Zlatni Orlić Petar Golubović: Pukne mi mišić, a Gatuzo kaže - odšrafiću ti glavu ako ne nastaviš!

Uzbudljiva sezona u italijanskoj Seriji B primakla se završnici, a čak šest klubova ulazi u poslednje kolo sa željom da izbegne doigravanje za opstanak. Jedan od njih je i Novara, tim bivšeg mladog reprezentativca Srbije Petra Golubovića koji je ove sezone bio najstandardniji u redovima ekipe sa severa Italije. Momak koji je sa U-19 selekcijom Srbije 2013. u Litvaniji osvojio titulu prvaka Evrope pričao je za MOZZART Sport u kakvom raspoloženju on i njegovi saigrači očekuju odlučujući okršaj sa Virtus Entelom, koja ih je u decembru dobila sa 2:1, ali i o odnosima sa legendarnim Đenarom Gatuzom, sa kojim je sarađivao u Pizi.

Ali da se vratimo prvo na ludu završnicu u Seriji B.
“Imamo tri boda više nego protivnik i možda se sa strane čini da bi nam i remi odgovarao jer bismo izbegli direktno ispadanje, ali moramo da idemo na pobedu jer ne želimo u doigravanje za opstanak. Nešto nam cele sezone ne ide kod kuće, ali sada moramo da odigramo hladne glave, sa puno volje i želje, kako bismo ostvarili zacrtano. Njima gori, no mi smo svesni da ne smemo da izgubimo jer bismo se u tom slučaju mi preselili u niži rang“, počeo je priču za naš portal 23-godišnji desni bek.

Zbog čega je Novari domaći teren ove sezone bio problem?
“Iskreno, ne znam. Na strani smo osvojili više bodova, savladali smo Palermo koji se bori za promociju, remizirali sa Barijem koji je takođe u vrhu, u prošlom kolu osvojili bod protiv Peruđe za koju igra Alesandro Dijamanti... Ali, kod kuće nam teže ide, povedemo i kao da se posle toga blokiramo. Nije da imamo pritisak sa tribina, mi smo blizu Švajcarske i mentalitet ovde sličniji je tom ili nemačkom, pa stadion ne ključa kao na jugu. Da me neko ne shvati pogrešno: ne potcenjujem naše navijače, samo kažem da nam ne prave oni pritisak. Nije to ni do uprave, samo mi koji smo na terenu odgovorni smo za rezultate. Evo, Ternana je ispala iz lige i, najblaže rečeno, imala je problem sa svojim pristalicama jer je kako se ide niz Apeninsko poluostrvo atmosfera sve vrelija. Kod nas ima možda dvadesetak fanatičnih navijača. Burnije je bilo dok sam bio u OFK Beogradu. Dakle, nemamo tu vrstu presije, ali znamo da nemamo prostora za kiks“.

Donedavno “pola“ Serije B borilo se za opstanak. Koliko je teško igrati u tako izjednačenom takmičenju?
“Serija B je takva liga da svako svakog može da pobedi, pozicija na tabeli ništa ne mora da znači. Evo, sada imamo situaciju da se nekoliko ekipa nalazi u bod ili dva. Čak i Kremoneze, koji je 13, može u plej-aut jer ima tri boda više nego Askoli, ali i slabiji međusobni bilans. Italijani su perfektni kada se radi o defanzivi i taktici. Ko je prošao njihovu ligu, može da igra bilo gde. Pogledajte Matiju Nastasića koji je posle Fjorentine bio u Mančester Sitiju, da bi ove sezone bio vicešampion Nemačke sa Šalkeom“.

U Italiju, tačnije Romu, stigao si kao U-19 šampion Evrope. Da li si zadovoljan tokom svoje karijere s obzirom na to da si te tri sezone kao član Vučice, pre prošlogodišnjeg prelaska u Novaru, proveo na pozajmicama?
“Jesam, zadovoljan sam. Činjenica je da je Italija nezgodna za mlade igrače, ali znate, kada kao igrač OFK Beograda dobijete ponudu Rome, nema tu hoćeš-nećeš. Ja nisam mogao da biram, recimo, Španiju da se učim, ali takođe nisam otišao u Romu kako bih sedeo na klupi, primao platu i gledao uživo Frančeska Totija ili neku drugu zvezdu. Došao sam u Italiju da bih igrao i s obzirom na to da već imam 12.000 minuta nastupa u ovoj zemlji dobro sam izabrao, a i Italijani tako nešto cene. Smatram da je uspeo svako ko je otišao preko, bilo u Sloveniju ili Rumuniju. Ne potcenjujem našu ligu, ima u njoj kvaliteta, ali znamo kolika je besparica. Desi se da neki odu tamo gde im nije data prava šansa, ali su povratkom u Srbiju pokazali da nisu zaboravili fudbal. Da nisam igrao u Pistojezeu, Pizi i Novari i ja bih se vratio, ali posle četiri godine u Italiji stvarno sam prezadovoljan“.

U Pizi si sarađivao sa Đenarom Gatuzom, aktuelnim trenerom Milana. Kakvi su ti utisci o njemu?
“On je, da se tako izrazim, pozitivno lud na svoj način. Zaista neverovatna ličnost. U početku nije bilo lako, možda se dvoumio kako da mi priđe, ali posle izvesnog vremena skapirao je naš srpski mentalitet, to da smo borci kao i on. Znate, on je iz Kalabrije, s krajnjeg juga Italije, odrastao je u nemaštini i celog života bio je fajter, ne samo na terenu. Kada je u Pizi bilo problema sa finansijama, iz sve snage se založio za igrače. Time što je Milan podigao iz letargije pokazao je i kakav je trener. Ali, kakav je borac, pokazuje jedna anegdota. Prošle godine tokom prvog poluvremena utakmice sa SPAL-om pukao mi je mišić, dobio sam injekciju, a on mi je rekao da će mi odšrafiti glavu ako ne nastavim meč. Sada imamo odnos gotovo kao otac i sin, ovde me zezaju: Gde ti je tata Rino?“.

Uprkos nepovoljnoj situaciji u kojoj je ekipa, iza tebe je dobra sezona. Ima li interesovanja iz Serije A?
“Ima. Naravno da bih voleo da ponovo radim sa Gatuzom, ali Milan je veliki klub i bio bih zadovoljan da počnem u nekom manjem. Ali, još nije vreme da o tome razmišljam, najvažnije je da se mi izvučemo“.

Da li te je iznenadio rasplet borbe za šampionsku titulu?
“U Seriji B? Ne baš jer je Empoli od novembra dominirao. Što se tiče Serije A, Juventus je ponovo pokazao da je najbolja ekipa. Istina, imao je Napoli sjajnu priliku da ga skine sa trona, ali se izglupirao u završnici na utakmicama koje je morao da dobije. Na takvim, ’malim’ mečevima osvajaju se tutule, a ne u derbijima. S druge strane, Juve je pokazao koliko je jak kada je bilo najteže“.

Pa opet, taj jaki Juventus nikako da osvoji Ligu šampiona, a ove godine gledaćemo Mundijal bez Azura. U čemu je njihov problem?
“Ne bih se složio da su italijanski klubovi bili neuspešni u Evropi. Mislim da je Romino polufinale LŠ odličan rezultat. Juventus je prethodnih sezona igrao dva finala, a ove mu je malo nedostajalo da se ponovo nađe u završnici. Što se reprezentacije Italije tiče, njoj je definitivno potreban remont. Azuri se već dugo oslanjaju na stubove koji imaju rok trajanja. Evo, počeli su da podmlađuju selekciju, pa ćemo videti šta će im to doneti. A kad već pominjemo Mundijal, poželeo bih puno sreće našoj reprezentaciji, a posebno momcima sa kojima sam igrao u mlađim selekcijama, Sergeju Milinkoviću Saviću, Aleksandru Mitroviću, Nemanji Maksimoviću i Predragu Rajkoviću“, završio je Rajković.

Kasnije danas, na sajtu mozzartsport.com moći ćete da pročitate i šta kome treba u poslednjem kolu Serije B.

Serija B, 42. kolo (20.30):

(2.25) Askoli (3.20) Breša (3.10)
(1.47) Bari (4.00) Karpi (6.50)
(2.50) Čezena (1.75) Kremoneze (7.50)
(1.38) Čitadela (4.50) Pro Verčeli (7.50)
(1.65) Empoli (3.80) Peruđa (4.70)
(1.25) Frozinone (5.70) Fođa (9.50)
(1.95) Novara  (3.35) Virtus (3.70)
(5.70) Salernitana (3.70) Palermo (1.57)
(6.25) Specija (3.90) Parma (1.50)
(6.75) Ternana (4.10) Avelino (1.45)
(2.70) Venecija (1.80) Peskara (5.30)

(FOTO: Star Sport, MN Press)