Advokat završio slučaj o kom bruji svet! Oslobađajuća presuda i Mundijal slave se na Kurasau

Sudnica je bila obojena u žuto i zeleno, nije okrivljenom davala velike šanse da se odbrani, ali je on za branioca imao fudbalskog Cicerona, čoveka koji je prošle godine s dozom sarkazma u medijima dočekan kao "deda" koji treba da vodi reprezentaciju Kurasaa. Ipak, svi su se oni ogrešili o Dika Advokata koji je završio slučaj "kvalifikacije za Svetsko prvenstvo", sledećeg leta vodiće svoj poslednji veliki proces. I to kako, kao najstariji selektor u istoriji Mundijala i to na klupi najmanje zemlje i površinski i po broju stanovnika koja je ikada učestvovala na planetarnoj smotri.

U predmetu Jamajka protiv Kurasaa koji je vođen u noći između utorka i srede, 78-godišnji bivši selektor Srbije poneo je odbranu koja je imala tri velika kontraargumenta u vidu dve stative i jedne prečke Jamajke u drugom poluvremenu, plus VAR reviziju u 90+5. minutu koja je preinačila presudu i poništila penal za Rege Bojse. Rezultat je ostao 0:0, a Kurasao je uz mnogo sreće završio kao prvi u grupi sa 12 bodova i direktno otišao u SAD, Kanadu i Meksiko. Jamajka će krajem marta sledeće godine učestvovati u Interkontinentalnom baražu zajedno sa DR Kongom, Irakom, Bolivijom, Surinamom i Novom Kaledonijom.

Ako nikada ranije niste čuli za Kurasao, ili ste samo zbog fudbala čuli za njih, sve vam je oprošteno. Ova zemlja je jedna od najneobičnijih fudbalskih pojava na koje možete naići. Mala, razuđena, kolonijalno obojena istorija, a politički status specifičan. Nije ni država, ni teritorija, ni kolonija (jer je kolonijalizam na papiru zabranjen), već nešto između, autonomna zemlja unutar Kraljevine Holandije. Zbog toga je i njihov plasman na Mundijal toliko specifičan.

Kurasao je postao tek peta nacija u istoriji Svetskog prvenstva koja učestvuje, a da u trenutku takmičenja nije međunarodno priznata kao nezavisna država, a da su tri od tih pet naravno Severna Irska, Vels i Škotska koje su u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva. Izuzev te tri zemlje sa jakom fudbalskom tradicijom, samo je Holandska Istočna Indija (danas Indonezija), 1938. kao kolonija učestvovala na takmičenju u Nemačkoj.

Kao što ste u našoj najavi utakmice Jamajka - Kurasao mogli da pročitate, Sa spiska koji je Dik Advokat objavio za ključno, novembarsko okupljanje, a koji broji 24 imena, nema fudbalera rođenih na Kurasau! Svi do jednog dolaze iz Holandije. Ništa čudno jer Kurasao je sve do 2010. godine bio deo Holandskih Antila kada je postalo autonomna država odnosno jedna od četiri konstitutivne države Kraljevine Holandije.

Motiv Malog generala, kako je Advokatov nadimak, nije bio novac, uostalom sam je jednom prilikom otkrio kako on i njegovi pomoćnici iz svog džepa plaćaju avionske karte. Nakon što je tokom četiri decenije dugoj trenerskoj karijeri radio na dvadesetak adresa, želeo je 78-godišnjak da pred penziju koja se polako bliži uradi još nešto po čemu će se pamtiti. Da i treću naciju odvede na Svetsko prvenstvo (posle Holandije i Južne Koreje) čime bi postao najstariji selektor kojem je tako nešto pošlo za rukom. Prethodno je najstariji selektor bio Oto Rehagel, koji je imao 74 godine kada je vodio Grčku u Južnoj Africi 2010. Advokat će imati 79 u SAD-u, Kanadi i Meksiku sledećeg leta.

Na Svetskom prvenstvu gledaćemo u dresu Kurasaa momke za koje prilježni fudbalski zaljubljenici znaju: Tahit Čong (Šefild Junajted, ranije u Mančester Junajtedu), Sontje Hansen (Midlzbro), Armando Obispo (PSV), Rišedli Bazur (Konja, ranije Ajaks i Volfzburg), Žuninjo Bakuna (Gazijantep, ranije Rendžers), Leandro Bakuna (Bandirma, ranije Aston Vila), Džošua Brenet (Livingston, ranije PSV i Hofenhajm), Kenji Gore (Makabi Haifa, ranije Svonsi)...

Ljubitelji fudbala u Srbiji znaju i za Rišaira Živkovića i Ksandera Severinu, bivše članove beogradskih "Večitih" koji su igrali za Kurasao, ali doduše trenutno nisu u adekvatnoj formi da bi dobili poziv Dika Advokata, ali bi u teoriji mogli da budu deo Mundijala ako se dotad poprave.

©Reuters

Kurasao je jedna od najbrže rastućih reprezentacija na svetu, gotovo neverovatan primer kako se iz ničega, sa malog ostrva i male baze igrača, može napraviti tim koji će se naći na Svetskom prvenstvu. Pre samo desetak godina, Kurasao gotovo da nije postojao na fudbalskoj mapi, bio je selekcija koja se okupljala povremeno, igrala retke prijateljske utakmice i menjala trenere kao privremene administratore. Ali onda je počeo njihov tihi, ali strpljivi rast, jedan od najzanimljivijih procesa u modernom svetskom fudbalu.

Prva prekretnica dogodila se oko 2015. godine, kada je savez shvatio da Kurasao nema dovoljno domaćih igrača da bi bio ozbiljna reprezentacija. Zato su okrenuli pogled ka Holandiji, gde živi ogromna dijaspora karipskog porekla. Igrači rođeni u Holandiji, koji nisu uspeli da upadnu u holandsku A selekciju, počeli su da se odazivaju pozivu ostrva svojih roditelja i dedova. To je bio trenutak kada je reprezentacija dobila potpuno novi nivo, više profesionalaca, više discipline, više kvaliteta.

Zatim se pojavio čovek koji je sve to spojio: Remko Bisentini, holandski stručnjak koji je od 2016. do 2020. napravio čvrstu, organizovanu reprezentaciju, pobedio na Karipskom kupu 2017. i plasirao se na prvi KONKAKAF Gold kup. Bisentini je Kurasao odveo u prvi ozbiljan kontinentalni kontinuitet rezultata, primera radi pobede nad Hondurasom, remi sa Jamajkom, minimalni porazi od Meksika koji su ranije bili nezamislivi. U suštini, taj prvi plasman na Gold Kup 2017. bio je prelomna tačka da reprezentacija postane profesionalna, a ne amaterska.

Nakon Bisentinija, tu su bili Gus Hidink, a potom i Patrik Klajvert, koji je uveo sistem rada nalik evropskim akademijama, insistirajući na intenzitetu, taktičkoj disciplini i modernom presingu. Kurasao je počeo da liči na mali evropski tim u karipskom okruženju. Treća faza, i ona presudna, jeste ulazak u kvalifikacije za ovo Svetsko prvenstvo sa osećajem da se nešto veliko može desiti. Tim više nije bio amaterski skup pojedinaca, već ozbiljna grupa profesionalaca iz Eredivizije, engleskih nižih liga, Severnoameričke MLS i nekoliko klubova širom Evrope. Napredak se video u svemu, u organizaciji igre, u čvrstoj odbrani, u tranzicijama, u sposobnosti da izdrže pritisak, pa čak i u mentalitetu koji više nije bio idemo da probamo, već „idemo da uradimo“.

© (Igrači Kurasaa pred utakmicu protiv Jamajke)

I definitivno je Kurasao ostrvo čija istorija izgleda kao zgusnuta hronika čitavog Karipskog mora i malo poznata verovatno svima osim stanovnicima Kurasaa i možda određenom procentu Holanđana i zato nije na odmet upoznati se sa njom. To su one klasične priče karakteristične za ovo podneblje, kolonijalne trke, piratski upadi, ali i neuništivi identiteta koji se oblikovao mimo velikih sila koje su njime vladale. Prvi stanovnici bili su Araakv Indijanci, miroljubivi ribari i zemljoradnici, sve dok 1499. godine nisu naišli Španci. Iako su ostrvo prvobitno smatrali potencijalnim izvorom zlata, vrlo brzo su shvatili da se tu ne nalazi ništa što bi hranilo njihove ambicije, pa su Kurasao prozvali „necenjenim ostrvom“ i najveći deo lokalnog stanovništva deportovali kao robove u Santo Domingo.

Sudbina ostrva se promenila 1634. godine kada ga je osvojila Holandska Zapadnoindijska kompanija. Zahvaljujući savršenoj luci u Viljemstadu, Kurasao je postao jedno od najvećih trgovačkih čvorišta Kariba, a posebno centar trgovine robljem. Brodovi su pristizali iz Afrike, a robovi su se prodavali širom regiona. Grad se razvio u tipično holandsko karipsko naselje. U isto vreme, ostrvo je postalo meta brojnih pirata, koji su napadali bogate trgovačke flote na ruti između Kurasaa, Arube i Tortuge.

©AFP

U 19. veku, tokom Napoleonskih ratova, ostrvo je nakratko osvojila britanska mornarica, ali je posle Bečkog kongresa vraćeno Holandiji. Ropstvo je ukinuto 1863. godine, što je označilo početak velikih socijalnih promena. Prava ekonomska transformacija stiže početkom 20. veka, kada je u obližnjoj Venecueli otkrivena nafta. Holandska kompanija Šel otvorila je ogromnu rafineriju u Viljemstadu 1918. godine, pretvarajući Kurasao u jedno od najprosperitetnijih ostrva Kariba i privlačeći radnike iz celog regiona. Zbog toga danas na ostrvu živi izuzetno raznolik narod, Afrokaribljani, Holanđani, Latinoamerikanci, Jevreji i mnogi drugi.

Politička autonomija stigla je posle Drugog svetskog rata, a 1954. Kurasao je postao deo federacije Holandskih Antila. Posle višedecenijskih tenzija i sve veće želje za samoupravljanjem, Holandski Antili su se raspustili 2010. godine. Tada je Kurasao dobio status „autonomne zemlje u sastavu Kraljevine Holandije“, što znači da ima sopstvenu vladu, parlament i zakone, ali ne i punu međunarodnu nezavisnost.

Danas je Kurasao poznat po turizmu, ronjenju, muzici i šarenoj kulturi, a od ove noći i po fudbalu koji je postao glavni izvoz njihovog ponosa. Upravo ta kombinacija istorijskih rana, kolonijalnih uticaja i modernog karipskog identiteta zalepi se za čoveka već posle nekoliko minuta istraživanja. A sada, prvi put u svojoj priči dugoj više od pola milenijuma, Kurasao će se predstaviti svetu na najvećoj pozornici u svetu sporta, Svetskom prvenstvu.

KVALIFIKACIJE ZA SP – CENTRALNA AMERIKA (POSLEDNJE KOLO)

Sreda:

Kostarika - Honduras 0:0

Jamajka - Kurasao 0:0

Panama - El Salvador 3:0 (2:0)
/Blekman 17, Dejvis pen 45+4, Puma 85/

Trinidad i Tobago - Bermuda 2:1 (1:0)
/Henri 9, Džejms 66 - Taker 60/

Gvatemala – Surinam 3:1 (0:0)
/Lom 49, Eskobar 57, Santis 65 - Samajoa ag 90+3/

Haiti – Nikaragva 2:0 (2:0)
/Dedson 9, Providens 45+1/