Velika seoba malih Srba: Iz Superlige otišao ceo tim talenata

Danilo Pantić još godinu dana u Partizanu! Veljko Simić se vraća u Crvenu zvezdu!

Navijači tapšu, kažu „to je to“, čelnici večitih se hvale, ali ostanak kapitena mlade reprezentacije i to na pozajmici u Humskoj i obnovljena saradnja nekada velikog talenta sa aktuelnim prvakom države predstavljaju tek izuzetke koji potvrđuju nepisano pravilo srpskog fudbala, da Superliga živi i(li) preživljava od prodaje igrača. Što mlađih, to cenjenijih, te je samo ove godine zabeležen pravi egzodus talenata iz našeg prvenstva u sportski sređenije dražve, poput Španije, Italije, Belgije i Francuske.

Više od deset talenata, na koje smo u perspektivi mogli da računamo da budu oslonci Crvene zvezde i Partizana - zašto da ne i reprezentacije - od naredne sezone gledaćemo u inostranim ligama. Ako tamo uopšte budu igrali. Ne ulazimo u razloge zbog kojih su otišli, da li su sami tražili bolje uslove ili su ih klubovi u nedostatku drugih izvora prihoda gurali ka izlaznim vratima, neki od njih navukli su gnev odbijanjem da produže ugovor, ali je suština da odlaze. Čini se, prerano. Ista konstatacija važila je svojevremeno i za gorepomenute Pantića i Simića, tek uvidevši da ne mogu da opepele u Čelsiju i Bazelu shvatili su da je rešenje razvojna liga poput naše. Bar će igrati.

A neće od ove jeseni Marakana videti 20-godišnjeg Uroša Račića (prodat Valensiji za 2.200.000 evra), niti Luku Adžića (završio u Anderlehtu za 800.000 evra), pitanje je da li će i kad šansu dobiti 17-godišnji Ivan Ilić (kupio ga zimus Mančester Siti zajedno u paketu sa bratom Lukom). Nije priliku ni dočekao Milan Savić, već je direktno iz omladinaca crveno-belih završio u Mehelenu. Niti će u Humskoj moće da se uzdaju kako 19-godišnji Đorđe Jovanović kao džoker ulazi s klupe i čupa Parni valjak, jer je prodat Lokerenu za oko 500.000 evra. Njegovog klasića Lazara Nikolića Grobari nisu uspeli da upoznaju, a već se otisnuo u SPAL. U ovu fiskalnu godinu ulazi i davno realizovani transfer godinu dana mlađeg Dušana Vlahovića u Fjorentinu (1.500.000 evra). Neki novac je obezbeđen, ali.. Ne bismo se iznenadili da se neko od pomenute sedmorke večitih za godinu ili dve vrati na Topčidersko brdo i shvati kako, ipak, tajming odlaska nije bio dobar.

Mada su Zvezda i Partizan najveći klubovi, ne mora to da znači da ostali bespogovorno moraju da kopiraju njihove modele ponašanja, mada, kad finansijska muka pokuca na vrata niko ne pita za interese ovdašnjeg fudbala, već za goli život. Zbog toga ne valja osuđivati na prvu loptu Čukarički što je još zimus prodao Petra Mićina (20) Udinezeu (već pozajmljen Kjevu) ili što je Rad nedavno uzeo neki evro prodajom Strahinje Tanasijevića (21) Kjevo.

Ovog leta pravu fudbalsku seobu mladih Srba nastavili su centralni vezni Luka Luković (21)  preselivši se iz OFK Bačke u Muskron, koloniju naših u Belgiji uvećao je snažni Spartakov centarfor Sava Petrov (20) potpisom za Vesterlo, pominje se da bi 18-godišnji napadač Voždovca Filip Stuparević trebalo da pređe u Udineze i to preko Votforda.

Zasad je možda najveći transfer napravio Arton Zekaj. Ne zbog novca ili imena kluba, nego što je direktno sa trećeligaških terena, gde je nosio dres Sopota, uspeo da se izbori za trogodišnji ugovor sa Lilom. A i on, poput Ilića, Savića, Vlahovića, pripada grupi „milenijalaca“. Rođenih posle 2000. Nešto stariji su napadač Radnika Igor Zlatanović (20), Aleksandar Lutovac (21) i Njegoš Petrović (19) iz Rada, odavno projektivani za prodaju, koje se mogu i desiti do kraja prelaznog roka.

Želimo im svu sreću, da daju i(li) nameštaju golove, osvajaju trofeje, „zabodu“ unosnije transfer, no istorija – ta nepogrešiva učiteljica života – kao da nam šapuće buduće reči funkcionera Partizana i Crvene zvezde. Za dve, tri godine, na primer:
„Otišli su rano, zaslužuju drugu šansu“.

Ili je, možda, obrnutno: da ih klubovi, večiti pre svih, najpre istrpe i onda budu na dobitku? Sportskom i finansijskom.