Aleksandar Jovanović: Đakovac provocirao, ne može tek tako da me vređa

Sva je prilika da će najbolji pojedinac Partizana i ove sezone biti golman. Klima u Humskoj 1 se menja, ali Aleksandar Jovanović je maltene isti kao u prethodnom ciklusu, jer često spasava crno-bele.

Bilo je situacija i u Bačkoj Topoli kad je sačuvao pobedu Parnom valjku, mada su pažnju javnosti iz prethodnog kola Mozzart Bet Supelige više privukle scene posle pogotka TSC-a, kad je došlo do velike gužve na terenu. Razlog je način na koji je Ifet Đakovac proslavio gol, tom prilikom je opsovao stasitog Nišliju, a ovaj rešio da uzvrati, pa su strasti uzavrele.

„Ne ponosim se reakcijom“, ističe Jovanović tokom gostovanja u Partizanovom podkastu. „Trudim se da dajem primer saigračima i izgradim poštovanje kod fudbalera suparničkog tima i sudija, ali sam posle primljenog gola želeo da šutnem loptu ka centru, kao što uvek činim, usledila je provokacija posle koje nisam mogao da se zaustavim. Došlo je do uvrede, ne bih javno govorio šta mi je Đakovac rekao, mada se kasnije izvinio, zajedno sa kapitenom Nemanjom Petrovićem, shvatio da je pogrešio. To ne umanjuje moju ulogu u haosu. Takav sam, možda sam preterao... U redu, možeš da bocneš loptu, da mi daš gol, ali niko ne može tek tako da me vređa bez razloga. Kad sam kasnije pogledao snimak postalo mi je jasno da se ne ponosim reakcijom, iako sam naučen da ne dam na sebe i na ekipu“.

Doduše, Grobari vrednuju baš tu energičnost, srčanost, borbu...

„Znam da navijači cene, ali ne volim kad se tako ponašam. Više bih voleo da mirnoćom budem primer, naročito mlađima. Doduše, možda nam je u tom trenutku utakmice bio potreban haos“.

Kad smo kod jedanaesteraca, Jovanović je prošle sezone bio uticajan protiv Sabaha, Grafičara, Voždovca, dok je ove sezone još bez obranjenog.

„U poslednje vreme mi ne ide... Počeli su i posred gola da pucaju, ha-ha-ha. Kad biram kako ću braniti penal, uvek u saradnji sa treneorm golmana, a sad je to Nemanja Jovšić, imam nekoliko opcija, pokušavam da osujetim nameru izvođača prema zaletu, tome gde gleda, koristim intuiciju.“

Javnost je radoznala: da li je golman reprezentativnog kalibra u stanju da ukroti udarac sa 11 metara Bibarsu Nathu, Partizanovom prvom penaldžiji?

„Ove sezone nismo odmerili snage, ali u prošloj jesmo na treninzima. Ljudi ne znaju, dosta udaraca sam mu odbranio“.

Kad bi mogao da bira, da li bi Aleksandar više voleo da odbrani penal koji bi Parnom valjku trasirao put ka Ligi šampiona ili onaj koji bi mu osigurao titulu u Srbiji?

„Definitivno, penal za šampionski naslov“.

Otkrio je Jovanović da se u mladosti bavio i rukometom, da je završio zubnotehničku školu, da bi bio doktor da nije golman, te da će braniti za Partizan dokle god klub bude cenio da zadovoljava kriterijume.

„Daleko sam od završetka karijere, imam 31 godinu, planiram da se bavim fudbalom još sedam ili osam sezona. Što se tiče Partizana, biću ovde dokle sam u stanju da pomognem i pravim razliku među stativama. Ne želim da ograničim ni sebe, ni druge, vremenskim periodom. U ovom času ne vidim sebe kao trenera posle karijere, možda kao pomoćnog ili trenera golmana, ali ću sigurno ostati u sportu“, dodao je Aleksandar Jovanović.