Aleksandar Janković: Moram da odvedem Kinu na Mundijal, u derbiju je uvek 50-50

Nije najveća fudbalska sila na planeti, ali jeste – najveća zemlja na svetu. I na njenom čelu, bar što se tiče ovog fudbalskog dela, jedan Srbin. Aleksandar Janković je posle evo skoro pet godina rada u mlađim selekcijama ubedio tamošnje rukovodioce da mu povere i onu najvažniju, funkciju selektora A tima.

„Veliki izazov. Velika i satisfakcija zbog toga što sam uspeo da se kroz sistem popnem do seniorske reprezentacije. Nije to uvek lak put. Ali kod mene lepa osećanja ne traju dugo, sada smo u radnom ritmu, sve se mnogo brzo idešavalo. Jednog dana sam bio u Dubaiju sa olimpijskom reprezentacijom, drugi dan došao ovde na potpisivanje ugovora, a sada već treniramo sa seniorima. Nema uspavljivanja, idemo dalje, punim jedrima“, dobro raspoložen počinje Janković javljanje Mozzart Sportu sa Dalekog istoka.

Pregršt je tema za razgovor. Od novog posla, preko današnjeg večitog derbija, ali i predstojećih izbora u Fudbalskom savezu Srbije. Ali krenimo redom, prvo o najaktuelnijem... O Kini i ciljevima. Tu je Janković vrlo jasan.

„Prvi i osnovni je Svetsko prvenstvo. To mora jasno i glasno da se kaže, sve drugo je demagogija. Cilj mora da bude plasman na Mundijal 2026. godine i sve drugo bi izgledalo kao alibi, kao neka vrsta opravdanja. Sve što budemo radili ići će u pravcu spremanja takmičarske ekipe koja će moći da izbori vizu.“

Pre toga, u januaru naredne godine, igraće se i Azijski kup, još ranije, u novembru, prvi krug kvalifikacija za Svetsko prvenstvo. Tada ćemo moći da vidimo koliko su realne te šanse za odlazak na planetarnu smotru, mada Janković nema dilemu.

„Ovde sam došao iz Standarda iz Liježa, s nekog nivoa Lige Evrope, baš strahovito motivisan zbog te razlike koju vidim između njihovog potencijala i rezultata. To je velika šansa u odnosu na ostale azijske selekcije. A sve ono što nedostaje Kini može da se nadoknadi radom. Osnovni hendikep je taj što kineski igrači ne igraju u Evropi za razliku od fudbalera iz Japana i Koreje. I to je jedna od tema koja treba da se reši i o kojoj se govorilo. A ovo je ogromna nacija, milijardu i po ljudi vam duva vetar u leđa. Nacija je željna rezultata, interesovanje je ogromno, potencijal, kaže, isti takav. I strahovito me to motiviše.“

Toliko o Kini, hajmo sada na domaće teme, a kao prva se nametnula predsednička trka u Fudbalskom savezu Srbije. Janković i ovde vrlo otvoren: obe ruke za Vidića, iako i o Džajiću priča samo najbolje, ali...

„Prvo, meni je neverovatno da vidim Džajića i Vidića kao protivkandidate u bilo čemu. Naročito tu Džajićevu kandiduturu kao reakciju na Vidićevu. Utisak mi je da se ceo sistem podigao kako bi onemogućio Vidića da preuzme Savez. Meni su oni članovi istog tima i sve drugo ne razumem.“

„BILA BI EPSKA GLUPOST POTROŠITI VIDIĆA, A DA MU I NE DAMO ŠANSU“

Aleksandar Janković

Što naravno ne znači da nema svog favorita. I tu je Janković potpuno iskren.

„Vidić je samom kandidaturom pobedio. Sebe je stavio na raspolaganje srpskom fudbalu. Ponudio nama da biramo da li nam je potreban takav čovek. Neukaljan, čvrst, čist, čestit, autoritativan. I kao igrač i kao čovek on mora da bude uzor deci. Svoju karijeru ne duguje nikome do samom sebi i svom radu. Bio je kapiten Srbije i Junajteda, to ne može svako. Nijedna afera nije vezana za njegovo ime kroz celu karijeru i tu je specifičan i poseban u odnosu na neke druge ljude u srpskom fudbalu. Potrošiti ga, a da mu nismo ni dali priliku da pokaže šta može bila bi epska glupost! Mada, kod nas je sve moguće, pa i to. Ali, kako god da se završi Vidić ne može da bude gubitnik.“

To sve ne znači da ima nešto protiv Džajića. Naprotiv. A Jankovićeve reči imaju utemeljenje i u ranijim delima.

„Kao Srbin i kao dete Crvene zvezde ne bih voleo da bilo šta promeni njegov status legende. Podsetiću da sam ja bio trener Zvezde u februaru 2009. kada su uhapšeni Dragan Džajić, Vladimir Cvetković i Miloš Marinković, kada se klub 14 dana nije oglasio, sve dok ja nisam pobedu u večitom derbiju njima posvetio. Tadašnje rukovodstvo kluba mi je to oštro zamerilo i pokrenulo inicijativu za moju smenu koja je i usledila dva meseca kasnije.“

Sve ovo Janković govori kao uvertiru za scenario kojeg se pribojava.

„Kada sam se u novembru 2012. vratio Džajić je opet bio u klubu, ali tada sa nekim saradnicima, više u savetničkoj ulozi, nego izvršnoj. I imao je veliki uticaj na povratak kluba, ali se sećam da sam posle svega toga bio zabrinut za njegovo zdravlje jer znam koliko mu je taj period teško pao, a to je bilo pre evo već 10 godina. Zašto to govorim? Zato što se plašim da nećemo potrošiti samo Vidića i sav njegov potencijal. Plašim se da u borbi sistema protiv Vidića, ne potrošimo obojicu. Jer Vidić može mirne savesti da se povuče. Ponudio je već sebe kao rešenje. A ukoliko Džajić ne zauzme izvršnu, nego protokolarnu funkciju bez realnog uticaja ili se posle par meseci povuče i ustupi mesto nekim drugim ljudima koje već duže vreme gledamo, ne samo da ćemo potrošiti jednu opciju, nego po meni jednu i jedinu kolosalnu šansu za oporavak srpskog fudbala.“

„TO ŠTO ČEKA DULJAJA JA SAM PROŠAO U ZVEZDI... I NIJE LAKO“

Za kraj i o derbiju. U koji Zvezda ulazi sa oreolom favorita. Ali Janković upozorava...

„Zvezda je rasterećena što se tiče situacije u prvenstvu. Ona može da donese jednu vrstu mirnije pripreme utakmice. Međutim, baš i to što je Zvezda proglašena za favorita može da određenu šansu da i rivalu. Derbi je uvek 50/50 i onaj koji uspe da se nametne u smislu agresivnosti i želje ima veće šanse za pobedu.“

S tim da postoji i jedan objektivan problem za crno-bele, odnosno novog trenera Igora Duljaja. Jer iako promena trenera može da donese promenu ambijenta...

„Imam visoko mišljenje o Duljaju, veliki je trenerski potencijal, jer je veliki profesionalac, radnik, razume fudbal i imao je priliku da sarađuje sa dobrim trenerima i kao igrač i kao trener. I po godinama i po statusu je sazreo za ovakav izazov. Ali crno-belima je mnogo teško da bilo šta trenerski ili igrački naprave dok je atmosfera oko kluba ovakva kakva jeste. Slično sam prošao u Zvezdi. Veoma je teško napraviti jedinstvo u ekipi, homogen tim koji funkcioniše kao porodica sa jasnim hijerarhijama, kada tog jedinstva nema na nivou uprave i igrača“.

Tu se Janković vraća na već ispričanu priču o tome kako Srbi troše svoje legende.

„S te strane, Partizan je potrošio već dosta velikih legendi u poslednjih pet godina i to tako da su mnogi od njih poželeli da se više nikada ne vrate. To je takođe jedan veliki gubitak za Partizan i srpski fudbal. Ljudi kao što su Mirković, Tomić, Milošević, sad Petrić, koji je uskočio u nezahvalnom trenutku i dao celog sebe... Dragoceni su to ljudi za srpski fudbal, ne samo za Partizan. I ta iskustva iz kluba su ih udaljila generalno od srpskog fudbala. I kroz prizmu te priče u celini, mnogo je veći broj legendi naših koji više ne žele nego onih koji su trenutno tu.“

Što se tiče Zvezde, tu je situacija mnogo bolja, pa iako su možda navijači očekivali više od Evrope...

„Zvezda je sama podigla standarde. Sva očekivanja su u startu veća. Da je neko pre pet godina ponudio grupnu fazu Lige Evrope svi bi prihvatili. Sada je normalno, jer se ceo klub podigao na viši nivo. Veća su ulaganja, veća grupa igrača, praktično je Zvezda napravila dva tima sa igračima koji mogu da rotiraju, a da zadrže isti nivo intenziteta. Zvezda je u uzlaznoj putanji kao tim bez obzira na to što je možda neko očekivao veći rezultat u Evropi. Ali, Zvezda je skauting i organizaciju već usmerila ka Ligi šampiona, dovođenjem Uroša Spajića pre svega. Može da bude tu poneki loš rezultat, ali Zvezda je u vrlo jasnoj strategiji i što se tiče krupnih i strateških odluka – tu se ne skreće s linije.“