Punih deset godina pošto je ispao iz Srpske lige - Vojvodina i gotovo nestao sa fudbalske mape Srbije, Fudbalski klub Bečej ponovo je u trećem rangu takmičenja, a u gradu kraj Tise opet se s ponosom i uživanjem govori o fudbalu.

Na oproštaju od Vojvođanske lige plavo-beli su u subotu tukli Tekstilac uz slavljeničkih 10:2, posle čega je nastala prava fešta. Sve je podsećalo na neka prošla vremena, kada se na istom stadionu okupljalo i po 10.000 ljudi da bodri svoje mezimce u okršajima sa našim najvećim klubovima.

Sećate li se tog starog dobrog Bečeja što je punih osam sezona "harao" jugoslovenskom Prvom ligom?

Baš u vreme kada se Juga definitivno raspala, Bečejci su stupili na veliku scenu. Pridružili su se eliti i imali šta da pokažu. Ekipa koju su u ono vreme predvodili Stokić, Zirojević, Topić, Radmanović, Bašić, Zdravković, Nenadić, Krsmanović, Milivojev, Milinković, Trkulja, Babić, Pleše, Kasaš, pa nešto kasnije Korać, Cilinšek, Radišić, Mulina, Novčić...ne da se nije obrukala u okršajima sa Zvezdom, Partizanom ili Vojvodinom, nego je u dva navrata čak bila plasirala odmah iza njih i izborila dva izlaska u Evropu.

Ako su prva i druga prvoligaška sezona (92/93. i 93/94) predstavljale privikavanje na visoko društvo, naredne dve bile su najlepše ispisane stranice u istoriji tog kluba i ujedno bečejska labudova pesma. Dva četvrta mesta, 1995. i 1996. godine, doneli su Bečeju prvo Intertoto kup, a onda i Kup UEFA. U toj prvoj evropskoj sezoni Vojvođani su igrali protiv rumunskog Farula (1:2), francuskog Kana (0:1, za koji su igrali tada mlađani Joan Miku i Patrik Vijeira), beloruskog Dnjepra (1:2) i poljskog Pogona (2:1). Zauzeli su četvrto mesto u grupi i završili takmičenje u prvoj fazi. Godinu dana kasnije u prvom kolu Kupa UEFA izbacila ih je slovenačka Mura (0:0, 0:2).

Sezona 1994/95. slovi za najuspešniju u istoriji kluba jer je pored četvrtog mesta i izlaska u Evropi, Bečej stigao do polufinala kupa. A tamo - Crvena zvezda. Sa sve Krupnikovićem, Darkom Kovačevićem, Zvonskom Milojevićem, Dejanom Stefanovićem, Rambom Petkovićem... Na Marakani 2:1 za šampiona (Ivica Milivojev dao gol za goste, pa posle prešao u Zvezdu); u revanšu pred krcatim tribinama kraj Tise crveno-beli su nešto lakše dobili - 2:0.

Ali nije to bio jedini okršaj Bečeja sa našim najtrofejnijim klubom. Još dok su plavo-beli bili drugoligaši, a Zvezda na krovu Evrope, dogodio se njihov prvi susret. Marakana, avgust 1991. Tu utakmicu do kraja života pamtiće otac Mijata Gaćinovića - Vladimir.

Tog dana, Crvena Zvezda: Leković, Radanović, Tošić, Jugović, Tanjga, Najdoski, Stošić, Lukić (Ivić), Pančev, Savićević, Mihajlović. Bečej: Stokić, Gaćinović, Topić, Radmanović, Bašić, Zdravković, Nenadić, Krsmanović, Milivojev, Milenković i Trkulja.

Vladimir Gaćinovič 0:1; Jugović 1:1, Dejo Savićević 2:1 iz penala, pa Vlada Stošić 3:1; minut kasnije Gaćinović 3:2, pa u sledećem napadu Gaćinović - 3:3. Pobedu Zvezdi doneo je Darko Pančev devet minuta pre kraja - 4:3.

U septembarskom revanšu, na stadion kraj Tise nakrcalo se, kažu, i svih 10.000 ljudi. Opet su pobedili Beograđani (2:1), ali u tom trenutku to je tako malo bilo važno za Bečejce. Kad je pola grada došlo na utakmicu i videlo uživo evropskog šampiona...

A kad smo kod očeva nekih naših aktuelnih fudbalera...pa za Bečej je igrao Mudrinski senior - Radoslav. I ne samo da je igrao. On je u novembru '96. Partizanu dao dva komada! Pričalo se tada, a govore i sada u dobro obaveštenim fudbalskim krugovima da se radilo o strašnom talentu. Njegova priča? Prosta je... Dosta će biti ovaj detaljčić: Ta dva gola crno-belima - Damjancu, ili beše Kralju, svejedno je - valjalo je proslaviti kako dolikuje.

Nije se baš najpreciznije moglo reći "di je narednih sedam dana boravio Radoslav Mudrinski". Jer na treninzima - nije! Ostavićemo i malu, zanemarljivu doduše mogućnost da se radi o urbanoj, varoškoj legendi.

Sezona o kojoj govore prethodni redovi završena je na 11. mestu. U narednoj, onoj čuvenoj Obilićevoj, Bečej je zauzeo poslednje mesto i preselio se u drugu ligu, gde se provlačio sve do 2004. Onda tri sezone u Srpskoj ligi i totalna propast - pad u ambis, sve do poslednjeg, šestog ranga.

A igrači simpatičnog kluba sa Tise, iz tih zvezdanih godina, napravili su sasvim pristojne karijere. Pomenućemo samo neke... Siniša Mulina prešao je u Partizan, bio reprezentativac BiH; Atila Kasaš dogurao je do Logronjesa, tada španskog elitnog ligaša; Dalibor Novčić i Zoran Cilinšek do Belgije; Dragan Trkulja dao je 110 golova za nemački Ulm; Milorad Korać postao golman šampionskog Obilića i kandidat za reprezentaciju...

Bečej je pre nešto više od tri godine igrao Međuopštinsku ligu. Od jeseni boriće se za Prvu ligu Srbije.

Poželimo im sreću.

komentari

Najnovije vesti

Komentari na vest

Vremenska mašina - sećate li se Bečeja?

Uživo

Fudbal

Tenis

Kosarka

Najava mečeva