U svlačionici kod Brazilki (FOTO)

U iščekivanju početka Mundijala, klupski fudbal u Brazilu je stao. U prvenstvu je pauza zbog Svetskog prvenstva i stadioni četiri velikana u Sao Paulu uglavnom zvrje prazni. Osim Korintijans Arene, jedinog stadiona u popularnoj "Sampi" koji će ugostiti najbolje reprezentacije sveta.

Muškarci dakle čekaju, ali zato žene igraju! U nedelju je odigrano poslednje kolo regularnog dela regionalnih šampionata. Kao i kod mušakaraca prvo se igraju regionalna prvenstva, potom i plej-of u njima i na kraju se dobija prvak regije. I bez dileme, najjači regionalni šampionati su oni u Sao Paolu i Rio de Žaneiru. Tu su koncentrisani najjači brazilski klubovi. Tako je i u ženskoj konkurenciji.

Sticajem okolnosti, u hotelu sam naleteo na ženski tim Portugeze. Ako detaljanije pratite brazilski fudbal ili se kladite, čuli ste za muški klub Portugeza. Nisu popularni u gradu kao Korintijanas, Sao Paulo, Santos ili Palmeiras, već važe za stabilnog drugoligaša koji ponekada dođe i do elite. Kao Čuka kod nas. Ženski tim je ipak jači. U mom hotelu su se zadesile samo jedan dan. Ali, dovoljno da uspostavimo kontakt i da se zbližimo.

Došli su u hotel u karantin dan uoči utakmice sa Sao Bernardom pred poslednje kolo ligaškog dela takmičenja. Obezbedili su treću pozciju i plasman u polufinale plej-ofa, dok Sao Bernardu pobeda donosi četvrto mesto i takođe plasman u doigravanje.

U karantinu stroga disciplina. Tim-menadžer Adrijana Menezes sve drži pod kontrolom. Fudbalerke su u dogovoreno vreme u sobama. Nema izlazaka, nema švrljanja, nema seksa! Stroga dsiciplina. Pošto pojma nemam o ženskom fudbalu, zaneteresovalo me je da nešto saznam o Brazilkama koje igraju najpopularniji sport na svetu. One su bile odeševljene mojim interesovanjem i pozvale me da budem njihov gost na utakmici protiv Sao Bernarda.

Ustajanje u sedam ujutro i pravac Sao Bernardo, jedno od najvećih predgrađa Sao Paula. Utakmica je u 10 ujutru. Više od sat vremena traje put do tamo. Još jednom vidim koliko je ovo čudo. Nema mu kraja. Fudbalerke raspoložene za slikanje, druženje, imponuje im da neki tamo novinar iz Srbije pravi priču o njima. Kažu mi da se osećam kao punopravan član tima. Praktično deo stručnog štaba. Iskusni trener sa nadimkom Profesore (nekada igrač Portugeze) takođe je vrlo ljubazan i odgovara na sva pitanja.
"Portugeza nije bogat i veliki klub kao neki drugi u Sao Paulu. Ali, imamo svoju tradiciju. Ženski fudbal u Brazilu je u ekspanziji. Mi nismo u rangu najvećih. Sao Žoze i Ferovijarija su najveći klubovi u ženskom fudbalu. Oni daju gro igračica za nacionalni tim. Ali i mi smo jako ponosni što smo imali tri naše fudbalerke u sastavu reprezentacije na Olimpijskim Igrama u Londonu koja je osvojila srebrnu medalju. Velika je to stvar za Portugezu", kaže Profesore.

Ceo klub finansira jedan građevinski magnat. Para nema mnogo, ali ima dovoljno.
"Fudbalerke u Portugezi zarađuju do 1.000 dolara mesečno. To je prosek u Brazilu. Na primer, igračice u Sao Žozeu imaju mesečne plate od 5.000 do 6.000 dolara. Njihove utakmice redovno gleda po 5.000 ljudi. Mi nemamo takve resurse i toliki broj navijača. Zato i ne mislimo o borbi za titulu. Sao Žoze je nas je nedavno pobedio 10:1! Mnogo su jači i moćniji. Kod nas uglavnom igraju mlade fudbalerke do 20 godina. Posle toga upisuju fakultete, udaju se ili odlaze u jače klubove", ispričao nam je trener Portugeze.

Pred početak utakmice u Sao Bernardu sam dobio priliku i da vidim kako to izgleda u ženskoj svlačionici. Kao i kod muškaraca: Tenzija, ohrabrivanje, adrenalin... Sve igračice zajedno pevaju klupsku himnu. Ostale tajne iz svlačionice ne bih da otkrivam. Što se desi u svlačionici, ostaje usvlačionici. Ne bih da "zluradi mediji" iskoriste nešto i iskarikiraju.

Mi naš prljav veš ne iznosimo vani!

Na terenu, prvo se svira brazilska himna, a ja sam kao član klupske ekspedicije dobio šansu i da uđem na travnjak pre meča i slušao govor kapitena. Posle toga svi zajedno u krug i "Forza Portugeza!"

Što se utakmice tiče, prštalo je na sve strane, domaće fudbalerke su bili agresivnije jer im je pobeda bila potrebnija. Iako Portugezi eventualna tri boda nisu ništa značili, nije bilo ni govora o spuštanju gasa. Oni su imali loptu više u posedu i incijativu, ali smo ih mi taktički odradili. Dve kontre i dva gola, na kraju 2:1 za Portugezu i Sao Bernardo je ostao bez plej-ofa. Šteta za njih, ali mora se pošteno igrati u svakom meču. Pobeda uprkos tome i što je naša najbolja igračica Skarlet bila van stroja zbog povrede kolena. Ali, zato su Erika, Dai, plejmejker Graci i ostale devojke odradile posao. Štoperi su blistali, a "trojka" Đovana je ostavila bolji utisak od onog jednog meča što sam gledao Robertsa Omegu u Zvezdi.

Ima tu materijala. Jeste da su nežniji pol, ali biju žestoko. Ako Džaja i Đura budu muku mučili u prelaznom roku, imaću šta da im preporučim. Plus što neće morati da plaćaju menadžersku proviziju i da dele procente.

Tako sam karijeru u Portugezi završio sa stopostotnim učinkom. Doneo sam im pobednički pelcer pošto su pre toga imali dva vezana poraza. Više nego prjatno prepodne i zanimljiv fudbal u predgrađu Sao Paula. Pretpostavlja sam da su tehnički obučene, ali me je iznenadilo koliko su fizički spremne i kako ulaze u duele. Ne bih voleo da me čuvaju Portugezine štoperke.

Na kraju srdačan rastanak i pozdrav od Brazilki za sve u Srbiji, a ja odlazim bogatiji za iskustvo gledanja ženskog fudbala.

Forca Portugeza!

(FOTO: mozzartsport.com/Aleksandar Gligorić)