Adžićev Olimpiko – više kao Mudrinić nego kao Piksi: Petrić nam je rekao da gađamo u gol

Gol Dragana Stojkovića Piksija u večitom derbiju verovatno je najčuveniji takav u srpskom fudbalu. Marko Docić je sličan postigao u finalu prošlogodišnjeg Kupa protiv Crvene zvezde i mada Čukarički nije uspeo da sačuva prednost – to su golovi koji se pamte. Toliko retki da su im u Evropi nadenuli i nadimak: Olimpiko.

Kod nas u Srbiji i dalje – gol iz kornera.

Ali, dva na jednoj utakmici? To je već raritet. Fudbalska Halejeva kometa. Možeš da je vidiš jednom u četvrt veka. Godine 1999. proletele su nad našim glavama kada ih je ispalio Vladimir Mudrinić u epskoj pobedi Vojvodine nad Radničkim iz Kragujevca od 8:1...

I sinoć na Banovom brdu u remiju Čukaričkog sa Spartakom kada je za oduševljenje publike zadužen bio Luka Adžić. U 29, pa 51. minutu... Trenuci za večnost. I posebno zanimljivo – nimalo slučajni.

“Prvi put dajem takav gol na utakmici, ali radili smo juče na treningu to. Kod prvog kornera sam gađao prvu stativu, svi su igrači bili u golu i trener je rekao da gađam direktno, ka golu. Uigrana akcija je bila, sa idejom da neko izađe iz gola da proba da zakači loptu. Prvi gol je dakle i zasluga saigrača, zasmetali su golmanu“, počinje Adžić priču za Mozzart Sport.

Drugi još lepši.

“Tu sam već dobio malo samopouzdanja, pa sam gađao drugu stativu, kao Docić u finalu Kupa. Da je udarim punom, pa da propadne. Kao nekad Piksi Stojković, bio sam mali, ali sam gledao snimak. Mada je on šutirao više sa efeom, tu je bilo dosta felša, ja sam gledao da je udarim preko pune“.

Docića i Piksija smo pomenuli, Mudrinića još nismo, iako je samo njegov podvig uporediv sa ovim Adžićevim. Bivši as Vojvodine je ta dva gola postigao u razmaku od samo dva minuta. Na vrlo sličan način. Prva, pa druga stativa...

“A-ha-ha. Iskreno, ne pamtim tu utakmicu, ali baš pre no što smo se čuli neko mi je spomenuo tu utakmicu, to protiv Radničkog i 8:1. Pogledao sam snimak sada. Šta da kažem? Drago mi je što sam jedan od tih igrača. Značiće mi na polju samopouzdanja. Ponavljam, radili smo na treninzima. I nije uspelo, a-ha-ha. Mada je par puta bilo blizu, ali je neko zakačio loptu. S tim da nismo ni to uvežbavali nešto mnogo, možda par prekida. Uostalom, trening je jedno, utakmica drugo, ali nije slučajnost što sam tako gađao“.

“U PLEJ-OFU ĆE PROTIV NAS IGRATI SA DOZOM STRAHA“

E sad, za kompletan učinak izostala je pobeda, koja bi Čuku učvrstila na četvrtom mestu na tabeli Mozzart Bet Superlige. Mada sam Adžić tvrdi da na Banovom brdu nisu odustali ni od trećeg, iako je TSC poprilično odmakao. Delom i zato što je Čuka sebi previše puta dozvoljavala da gubi bodove kada ne sme. Kao protiv Spartaka, od 2:0, do 2:2.

“Istina je da se mučimo. Ispustili smo sada tri boda, na kraju smo mogli i da izgubimo. Nemam objašnjenje zašto tako padnemo u drugom poluvremenu, da li je koncetracija ili šta. Ali i u prvoj mojoj sezoni ovde je tako bilo na početku proleća, pa smo posle dobijali na karakter. Ni sada nije ništa izgubljeno. Tražimo ritam još, sve će to da legne. Samo da budemo strpljivi“.

Koliko je Adžić samouveren govori i to pominjanje trećeg mesta.

“Po kvalitetu, mislim da smo po imenima zasigurno treća ekipa u Srbiji, ali to moramo da pokažemo. No, sezona je duga, ima i taj-plej of, baš evo sedim sa Nemanjom Tošićem i on kaže da je mnogo bodova u igri. Svi smo vrlo blizu, mala je bodovna razlika. Radnički može sada i da nas prestigne. Ali svi oni znaju da smo mi dobra ekipa i kada u završnom delu budemo igrali međusobno svi će ulaziti u mečeve protiv nas sa određenom dozom straha. Bićemo pravi kada bude trebalo“.

Otkud toliki optimizam?

“Zato što smo u prvom delu imali Evropu i to je bilo dosta teško. Putovali smo mnogo, gubili. Ali kažem da i dalje gađamo treće mesto, bez obzira na to što je TSC sada odmakao. Nama je Evropa cilj i dalje i nisu to prazne reči. Prošle sezone smo dva puta dobili Partizan, nismo preko noći zaboravili da igramo“, završava Adžić.

Ove sezone četiri njegova gola u Mozzart Bet Superligi i šest asistencija. Plus onaj pogodak protiv Ferencvaroša. Ali ova dva protiv Spartaka pamtiće se dok je fudbala u Srbiji. I sigurno će mu podići samopouzdanje pred naredne borbe.

Sledi gostovanje kod Voždovca, pa Novi Pazar kod kuće, Vojvodina u Novom Sadu, TSC u Topoli, a onda i Partizan na Brdu. Imaće Čuka prilike da pokaže da je zaista za treće mesto.