Ako su kinjili Sumu i kritikovali Asana, neće se ni Dijabate dobro provesti u svlačionici Partizana

Stranac sa najmanje grešaka u fabričkom kodu. I stranac sa najmanje poštovanja prema klubu. Džaba Fuseniju Dijabatu elegancija u nogama, kad glavu nije doterao. Niti je odrastao, niti pokazuje nameru da postane čovek, pošto je opet prekršio klupsku disciplinu, samo što je ovoga puta otišao predaleko. Toliko da Igor Duljaj zahteva sankcije, a svlačionica ga kao strano telo odbacuje, iako se posle osam dana kašnjenja napokon pojavio u Beogradu.

Na klupskom nivou Partizan mora da pokaže čvrstinu, ako je zaista ozbiljan kakvim ga je na nedavnoj Skupštini predstavio predsednik Milorad Vučelić. Da stvarno, a ne „kao“ kazni svojeglavog Malijca. Da mu je prvi put, pa da mu se progleda kroz prste, ali slične ispade beležio je i u mandatu Gordana Petrića, koji mu je opraštao kašnjenja i ostala nepočinstva.

Kakva će ta kazna biti (bude li je uopšte) odlučiće rukovodstvo, međutim, ako je suditi po raspoloženju u „Zemunelu“ Dijabate se neće dobro provesti. Njega tek čeka naporan rad da ubedi kolege da je vredan njihovog poštovanja. Mogao je komotno Igor Vujačić da okasni prilikom povratka iz Podgorice, Bibars Natho da se pravda otkazanim letovima iz Švajcarske ili da Siniša Saninčanin izmisli ko zna koji razlog da još malo predahne posle puta u Slovačku. Svi oni su posle reprezentativnih akcija došli na „radna mesta“ i verovatno se osećaju izdanim ponašanjem Fusenija, koji je dolazak u Srbiju, planiran za prošlu sredu, prolongirao za ovaj četvrtak.

„Moraju da se poštuju pravila, klub i saigrači. Ko ne ceni grupu, nije pravi i nije deo nje. A koga nema, bez njega moramo i možemo. Postoje ljudi u Upravi koji vode računa o ovome i sancionišu prestupe. Moraće Fuseni da se potrudi da ga ekipa ponovo prihvati. Nismo se čuli (dok je bio odsutan, op. au.), niti mi je poznat ralog njegovog izostanka. Zna se koje su mu obaveze, profesionalac je, nije mu prvi put da igra van svoje zemlje. Mora da mu bude jasno da od ovog kluba živi, ima ugovor, mora da poštuje. Definitivno se nije poneo kako bi trebalo“, precizan je u objašnjenju Sportskom žurnalu i Informeru Slobodan Urošević.

Kapiten Partizana je pogodio suštinu. Dijabate jeste igrački doneo dosta ekipi, naročito u prvom delu sezone kad je golovima krčio put ka plasmanu u grupnu, a odatle i u eliminacionu fazu Lige konferencije. Kako su se evropske obaveze završile, a na domaćoj sceni crno-beli ne mogu do trofeja, Afrikanac (tako svojstveno fudbalerima sa tog kontinenta) pomislio da bi mogao malo da olabavi, prikoči, da ne mora da zapinje kao kad je stigao iz Trabzona.

Jedino što takvo ponašenje ozbiljan klub i(li) svlačionica ne trpe. Obrazloženja prethodnog trenera Petrića kako „Fuseni nije zlonameran, nego zaboravlja neke stvari“ zvuče jednako neubedljivo kao poruka generalnog direktora Miloša Vazure da je krilnom napadaču preminula baka. Otuda su konsekvence neminovne. Poznajući karakter Igora Duljaja, oblikovan najpre u porodici, te u mlađim kategorijama Partizana, kad se držalo do iskonskih vrednosti, teško da će Fuseni Dijabate uskoro videti teren. Naravno da niko nad njim ne bi trebalo da se iživljava, da mu naredi da trči krugove u sedam ujutru (kao što je bio slučaj sa pojedincima u našem fudbalu), međutim, teško je očekivati da posle svega igra utakmice. Bar u bliskoj budućnosti. Makar one značile borbu za drugo mesto na tabeli Mozzart Bet Superlige, vredno plasmana u kvalifikacije za Ligu šampiona.

Svlačionica Partizana je u prošlosti pokazala kako se obračunava sa osobama sličnog mentaliteta ili postupaka Dijabateovim. Još u periodu osvajanja titula zamerala je Almamiju Moreiri što je obavezno dan, dva kasnije od ostatka tima dolazio na početak priprema i jedva dočekala rastanak sa vezistom iz Gvineje Bisao, koliko god bio koristan po tim; kad je Sejduba Suma na svoju ruku (iako su klupski lekari uveravali da je povređen) otišao na okupljanje reprezentacije Gvineje, a onda se nije vratio na vreme, a pamti se i ona „pasoš epizoda“ kinjila ga je sve vreme dok ga nije oterala; čak i kad je Takuma Asano pod obrazloženjem neisplaćenih zarada otišao u Japan i nikad se nije vratio u Srbiju, crno-beli su emitovali poruke kako je takvo ponašanje „nečuveno“ i „bezobrazno“.

Isto kao i Dijabateovo.

Ili što bi jedan trenera rekao: tim ne čine dobri igrači, nego igrači koji najbolje funkcionišu. Sa Fusenijem Partizanu ne ide.