Zvezdino (p)okretanje točka istorije: Sad ili...?

Mnogo toga je oko Crvene zvezde i u njoj iracionalno: ljubav navijača prema voljenom klubu, spoznaja da nekadašnji gigant s beogradske Marakane već godinama egzistira pomoću finansijskog štapa i kanapa, pa i najnoviji podatak da su crveno-beli od nedelje veče ponovo takmaci u borbi za šampionsku titulu. Zvezda je oživela zahvaljući kiksevima Partizana, ali preostala četiri boda deficita u odnosu na večitog rivala biće minorna barijera u odnosu na živu ranu koju na srcu nosi aktulena generacija crveno- belih.

Timu koji su zajedničkim snagama selektirali Robert Prosinečki i Aleksandar Janković potreban je, pre svega, dobar fudbalski hirurg koji bi mu odstranio urođenu anomaliju demonstriranu prošlih sezona u nevreme, baš u trenucima kada je u Ljutice Bogdana mirisalo na preokret i prekid šampionske apstinencije. Sportski direktor Zoran Stojadinović, kao i ostale glavešine iz Zvezdinih kancelarija, ubeđeni su da je Portugalac Rikardo Sa Pinto baš – taj! Da može Milijaša i drugove da oslobodi duhova prošlosti i navike da im sistem "puca" kada jednostavno moraju da pobede. Tu, onda, dolazimo do kontradiktornosti i nove iracionalne pojave tako svojstvene za aktuleni trenutak najtrofejnijeg srpskog kluba: od onih koji su odavno označeni kao mlakonje, igrači nesposobni da pokažu nesporan potencijal pod teretom konstantnog pritiska, mogli bi u slučaju neverovatnog raspleta da upišu imena u buduće monografije Crvene zvezde.

Elem, Zvezda je stizala sedam bodova manjka sa polusezone, istopila je prednost Dinama od šest poena tri kola pre kraja (1951. godine), kao fenjeraš se u sezoni 1984/85. pod vođstvom Gojka Zeca vinula do vicešampionske pozicije, ali nikada nije poništila 11 bodova prednosti direktnog rivala. Navijači čija nada će do meča sa Spartakom prerasti u euforiju pozivaju se "na slavne dane Zvezdine prošlosti" i tako hrane veru u bolje sutra i prekosutra, ali odmahuju rukom kada crno na belo vide CV aktuelnog tima. Jer ne dešava se prvi put da petostruki uzastopni šampion Srbije, Partizan pruži ruku spasa sportskom rivalu zaglavljenom u živom blatu.

Crveno-beli su tako i prošlog proleća, posle odlično obavljenog prelaznog roka nanizali šest uzastopnih pobeda, došli do minus šest (polusezonu završili sa deset), ali su "zapeli" čim su osetili tvrdo, u kragujevačkim Šumaricama (0:0). Bio je to kraj drugog čina Robijevog Sizifovskog posla... Prvi je viđen godinu dana ranije, pošto su crveno-beli posle serije od osam trijumfa ušli izjednačeni u ciljnu ravninu sa crno-belima da bi im Parni valjak golom Prinsa Tejga u večitom derbiju samleo šampionsku nadu. Nema sumnje da je prvi zadatak Rikarda Sa Pinta da nauči aktuleni kadar da ne haje za turobna iskustva iz prošlosti, koja, sigurno, nisu sprale pobede u seriji nad Partizanom. Ali prvotimci Crvene zvezde imaju legitimno pravo da se nadaju kako će okrenuti točak fudbalske istorije, u arhivu baciti tezu o njima kao ekipi večitih izazivača, ali zato će morati da imaju mnogo više od verbalne podrške bliskih ljudi. Jer igrači sigurno osećaju da među članovima uprave ne vlada konsenzus kada su u pitanju sportske ambicije kluba. Dok je Dragan Džajić uporno ponavljao da Zvezda nema pravo nikad da se preda, te da uvek treba sanjati šampionski lovr, potpredsednik Nebojša Čović je klub uporedio sa mrtvacem, koji može da bude samo PRVI sahranjen.

Takva disharmonija mišljenja ne može od pulena Sa Pinta napraviti volšebno pobednike, sposobne da stopostotnim učinkom do kraja prvenstva ispune "Nemoguću misiju". Oslobodi li ih nekih nevidljivih stega koje postaju vidljive i laicama, nakon što se, primera radi, uporedi izdanje Luke Milivojevića u Zvezdi i reprezentaciji Srbije protiv Škotske. Pomenuti talentovani vezista u dresu Orlova delovao je nekako opuštenije, poletnije... Što i ne treba da čudi ako su zna da su igrači svih ovih turobnih Zvezdinih godina bili svojevrsno istureno odeljenje, isilovani da rezultatima pokriju greške bivših uprava. A u takvim uslovima se ne rađuju šampioni.

Pogotovo što je naredni podatak, koliko god na prvu loptu delovao benigno zapravo jedan od onih barijera mnogo većih i težih za preskočiti od četiri Partizanova boda viška. Od prvotimaca koje Rikardo Sa Pinto ima na raspologanju samo Nenad Milijaš zna kako se osvajaju titule. Nekadašnji član Vulverhemptona zasad nije uspeo da raširi taj toliko potreban šampionski pelcer, jer je isti bio ugnjetavan finansijskim mukama i silnim problemima unutar kluba.
"Drugo je vreme sad. Partizan je tih godina bio izazivač. Sećam se da smo kod Valtera Zenge igrali sjajno, imali smo i moćan tim, nikako nisu uspevali da nas stignu. Slično je bilo i godinu dana kasnije, mada su u jednom trenutku prepolovili našu prednost... Osvojili smo dve duple krune! Sada je situacije teža, ali ja verujem da možemo da budemo šampioni. Isto sam pričao i kada smo bili na minus 11. Kada igraš u Zvezdi, ne smeš da se predaš, znaju to ovi momci sa kojima danas delim svlačionicu. Još u avgustu, pošto sam se vratio na Marakanu, pričao sam da sam video šampionski potencijal. Tako mislim i sad", poručuje kapiten Crvene zvezde Nenad Milijaš.

Crveneo-beli pred sobom imaju tri zicera (Spartak, Borča, Donji Srem), pa će tek suočenim sa majskim izazovima znati ima li potrebe da pozovu premijera Ivicu Dačića kako bi im pomogao da otpevaju Bešlićev hit "Ko bi rekao čuda da se dese"... A Zvezdina titula bila bi ravna svetskom čudu. Dokaz da je konačno svanulo bolje sutra, da Sa Pinto može da stane rame uz rame s galerijom besmrtnika iz Ljutice Bogdana, da su Robijevi i Jankovićevi sinovi postali za sva vremena pobednici, da su zbacili nevidljive stege i da je Crvena zvezda konačno postala fudbalski klub... A ne sredina u kojoj se afere samo množe, prljav veš viri iz svake fioke, a na uštrb igrača se okriviljuju samo i isključivo prethodnici.

Ove poslednje rečenice morao bi neko od pretpostavljenih suptilno da šapne prvotimcima Crvene zvezde ako zaista želi da njihova nada o osvajanju titule živi do kraja maja. Jer oni kao neposredni prizvođači neće biti usamljeni u toj borbi, čekaće na iskrenu i ne samo verbalnu podršku ljudi oko njih.

Piše: Darjan Nedeljković
([email protected])