Aleksandar Varjačić – još jedan dokaz da su sezonu obeležili Kragujevčani

Ako postoji kontekst u kojem reč “uljez” može da ima krajnje pozitivno značenje, onda je to izbor Aleksandra Varjačića, krilnog beka lučanske Mladosti, u tim sezone Mozzart Bet Superlige po izboru redakcije našeg portala.

Jer, on je tu, kako kaže semantika, “nezvan gost” i po klubu za koji nastupa – nema u idealnih 11 nikoga iz Vojvodine, Radničkog i Čukaričkog koji su bolje plasirani na tabeli; i po godinama (33) - po kojima bi trebalo da je prošao svoj zenit; i po dosadašnjoj karijeri - u kojoj nikada nije igrao u inostranstvu, a kamo li u nekom od vodećih srpskih klubova; pa, ako hoćete, i po poziciji u timu - jer ta uz desnu aut liniju najdeficitarnija je u Srbiji već godinama unazad i uzrok čestih nesanica čak i selektora Dragana Stojkovića. 

Ali, život često piše romane i ulogu protagoniste poveri nekome ko je bio predodređen za sporednu ulogu. A izvođenje tog romana smesti u svojevrsni teatar apsurda, pa je, tako, u sezoni u kojoj je apsolutni hit Mozzart Bet Superlige bio kragujevački Radnički, epitet individualnog najprijatnijeg iznenađenja zavredeo rođeni Kragujevčanin koji je u matičnom klubu proveo 19 godina, ali im se trenuci zvezdane slave, eto, nisu poklopili...

“Suvišno bi bilo da me pitate da li mi i koliko znači ovo priznanje. Zbog takvih stvari se igra fudbal. Bio sam ja, u nekoj anketi, i pre nekoliko sezona dok sam igrao za Radnički u timu sezone, ali liga je sada mnogo jača i ovaj izbor redakcije Mozzart Sporta ima ogromnu težinu. Nije uobičajeno da se fudbaler nekog, uslovno rečeno, manjeg kluba, “ušunja” u idealnih 11, ali ovo je baš lepo društvo i mislim da su svi tu, od golmana do napadača, apsolutno zasluženo”, počinje priču za Mozzart Sport iskusni fudbaler koji je pre manje od nedelju dana proslavio 33. rođendan.

Tim sezone Mozzart Bet Superlige: Zvezda sa četvoricom, Jovanović i Saldanja odbranili Partizan

U tek okončanoj sezoni bio je daleko najučinkovitiji fudbaler u ligi na svojoj poziciji i najučinkovitiji igrač svoje ekipe, sa po šest golova i asistencija. Jedno dodavanje više imao je njegov kolega po mestu u timu sa suprotne strane terena Žarko Udovičić, jedan pogodak više postigao je Eze Frajdej, ali u zbiru je Varjačić daleko najuspešniji, ujedno i zaslužan za gomilu bodova koji su Mladost nekoliko kola pre kraja osnovnog dela prvenstva učinili izvesnim učesnikom plej-ofa, pa je finiš sezone odigran nekako “u leru”, uz sedam poraza u poslednjih devet utakmica...

“Sezona je za Mladost bila kao iz bajke. Nama je jedini cilj bio plasman u plej-of. U momentu kada je on obezbeđen, a kada nije bilo realno da pojurimo ekipe koje su iznad nas na tabeli, izgubili smo onu takmičarsku tenziju i finiš sezone, slažem se, odigrali bez stopostotnog fokusa. Ali, politika kluba je stepenik po stepenik. Prethodne sezone smo se, podsećam, borili za opstanak do poslednjeg kola. I naredne će prvi cilj biti plej-of, ali, ako se pojačamo sa dva, tri ozbiljna igrača i ako probamo da od starta krenemo silovito, pokušaćemo da se onda popnemo taj stepenik više”.

Kada se zagrebe po Varjačićevom učinku, bilo je tu zaista od svega po nešto. I golovi i asistencije vredni bodova, pogoci glavom, iz slobdonog udarca, jedan i iz penala, kao i oni u poslednjim trenucima.

“Postigao sam, mislim, četiri gola glavom. To mi je uža specijalnost. Kada napadamo po levoj strani, ja punim kazneni prostor, ubacujem se na drugu stativu, a Žare Udovičić je majstor da me “pogodi u trepavicu”. Mada, revanširao sam mu se u prvom minutu utakmice sa Čukaričkim za gol vredan mnogo važne pobede. Pogodio sam iz slobodnog udarca za bod u Surdulici, iz penala protiv IMT-a, a dva gola sam dao u 90. minutu, oba za pobedu. Najpre u Kruševcu protiv Napretka, pa odmah zatim protiv Spartaka u Lučanima i taj gol mi je, ako moram nešto da izdvojim, najdraži momenat sezone, jer je baš billa čudna utakmica. Mi smo poveli, oni izjednačili i bili čak i bolji, a onda sam pogodio na malopre opisani način, glavom na centaršut Udovičića i taj gol mi je dao krila da u nastavku sezone budem još bolji.

Da tako zablista, pomogla mu je i formacija u kojoj Mladost igra 3-5-2. U onoj sa četvoricom u poslednjoj liniji, niti bi bio toliko ofanzivan, ali bi verovatno i defanziva više trpela, jer Aleksdandra Varjačića “bije glas” da mu to nije ni jača, ali ni omiljena strana...

“Prejako bi bilo reći da ja ne volim da igram odbranu. Ne bih se sa tim složio, ali da mi ovo više prija, to stoji. Već sam više puta objašnjavao da je za to najzaslužniji trener Tomislav Sivić, koji je dolaskom u Mladost i promenio formaciju najviše upravo zbog Žarka i mene, jer smo obojica isti tip igrača. Volimo da se ponavljamo gore, imamo dobar centaršut, solidnu realizaciju. Ali, to nipošto ne znači da zapostavljamo defanzivu. Samo, sa trojicom u liniji, imamo jače obezbeđenje, samim tim i veću slobodu, pa nam je lakše da se usredsredimo na ofanzivni deo”.

I ko zna koja po redu već izlizana floskula koja u sportu dobija svoju svakodnevnu potvrdu. Nema podele na mlade i stare, već samo na dobre i manje dobre igrače. Dokaz je i ekipa Mladosti, sa tim kontrastom u imenu kluba i koncepcijom ovosezonskog tima, po podacima nekih specijalizovanih portala – najstarijem u Evropi u elitnim rangovima takmičenja. Ali i pomenuti tim sezone Mozzart Bet Superlige, u kojem su još i Varjačićevi “ispisnici” Adem Ljajić i Milan Rodić, pa godinu dana - Aleksandar Jovanović, odnosno dve godine mlađi - Mirko Ivanić...

“Godine su samo broj. Eto, ja sam u ovim mojim dostigao punu zrelost, mada je “tajna” u fizičkoj spremnosti. Koncept Mladosti se pokazao kao pun pogodak. Mi stariji smo tu da držimo standarde što se tiče profesionalizma, angažmana na treninzima, ali uvek su tu po dva, tri izrazito mlada bisera, koje mi fudbalski “vaspitavamo”, a oni su tu da sutradan popune klupsku kasu, po čemu su se Lučanci baš istakli proteklih godina”.

Iako otkrovenje prethodne, Varjačić, po sopstvenom priznanju, neće biti u zvezda prelaznog roka pred sledeću sezonu...

“Ponuda ima dosta, ali, iskreno, kada se do ovih godina nisam otisnuo u inostranstvo, ne nameravam ni sada kada imam porodicu. U prvih šest meseci sam se navikavao na novu sredinu, pa odigrao sezonu karijere. Mladost i ja smo baš “legli” jedno drugom. Prihvatili su me ljudi kao svog, prija mi sve u klubu, retko ko bi me i tolerisao da svakog dana putujem od kuće na treninge. Neško Milovanović mi je već ponudio novi ugovor, u tom smislu me maksimalno ispoštovao i 99 odsto ostajem tu gde sam”.

Tu čak ni zov Evrope iz rodnog grada ne može ništa da promeni?

“Drago mi je zbog Radničkog. Kako su odigrali ovu sezonu, apsolutno su zaslužili plasman u Evropu. Ali, više se ne osećam kao deo te priče. Mladost iz Lučana je moj drugi dom”, zaključio je Aleksandar Varjačić, mada bi, prema još uvek nezvaničnim informacijama, u Lučanima sledeće sezone mogao da sarađuje sa još jednim Kragujevčaninom, svojim starim poznanikom iz zajedničkih dana u Radničkom, trenerom Dejanom Joksimovićem...