ZVEZDINI SPORTSKI DIREKTORI: Prokletstvo Džajine fotelje...

Doveo je Abiolu Daudu sposobnog da„ sipa“ golove u Jelen Superlige, izborio se za dolazak solidnog Hondurašanina Luisa Garida, izdejstvovao je i dolazak portugalskog stručnjaka Rikarda Sa Pinta koji je na početku mandata u Ljutice Bogdana pleni pozitivnom energijom. Ali to jedino moguće delo aktulenog sportskog direktora Crvene zvezde, Zorana Stojadinovića nije bilo dovoljno da među navijačima nekadašnjeg giganta sa Marakane dođe do konsenzusa kako je definitivno pravi čovek na pravom mestu...Reklo bi se ništa neuobičajeno, jer je Stojadinović u odgovornu fotelju došao sa oreolom uspešnog menadžera koji je u dosadašnjoj karijeri bio vođen jedino i isključivo sopstvenim interesima, čoveka kome nije bilo strano da sarađuje sa komšijama iz Humske i na taj način puni sopstveni džep.

Mada je vrlo dobrim potezima, bar za sada, zaslužio tapšanje po ramenu i deplasirane rečenice tipa „Majstore, kako si prepoznao Daudu“, pred Stojadinovićem su, što bi se reklo, dani dokazivanja. Jer navijači Crvene zvezde naučeni su da moraju da duvaju i u jogurt. Pogotovo što je Stojadinović najavio kako će tokom letnjeg prelaznog roka biti fokusirana na inostrano tržište, što samo potvrđuje tezu da u sportskom sektoru srpskog vicešampiona vlada diskontinuitet. Svaki od Stojadinovićevih prethodnika imao je drugačije zamisli – od toga da u Srbiji nema igrača za Zvezdu, do mišljenja da na „Marakani moraju da igraju samo najbolji momci iz regiona“. Takvi ukršteni stavovi doveli su do konfuzije u igračkom kadru, pa i glavama navijača koji se i dalje pitaju: Da li je funkcija sportskog direktora potreba ili rak rana Crvene zvezde?

Istina je, očigledno, negde na sredini. Od perioda kada je Dragan Džajić postavljao standarde na toj funkciji oko i u Crvenoj zvezdi više ništa nije isto. Više se i ne zna da li se uspešnost sportskog direktora meri brojem osvojenih trofeja ili brojem ostvarenih prodaja. Aktuleni predsednik je od kraja sedmadesetih, pa do uspeha u Bariju bio samo izvođač finih radova, direktor sposoban da snagom autoriteta novac iz krcate kase pretoči u adekvatne investicije... A poslednjih godina direktori su morali da vode računa i o sportskom sektoru, ali i da budu proizvođači novca, sposobni da raznim metodama prodaju igrače i održavaju klub na aparatima...  Igra u kojoj su bili osuđeni na gubitak pretvorila ih je u obične grešnike, protagoniste priča kako su ulozali u talove i kombinacije...  Mada je Ilija Ivić sam kriv što je iz Zvezde otišao sa velikom količinom putera na glavi. Slična sudbina sigurno očekuje i Stojadinovića ako krene po zlu, pogotovo što Crvena zvezda u zimskom prelaznom roku nije prodala nijednog igrača, a aktuelni direktor je i pre nego što je seo u fotelju pošteno radio o glavi bivšem treneru Aleksandru Jankoviću.

Taj potez ispostavio se ispravnim bar na kratke staze, međutim da bi izbegao poređenja sa neuspešnim prethodnicima Stojadinović će morati da bude Alehemičar, i da bez novca na leto dovede bar četvoricu igrača klase Abiole Daude.

"Moraćemo na leto da budemo mađioničari. Trenutno nemamo ni dinara, a moći ćemo da prodajemo igrače tek tokom jula i avgusta", poručio je Stojadinović.

A taj mađioničarski poduhvat među poslednjima je imao Dušan Savić. Za vreme dva mandata Slavoljuba Muslina bio je sklonjen (u lošim privatnim odnosima sa bivšim saigračem), ali legendarni golgeter pokazao je da ima dobro direktorsko oko leta 2002.godine, u trenerskoj eri Zorana Filipovića. Pre nego što ga je Savić zapazio bivši reprezentativni vezista Dragan Mladenović bio je samo jedan od onih dobrih klupskih igrača. Kao član Zemuna potucao se po pozajmicama i razmišljao da se posveti studijama elektrotehnike.

"Sećam se da me majka pozvala na telefon jednog jutra i doslovce mi saopštila: „Sine, neki Mladenović iz Zemuna ide u Zvezdu. Jer ima nekog ko se preziva još tako u tom klubu“. I dalje nisam verovao da sam to ja. Tih dana sam bukvalno hteo da ostavim fudbal, odslužio sam vojsku i nameravao da se posvetim studijama. Verovao sam da se neko našalio sa mnom. Srećom nije", prisećao se dana kada je krenuo ka Marakani Dragan Mladenović.

Ostalo je poznato. Za dve sezone u Ljutice Bogdana postao je reprezentativac i zaslužio transfer u Rendžers vredan 1.000.000 funti.

Za Savića se vezuje dolazak i „crnogorskog Ovena“ – Dragana Bogavca koji je igrao samo na mahove, te to što je u saradnji sa Zoranom Filipovićem prvi prepoznao Nikolu Žigića na običnoj prijateljskoj utakmici u Krivaji! Reklo bi se iz svega nabrojanog da je Savić „ubo“ nekoliko premija, ali slabi rezultati koštali su ga funkcije što je značilo i totalni zaokret u klupskoj politici...

Dolaskom Dragana Stojkovića i sportskog direktora Stevana Stojanovića Zvezda je krenula u radikalnu internacionalizaciju. Bio je to period poslednjeg kakvog takvog finansijskog blagostanja, trošenja novca u stilu pijanih milionera. Jedan za drugim stizali su Latini (Barkos, Molina, Salas), malo poznati Poljak Bronovicki, ali je Stojanović najveći ćar ostvario dovođenjem aktulenog kapitena Nenada Milijaša. On je bio jedan od najzaslužnijih za dve uzastopne duple krune, 26 međunarodnih utakmica odigranih  u tom periodu, koje su pomogle Stojkoviću i Stevanoviću da budu kreatori poslednje velike rasprodaje u Crvenoj zvezdi. Ali nešto je tu nedostajalo...

Legendarni golman kao advokate svog rada može da pozive rezultate, mada je s aspekta ulaganja i obrta novca Zvezda u tom trenutku bila zrela za Ligu šampiona. Elem, Stojanović je imao iza sebe solidnu upravljačku aparaturu za razliku od naslednika Gorana Bunjevčevića. Kulturni momak, jedan od onih za koje se kaže da predstavlja intelektualca u kopačkama, iskazao je naivnost francuske sobarice kada je poverovao na reč tadašnjim vlastodržcima. Naime, finansijeri Marko Mišković i Dragi Mićović obećali su mu „brda i doline“, top napadača iz Paragvaja, Nikolu Drinčića, Milana Biševca i Darka Kovačevića. A onda su odustali od ulaganja jer predstavnik Crvene zvezde Mile Tomić na sednici Skupštine FSS nije glasao protiv razrešenja. Benigan razlog da se ruglu podvrgne bivši defanzivac Totenhema koji je morao da se snalazi pomoću štapa i kanapa. Ostavljen od svih Bunjevčević se odlučio da na Marakanu u jednom danu dovede 13 igrača, uglavnom nedostojnih igranja u našoj elitnoj ligi. Ismejan je zbog Jakovića, Vukobratovića, Devića (ovog poslednjeg doveo upravo Zoran Stojadinović), ali je Marakanu napustio čistog obraza. Iza njega nisu ostale priče o talovima i kombinacijama, samo činjenica da je mnogo pogrešio odlukom da kormilo prepusti Zdenjeku Zemanu. Mada mu je to slaba uteha

Voleo je Bunjevčević da priča o Zvezdinoj školi, o pronalaženju anonimaca koji će prečicom postati asovi, ali takvu n tezu oborio je Ilija Ivić. Zvezda je sa  čovekom koji je bio uspešan u Olimpijakosu krenula u novi početak i siguran-kraj. Dočekan uz nezapamćenu euforiju Ivić kao da se iz petnih žila trudio da uruši sopstveni kredibilitet. Prvo je sebi obezbedio astronomsku platu od 25.000 evra, a zatim svlačionicu napunio bofl robom iz inostranstva (izuzev Abubakara Oumarua). Svom štićeniku iz Grčke Mirnesu Šišiću dao je dvogodišnji ugovor vredan 750.000 evra, „izmislio“ je i trenera Čedomira Janevskog. Krahirao je i kao funkcioner, ali pre svega i kao čovek, jer se pročulo da je živeo u majčinom stanu, a posle sve to uredno naplatio...

Taj ražanj mržnje na kojem se i danas peče Ilija Ivić morao bi stalnoda bude pred očima Zoranu Stojadinoviću. Tim pre što će posle prvih pogrešnih procena biti aktivirana priča o tome kako je ne tako davno Zvezdi pustio menicu, a na početku mandata želeo da suzi teren Marakane. Morao bi Stojadinović da negde u fioci drži retrospektivu mandata prethodnika Ivana Adžića.

Najbliži Lukićev saradnik je za dve ipo godine lutao koliko svi ostali sportski direktori zajedno. Prvo, suočen sa katastrofalnom finansijskom situacijom oslonio se na domaće tržište. Imao je sjajan pogodak sa Lekićem, ali i totalne promašaje u likovima Mugoše, Jeremića ili Đorđevića. Međutim, držao se jednog pravca sve dok nije popustio pod pritiskom navijača. U želji da sačuva fotelju računao je na pomoć bliskog prijatelja iz igračkih dana, Dejana Ramba Petkovića. Investicije u Južnoamerikance poput Evandra, Borhe i Pašeka donele su za nijansu bolje rezultate, ali i novi ogroman minus u klupskoj kasi. Frapantni podaci o provizijama menadžerskim agencijama od 700.000 evra predočeni su u finansijskom izveštaju Nebojše Čovića.

Ali, Adžić je pao na- trenerima. Na klupskim sastancima je skakao do plafona tražeći da se smeni Vladimir Petrović Pižon. Pokušajem sa Ratkom Dostanićem sam sebi je pucao u slepočnicu, a u životu ga je do novembra 2011. godine održavao Robert Prosinečki. Kao trener zadužen za sva sportska pitanja Veliki Žuti je resetovao stanje u igračkom kadru, selektirajući pola mlade reprezentacije Srbije.

Ni to nije pomoglo, pa je Zvezda ponovo rešila da napravi zaokret. U Stojadinovićevoj režiji, sa strancima u prvom planu. Hrabar potez koji će, valjda, jednom za sva vremena odagnati mnoga pitanja i rešiti dilemu da li su sportski direktori samo žrtve navesele finansijske situacije ili rak rana Crvene zvezde...

SPORTSKI DIREKTORI CRVENE ZVEZDE

DRAGAN DŽAJIĆ
Mandat: od 1979. do 1998.godine
Trofeji: 8 titula prvaka države, 7 trofeja kupa države, Kup evropskih šampiona, Interkontinentalni kup.
Najveći pogodak: šampionska generacija iz Barija i Tokija
Najverći promašaj: Aleksandar Đukić  (Miliconar)

DUŠAN SAVIĆ
Mandat: od 1998. do 2005.godine
Trofeji: 3 titule prvaka države, 4 kupa države
Najveći pogodak: Dragan Mladenović
Najveći promašaj: Radovan Krivokapić
Napomena: Dušan Savić je sedam godina obavljao funkciju sportskog direktora,
ali je taj posao praktično radio samo tokom 2001. i 2002.godione

STEVAN STOJANOVIĆ
Mandat: od 2005. Do 2008.godine
Trofeji: 2 titule prvaka države, 2 kupa države
Najveći pogodak: Nenad Milijaš
Najveći promašaj: Frenklin Salas

GORAN BUNJEVČEVIĆ
Mandat: od februara do septembra 2008.godine
Trofeji:-
Najveći pogodak: Kleverson Kordoba Kleo
Najveći promašaj: Dejan Jaković, Dragan Vukobratović...

ILIJA IVIĆ
Mandat: od oktobra 2008. Do maja 2009.godine
Trofeji:-
Najveći pogodak: Abubakar Oumaru
Najveći promašaj: Mirnes Šišić

IVAN ADŽIĆ
Mandat: od juna 2009. Do novembra 2011.godine
Trofeji: 1 kup Srbije
Najveći pogodak: Dejan Lekić
Najveći promašaj: Marko Mugoša, Nemanja Obrić

ZORAN STOJADINOVIĆ
Mandat: od novembra 2012.godine –
Trofeji:?
Najveći pogodak:?
Najveći promašaj:?
-------------------------------------------------------------------

Piše: Darjan Nedeljković
[email protected]