Voša stigla u Torino, ideja je – pobediti Samp usred Italije!

Letonija, Surdulica i sad Torino. Igrači Vojvodine u proteklih nedelju dana mogli su da osete kako izgleda život kolega iz bogatijih sredina, naviklih da igraju u ritmu subota-sreda ili u ovom slučaju nedelja-četvrtak. Međutim, utakmica koja je sada u fokusu potpuno je drugačija od svih dosadašnjih. Voša će u prvom meču trećeg kola kvalifikacija za Ligu Evrope prvi put u 21. veku ukrstiti koplja sa jednim klubom iz Italije. Protivnik u Torinu biće Sampdorija.

Sam pogled na njene aktivnosti u prelaznom roku jasno oslikavaju kolika je planina pred Novosađanima. Ovog leta Samp je na pojačanja potrošio više od 20.000.000 evra. Samo za otkup ugovora kolumbijskog napadača Luisa Murijela plaćeno je 10.500.000.

Navikli na sva silna razočaranja na evropskoj sceni u 21. veku malo ko u Srbiji novosadskoj Staroj dami daje promil šanse da iznenadi favorizovanog domaćina iz Đenove (na stadionu Luiđi Feraris menja se podloga, pa se stoga igra u Torinu). Međutim u taboru Voše oseća se sasvim drugačije raspoloženje. Mladi tim Voše je pred polazak sa beogradskog aerodroma Nikola Tesla, a i po sletanju u Fijatov grad izgledao kao da je preko leđa već preturio na desetine ovakvih utakmica.

Na starijima je ipak da povuku, a među njima je i 26-godišni Aleksandar Stanisavljević, koji se pre dolaska u srpski fudbal 2013. godinama lomatao po nižim ligama Austrije.
"To je sve bilo do mene. Ali najbitnije je da sam u kratkom periodu u Srbiji pokazao da znam da igram fudbal", sa osmehom na licu odgovara Stanisavljević.

I zaista, blistao je prošle sezone u Donjem Sremu što ga je i preporučilo sportskom sektoru Vojvodine. On je već počeo da se isplaćuje ubojitim prodorima po desnom krilu i pre svega evrogolovima iz slobodnih udaraca. Da li je levicu zagrevao i pred Samp?
"A-ha-ha. Jednom samo".

Opušten, uvek nasmejan i prilično smiren pred jednu od najvećih utakmica koju je Voša odigrala u poslednjih nekoliko godina. Nikako uplašen.
"Prosto lepo se osećamo zbog toga što ćemo igrati u Italiji, na Olimpijskom stadionu, protiv renomiranog rivala. Nadam se odličnoj atmosferi i svi jedva čekamo da počne".

Rival dakle renomiran, ali i ne baš sasvim pročitan, jer Sampdorija ovog leta promenila i trenera i nekoliko nosioca igre iz prošle sezone. 
"Gledali smo neke snimke, ali ne znamo tačno šta da očekujemo. Ali nije ni toliko bitno. Ako hoćemo neki rezultat moramo da igramo našu igru", konstatuje Stanisavljević.

Lako je reći – mnogo teže učiniti. Da i u Vošinoj igri ima mnogo toga što ne štima najbolje videlo se dobro u dva ligaška duela. Protiv Čuke 0:4 u Novom Sadu, protiv Radnika u Surdulici 2:2 posle dva primljena gola u prvih 10 minuta.
"Primamo nekad bez veze golove i onda je teško vratiti se. Eto u Surdulici smo uspeli, nadigrali ih 75 minuta, ali nismo pobedili jer smo u tih prvih 15 bili uspavani".

Otežavajuća okolnost, barem se tako čini, jeste i to što Voša igra na strani treći put u razmaku od samo sedan dana?
"Hajde da budemo otvoreni. Treba da polako počnemo da se navikavamo na taj ritam. Posebno ako hoćemo da prođemo tu Sampdoriju".

Jasno vam je svima – u Voši se i te kako nadaju tome.
"Nema straha. Idemo na pobedu", kategoričan je Stanisavljević.