U Argentini nose Draženove dresove i pričaju o Bodirogi i Rakočeviću (VIDEO)

Urugvaj, Argentina i Poljska stale su u samo jednu sezonu srpskog košarkaša Nikole Jeftića. Rođeni Mladenovčanin, koji više od decenije živi u Beogradu, sezonu je započeo u fudbalskom Urugvaju, nastavio u još fudbalskijoj Argentini, a završio u Evropi, tačnije Poljskoj. 

Sa srpskim centrom prvi put smo razgovarali u trenutku kad je Montevideo zamenio Konkordijom. Sad na kraju sezone, pozvali smo Nikolu, kako bi nam sumirao i preneo sve utiske pre svega iz Južne Amerike.

Pozzdrav od Mozzart Sporta, nismo se čuli više meseci. Kako je počela urugvajsko-argentinska priča?
„Javio mi se menadžer koji mi je ponudio da zaigram u Montevideu, tu se igraju sve urugvajske utakmice. Prihvatio sam izazov da igram u ligi koja je treća-četvrta, po kvalitetu, na Zelenom kontinentu. Brzo smo se dogovorili, ali sam napomenuo da mi je želja da nastupam u najjačoj, argentinskoj, ligi. Potom sam stigao u Urugvaj, u solidan klub, sa trenerom koji dobro poznaje košarku. Ekipa je takođe bila dobra. Svaki tim ima pravo na dvojicu stranaca, bio je Amerikanac i stigao sam ja“, priseća se početaka u Urugvaju Jeftić.

Početkom septembra ste počeli sa pripremama za novu sezonu, igrali ste i turnir u Argentini. U oktobru je krenula liga, a dobrim igrama nametnuli ste se treneru?
„Davao sam prosečno petnaest poena, ali mi se ponovo javio menadžer i rekao da ima solidnu ponudu iz Argentine. Dakle, nova destinacija u klub sa odličnim trenerom, solidnim učinkom i ambicijama. Budućem timu se povredio centar, pokidao je ligamente, i potrebno je bilo pojačanje. Prihvatio sam ponudu jer sam dobio bolje uslove, a liga je najbolja u Južnoj Americi. Sve se munjevito odigralo i ja sam već bio u autobusu za Konkordiju. Novi klub je bio Estudijantes. Posle devet sati putovanja stigao sam, a već sutradan igrao  utakmicu“.

Krenuli ste dobro, pobedom?
„Trijumfovali smo u prve dve utakmice, a ubrzo su stigla i dvojica igrača iz SAD-a. Potom su usledili nešto lošiji rezultati, ali pružao sam solidne partije. Nije bilo lako jer su mi bukvalno nacrtali akcije, a bio sam odlično prihvaćen od strane saigrača i stručnog štaba. Kako je vreme odmicalo rezultati su bili sve lošiji, a u međuvremenu klub je dao otkaz Amerikancima. Stigla je i informacija da je povreda centra sa Kube lakše prirode i da Estudijantes želi da ulaže u tog mladog igrača. Takođe, drugi centar je bio bivši igrač Reala i Laborala, Argentinac, koji je tamo jako cenjen. Dakle, zadržali su dvojicu centara, a ja sam bio višak kao treći centar”.

To je značilo novu seobu i promenu sredine?
“Bila je opcija da ostanem u Argentini ili da se vratim kući. Nisam imao klub, a želeo sam da završim sezonu. Čuo sam se sa trenerom sa kojim sam već sarađivao, Dulom Radovićem, njemu je trebao centar u Poljskoj i prihvatio sam ponudu. Ekipa, Start Lublin, je bila na poslednjoj poziciji, ali se ispada iz lige tek ako si dve godine uzastopno fenjeraš. U timu je pored mene bio Marko Popović, dvojica Amerikanaca i Ukrajinac sa kojim su prekinuli saradnju. Nikako nam nije išlo, više utakmica smo izgubili na jednu loptu, posle pet, šest kola trener Radović i Lublin su prekinuli saradnju, a ja sam ostao da završim sezonu”.

Da se vratimo na argentinsku ligu  u kojoj ste bili jedini igrač iz Srbije?
“Iz Argentine nosim najlepše utiske, liga je preozbiljna, kvalitetna, sa dosta dobrih igrača, što domaćih, što košarkaša koji završavaju karijere, a dolaze iz NBA lige ili poznatih klubova iz Evrope. Takmičenje je prilično naporno, igraju se po tri utakmice sedmično, sa puno napornih i dugih putovanja. Liga se odvija leti, po visokim tempraturama, a utakmice počinju kasno, u 22 sata. Liga je podeljena na dve grupe sever i jug, koje imaju po deset klubova, koji se potom spajaju u jednu grupu i ponovo se igra po principu svak, sa svakim. Poseta je na zavidnom nivou pošto je fudbal sport broj jedan, ali voli se i košarka”.

Kakvi su Argentinci kao navijači?.
“Dobri, šmekeri su, za razliku od Urugvaja gde su pomalo nasilni. Ukoliko fudbalski klub ima i košarkašku sekciju navijači dolaze u mnogo većem broju”.

Tamošnji Partizan i Zvezda su?
“Penjerol, San Lorenco, Instituto, Atenas koji ima bogatu tradiciju. Merila su rezultati i budžeti ekipa, pojedini stranci zarađuju po trideset, četrdeset hiljada mesečno. Kad sam odlazio u Argentinu nisam znao šta me očekuje, sad znam i imam želju da se vratim. Već su me kontaktirali pojedini agenti”.

Argentina vas privlači i kao zemlja koja je lepa za život?
“Tako je, oni su neposredni, druže se, stalno se organizuje roštiljnje, čuveni asado. Poznato je da je Argentina najveći izvoznik junećeg mesa u svetu i zaista je nešto najukusnije što sam probao”.

Koliko zarađuje jedan prosečan Argentinac?
“Kada se pezosi prevedu u dolare prosečna plata je oko 800 dolara, a zemlja nije preterano skupa za život. Interesantno, zbog visokih temperature imućniji ljudi u svojim dvorištima imaju bazene u kojima se rashlađuju. Takođe, prilično su staloženi, sve rade lagano, mnogo se na uzbuđuju”.

Kolliko u Argentini znaju za naše sadašnje ili bivše igrače ili igrače iz okruženja?
“Znaju, recimo za Dražena Petrovića i nose njegove dresove. Poznaju našu košarku i izuzetno je cene. Pominju često Dejana Bodirogu, potom Igora Rakočevića jer je jedan saigrač igrao sa njim”.

Fudbal je, rekli ste, sport broj jedan?
“Da, oni su fudbalski zaluđenici, kad se igraju utakmice ulice su prazne, a lokali puni, kao i stadioni. Gledao sam neke utakmice i to je stvarno jedna druga dimenzija. Maradona je ikona, on ne može da prošeta normalno ulicom, stalno je sa obezbeđenjem koje sprečava masu ljudi da mu priđe. Mesi i ostale nove zvezde daleko su, po popularnosti,  od Maradone”.

Kod vas postoji velika želja da se vratite u Argentinu?
“Tako je, prvo, ostavio sam dobar utisak, već su me zvali menadžeri pa ćemo videti. Privlači me i to što sam bio jedini Srbin koji je tamo igrao košarku. Sezona kreće početkom oktobra, ima puno utakmica čak 56 u regularnom delu i plus plej-of. Dugo traje sezona i spreman sam za nove izazove”.

Kad dolazite u Srbiju?
“Već u sredu, jedva čekam da se malo odmorim, da ne razmišljam o košarci, ali ubrzo ću krenuti i sa novim pripremama. Posvećen sam košarci, hoću da uradim sve što mogu i neću da se kajem kad završim karijeru. Želim da mi savest bude mirna”, zaključio je Nikola Jeftić.

Piše: Đurđe Mečanin
[email protected]