gvineje u Konakriju kada su preokrenuli i slavili sa 4:1, odnosno u Kinšasi protiv DR Konga nadoknadili minus od dva gola i izborili remi. Nema sumnje da će im ovaj kvalitet dobro doći i u Rusiji, uprkos tome što su afričke kvalifikacije i Mundijal dva univerzuma. 

Glavni Tunisov problem je nedostatak kvalitetne klasične devetke. Jasin Henisi je povređen, Ahmed Akaiči je otpao sa konačnog spiska, Vahbi Hazri je rovit. Na prijateljskim mečevima uoči Mundijala na tom mestu su uglavnom igrala krila. Čitav koren problema zapravo leži u odsustvu Hamdija Harbauija, haubice Zulte Varegema. Harbaui i dalje snosi posledice izjava iz 2013. godine (tada je upravo Nabil Malul bio na klupi reprezentacije) kada je kritikovao selektora i saigrače zbog neprofesionalizma, iako se pominjalo pre dve godine da su mu ljudi iz Saveza - inače ih nazvao mafijašima - prešli preko svega i oprostili mu. Selektor Nabil Malul obrazložio je izostavljanje Harbauija fudbalskim razlozima, što je čista izmišljotina. Svi u Tunisu znaju zbog čega je sklonjen. Tunisove slabosti su i druga strana pomenute psihe - mogu da prime i po nekoliko golova od limitiranih ekipa - te izostanak teško povređenog Jusefa Msaknija, popularnog Malog Mocarta, genijalnog tehničara, majstora driblinga koji u Evropu nije želeo samo zato što se previše trenira, a imao je ponude Liona, Lila i Porta.

TUNIS POSLEDNJI U GRUPI - KVOTA 2,40

Kad smo već kod toga, mala digresija. Fudbaleri iz Tunisa generalno imaju čudnu filozofiju kada je reč o odlasku u inostranstvo. Ranije je tamošnjem prosečnom igraču bio san da zaigra za neki klub iz domovine, a transferi u klubove iz Srednjeg istoka kažnjavali su se precrtavanjem sa reprezentativnog spiska. Sada je situacija drugačija. Klubovi iz Tunisa su bogatiji, samim tim mogu da ponude veće plate igračima, a oni sami pre biraju vrapca u ruci nego goluba na grani, odnosno luksuz i sigurnost kod kuće, nego tumaranje po belom svetu. Takođe, ni odlazak u Katar i slične države više se ne sprečava, već se i podstiče. Gde ćete većeg primera od podatka da je selektor Nabil Malul stručni konsultant katarskog beIN Sporta? Upravo je Mali Mocart pre izabrao da igra u Kataru nego da zameni Edena Azara u Lilu 2013. godine. Neverovatno... Zamislite, recimo, šta bi Egipćani rekli Mohamedu Salahu da je pošao sličnim putem?!

Kako bilo, nerealno je očekivati da će Fahredin Ben Jusef i Saber Halifa odmeniti Msaknija na pravi način. Preveliki je to majstor. Potencijalni izostanci povređenih (iako su na spisku) Hailena Halalija, Mohameda Ben Amora i Alija Malula predstavljali bi dodatni hendikep za popularne Orlove Kartagine. Pisali su tamošnji mediji, njihovo odsustvo ozbiljno bi poljuljalo reprezentaciju u psihološkom smislu jer ionako Tunis nema šta traži u Grupi G pored Belgije i Engleske. Bar je tako na prvi pogled. Ipak, u slučaju da Gordi Albion podbaci, što ne bi bilo prvoklasno iznenađenje, Afrikanci bi možda nečemu i mogli da se nadaju.

Tunis na prvu loptu nema bogzna kakve igrače, ali to je samo privid. Ova ekipa ume da bude i te kako opasna. Vezisti Ferdžani Sasi, pomenuti Mohamed Amin Ben Amor i Hailen Halali drže sredinu, odbrana je veoma disciplinovana, Vahbi Hazri i Naim Sliti poseduju odličan pas, opasni su po protivnički gol... U odsustvu Msaknija i senke igrača iz prethodnih sezona Ajmena Abdenura prva zvezda reprezentacije je Hazri. Nije se pokazao u Sanderlendu, ali gde je stao u Francuskoj, tu je i produžio. Prošle sezone dao je devet golova za Ren, u kojem igra na pozicijama ofanzivnog veznog i "lažne devetke". Podsećao je na srećne dane iz Bastije i Bordoa koji su ga i preporučili timovima iz Premijer lige. Ove godine mu je zamalo izmakla nagrada Mark Vivijen Foe za najboljeg afričkog igrača u francuskoj Ligi 1. Njegova dodavanja, driblinzi i eventualni golovi biće od ogromnog značaja za Tunis. Ako kojim slučajem i on otpadne zbog povrede, Orlovi Kartagine će biti u ogromnom kanalu. 

RASPORED UTAKMICA U GRUPI S KVOTAMA

18. jun, 20.00: (8,00) Tunis  (4,20)  Engleska (1,47) 
23. jun, 14.00:  (1,35) Belgija  (4,90)  Tunis  (9,50) 
28. jun, 20.00:  (3,45) Panama  (3,15)  Tunis (2,25)   

Iako javnost u Tunisu nema lepo mišljenje o Evropljanima koji se sete svog porekla tek kada se naređaju uspesi, mnogo se očekuje i od Eljesa Shirija. Ipak je reč o mladiću i za razliku od nekih starijih nije ispucao kredite kod navijača. Talentovani vezista je prva dva nastupa upisao na martovskim prijateljskim utakmicama. Iako mu je 22, već je zamenik kapitena u Monpeljeu i očekuje se da upiše veliki broj minuta u Rusiji. Dakle, nemojte se iznenaditi ako na Monpeljeovu adresu uskoro stigne neka dobra ponuda za ovog dragulja. 

Ali Malul, najbolji levi bek u Africi, bio je jedan od glavnih šrafova Tunisa u kvalifikacijama. Povezivali su ga sa klubovima iz Premijer lige, ali egipatski Al Ahli rešio je da sačeka Mundijal kako bi mu cena porasla. Logično, zar ne? I Anis Badri je jedan od kvalitetnijih igrača u reprezentaciji. Igra na mestu krila, dao je po gol Portugalu i Turskoj u prijateljskim utakmicama. Igrao je za Lil i Muskron, 2016. godine se vratio u Tunis i nastupa za Esperans.

TUNIS DAJE 3 ILI VIŠE GOLOVA u GRUPI - KVOTA 1,80

Videli smo da ni u Africi ne cvetaju ruže na relaciji savez-selektor-igrači, a koja se priča krije iza Nabila Malula? Tamošnji fudbalski savez otpustio je Poljaka Henrika Kasperčaka u aprilu 2017. godine, a na njegovo mesto došao je Malul. On je 2013. podneo ostavku na klupi Tunisa zbog blamaže protiv Zelenortskih Ostrva koja ih je koštala Svetskog prvenstva. Ovoga puta je uspešno produžio tamo gde je Kasperčak stao i odveo Tunis na Mundijal. Malul možda nema evropsko iskustvo, ali u afričkim okvirima svakako važi za trofejnog fudbalskog radnika. Kao igrač je sa Esperansom osvojio šest titula prvaka Tunisa, a kao trener tog istog kluba Afričku ligu šampiona 2011. godine, kada je uzeo triplu krunu. Ovo mu je peti put da sedi na klupi reprezentacije Tunisa, od čega je dvaput to činio kao asistent. 

Tunis je prvi put na svetskim prvenstvima slavio protiv Meksika 1978. u Argentini i od tada nije trijumfovao ni na jednom od 11 narednih mečeva (četiri remija i sedam poraza). Videćemo da li će Malul uspeti da prekine ovaj crni niz.

Foto: Action Images