Aleksandar Mitrović za Mozzart Sport: U glavi su mi Del Pjerove reči! Gde da idem? Ovo je srećan brak

Ko gleda fudbal zarad brojeva i objašnjava pojave statističkim podacima videće da je oborio rekord. Svako ko je posmatrao makar jednu utakmicu Fulama (ne samo ove sezone) shvatiće da je dodirnuo – sreću.

Suština boravka Aleksandra Mitrovića na Krejven kotidžu nije u činjenici da je sa prestola najboljih strelaca Čempionšipa svrgnuo Ajvana Tonija, već u osmesima na tribinama i poštovanju u klubu, kakvo nije osetio na prethodnim stanicama inostrane karijere. Da, bilo je lepo u Briselu i malo manje u Njukaslu, međutim, samo u Londonu uživa.

Uz njega uživaju i drugi. Savršen spoj.

„Kao Partizanovo dete, učen sam lojalnosti. Osnovni parametar vrednosti je da ceniš predane ljude, koji daju sve od sebe da ti ugode i omoguće da uživaš. Ovde sam istinski srećan svakog dana, kad vidim kuvara, portira, radnika zaduženog da šiša travu sav se ozarim. Primećuje da su i oni zadovoljni što sam tu. Prošli smo zajedno svašta za ove četiri godine, padali i dizali se, dišemo kao jedan, a taj familijarni ambijent mi paše. Sve je spontano, prirodno, iskreno. Zato radostan dolazim na treninge“, ushićeno govori Mitrović Mozzart Sportu dan posle dva gola Piterborou (2:1), vrednih rekorda po broju pogodaka u takmičarskom ciklusu drugog ranga engleskog fudbala u sadašnjem formatu.

Srbin se uspeo tamo gde niko nikad nije. Na „kotu 33“, potisnuvši Tonijevo ostvarenje iz minule sezone kad je rešetao u dresu Brentforda i vodio još jedan londonski tim ka premijerligaškim visinama. Jednog dana kad bude podvlačio crtu sigurno će portret Smederevca stajati u klupskim odajama na vidnom mestu, kao što će i FA Engleske visoko vrednovati njegov učinak.

„Verujte mi, nisam stigao ni da proslavim. Niti sam hteo. Hvala bogu, pljuštale su čestitke posle utakmice, malo smo se počastili sinoć, ali život teče dalje. Danas trening, sutra karantin, u subotu gostovanje Kardifu. Život me je naučio da je ovo prošlost, da se ne vredi osvrtati, iako je povod lep. Kao što ne bi imalo smisla tugovati da smo izgubuli u sredu veče. Idemo napred, ne brojimo koliko sam golova postigao, već koliko kola je ostao do plasmana u elitni rang. Znate me, valjda: rad, red, disciplina“.

Zato je rekorder. Najbolji strelac selekcije Srbije svih vremena. Obožavan na obalama Temze. Iako je mogao, mirne duše, da izabere neki klub iz „liga petica“, unosniji ugovor od Fulamovog i viši nivo fudbala na primer, da bude Aleksis Sančez u Interu, da čeka hoće li ga Simone Inzagi upariti sa Lautarom Martinezom ili ubaciti poslednjih deset minuta. Da se samo zove da igra Seriju A i(li) Ligu šampiona. Ovako je uvek u prvom planu, na mestu koje ceni prave vrednosti.

„Baš na sličan način i ja ponekad razmišljam. U detinjstvu sam se divio Frančesku Totiju i Alesandru Del Pjeru, cenio njihovu privrženost Romi i Juventusu, dobro upamtio Del Pjerove reči po ispadanju slavnog kluba u Seriju B, kako ’pravi džentlmen nikad ne napušta svoju damu’. Englezi imaju izraz „Happy marriage“ (srećan brak, op, au). E, to je moja konekcija sa Fulamom. Uzajamna ljubav i poštovanje. Znaš kad ti je negde lepo... Gde da idem?“

Takvim stavom može samo da izraste u legendu kluba. Ako već nije.

„Prvo, neumesno je da ja o tome pričam. Niti sebe doživljavam, niti sam ispunio sve što sam zacrtao da bih mogao na taj način da karakterišem učinak. Drugo, davno sam rekao da onog dana kad okončam karijeru hoću da dođem u situaciju da ni za čim ne žalim, da znam da sam dao celog sebe zarad nekog cilja. Znaću kad taj dan svane, a još je daleko. A to da li sam legenda ili ne ostavljam drugima da procene. Sigurno će neko reći „jesi“, ovaj do njega „ma, daj, kakva si ti legenda“.

STATISTIKA TI JE, BRATE, KAO PROSTITUTKA

Neka bude da je, zasad, zaštitno lice Fulama. Znak raspoznavanja. Model kako bi trebalo da se ponaša profesionalac, podredi sebe kolektivu. Dokaz: replika na pitanje dokle misli da broji ove sezone?

„A šta su brojevi u fudbalu, evo da ja tebe da pitam? Moglo je da se desi sinoć da posle moja dva gola primimo dva, kao što smo visili u završnici susreta sa Piterboroom, pa da rekord padne u drugi plan. Ili posed lopte. Koga briga što si je imao 90 odsto vremena ako si izgubio 0:1. Statistika ti je, brate, kao prostitutka. Veruj mi da nisam ni brojao golove sve dok mi nisu rekli da postoji mogućnost da se primaknem rekordu. Naravno, prija, ali suština je u ekipi, koja mi je to omogućila. Zato ćemo se zajedno truditi da do kraja prvenstva što više tresemo mreže, to bi značilo da smo pred promocijom u Premijer ligu, ujedno da pomeramo standarde. Kad je Ajvan Toni prošle sezone postigao 31 gol mislili su ljudi da će trajati ko zna dokle. E, pošto svašta može da se desi i ništa nije nemoguće, hajde da budemo generacija koja će postaviti granicu toliko daleko da ne može tako lako da se sruši“.

Zasluge što je Fulam na vrhu tabele (devet bodova više od Bornmuta, s tim da klub sa Vitaliti stadiona ima dva meča manje) pripisuje Marku Silvi. Čoveku koji ga je preporodio posle ne baš idealne saradnje sa Skotom Parkerom.

„Sve ovo što vidite sad je posledica Silvinog shvatanja fudbala. U potpunosti mi je „legao“. Trenirala su me velika imena, svaka im čast, ali kod Portugalca osećam ono što sam iskusio na početku karijere kod Vuka Rašovića. Znate kakvo je to poverenje, koja sloboda, koliko je fleksibilan... Često pričamo i sugerišemo jedan drugome. Silva je iks faktor koji nam je nedostajao minule sezone. Siguran da će, ukoliko ostane, Fulam nastaviti rast. Da ne bude kao u bliskoj prošlosti kad smo pravili jedan korak napred, pa dva nazad. Oseća se da je za viši nivo od sadašnjeg“.

Da je Mitrović kralj Čempionšipa može se, osim po golovima, zaključiti i na osnovu činjenice da je triput ulazio u Premijer ligu (jednom sa Njukaslom Rafe Beniteza, zatim sa Fulamom, predvođen Slavišom Jokanovićem i Skotom Parkerom). Smeši mu se i četvrta. Iako i dalje ima onih koji potcenjuju 27-godišnjeg špica i takmičenje.

„Čini mi se da ljudi ne shvataju koliko je Čempionšip zahtevan. Pre svega koliko troši. Kad niko ne igra, mi smo na terenu. Kad su ljudi sa porodicama za praznike u domovina, mi putujemo. Nema problema, to je ritam na koji sam navikao, samo mi nemojte govoriti da je lako. To čak nema toliko veze sa fizičkim umorom. Trčiš, šta ćeš drugo. Ovde je pitanje mentalnog zamora, odsustva od najdražih, a na sve to dodajte kvalitet. U redu, nije kao Premijer liga, ali garantujem, ako izuzmete prvih šest, sedam ekipa elitnog ranga, ostatak i prvih 10 do 12 u Čempionšipu su tu negde. Nisu Englezi blesavi što medijski promovišu ligu kao najjaču drugu na svetu. Stvarno jeste. Igrao sam i u Belgiji. Ma, ne može da se meri sa ovim“.

Kao što deluje da niko ne može da prati ritam Fulama na putu ka društvu najboljih.

„Nadam se da ćemo od avgusta igrati opet Premijer ligu. Tu smo, gazimo, međutim, ovde ne možeš da se opustiš ni sekund. Ako na 2:0 ne „zatvoriš“ utakmicu, rizikuješ da primiš gol iz neke gluposti, pa da se panično braniš. Eto, mi protiv Piterboroa poslednjih pet minuta nismo mogli da izbacimo loptu na tuđu polovinu. Da nas zdravlje posluži i biće sve kako smo zacrtali“.

A naredne godine, hoće li baštovan, kuvar i portir na Krejven kotidžu opet da se osmehuju Aleksandru Mitroviću?

„Nikad nisam dugoročno planirao. Svaki put kad bih se opterećivao nije me htelo. Hoću da se opustim i uživam u trenutku. Biće kako Bog zapoveda“.

PIKSI NAS JE UBEDIO DA MU VERUJEMO ČAK I AKO GREŠI

Početak kalendarske godine, oličen u formi Aleksandra Mitrovića, Dušana Vlahovića i Dušana Tadića sugeriše da se ljubitelji fudbala u Srbiju zapitaju šta bi se desilo kad bi kojim slučajem Mundijal bio na programu u martu. Ko će dočekati novembar?

„Ne brinite, bićemo raspucani i na zimu“, uverava Mitrogol iz Londona. „Kod Piksija mora tako, igra je nameštena na gol više, prijaju nam okupljanja u Staroj Pazovi i bavljenje isključivo sobom. Pazite, otkako je došao sadašnji selektor, ni za jednog protivnika se nismo spremali tako što bismo gledali njegove mane ili vrline, već smo bili posvećeni isključivo našem stilu. Nebitno da li je preko puta Luksemburg ili Portugal. To je veliki napredak u odnosu na prethodni period i vidim da nam svima odgovara. Čovek nas je ubedio da mu bezuslovno verujemo. Što reče Klaudio Ranijeri prošle godine: „Najveća vrednost jednog trenera je da ubedi igrače u svoje ideje, makar te ideje bile pogrešne“.