Analiza? Kad sam se rodio, stari mi je ubrizgao tu drogu, a onda me upisao u matičnu knjigu rođenih

Skakao je, cupkao, često bio na ivici da upadne u teren, u nekim trenucima se činilo da će od muke pojesti argentinsku zastavu koja mu je stojala kao amajlija pored klupe, a onda je po završetku finalne utakmice Kopa Sudamerikane nastupilo njegovo najlepše veče u životu. Trener Rasinga Gustavo Kostas jedan je od onih sve ređih ljudi u svetu fudbala zbog kog ova igra ne umire, stajlingom pomalo podseća kao da je ostao u sedamdesetim ili osamdesetim godinama 20. veka, ali je onaj zbog kog vam srce zaiskri i natera vas da pomislite da ipak nije sve robotizovano, hladno, bezlično...

Kostas je igračka legenda klupa, drugi je u istoriji velikana iz Aveljanede po broju odigranih utakmica sa oko 400 nastupa, igrao je 11 godina za plavo-bele, a sada je kao trener 61-godišnjak doneo Rasingu prvi veliki međunarodni trofej od 1966. godine i jedinog Libertadoresa u klupskoj istoriji. Po završetku utakmicu kuljale su emocije, a Kostas je po završetku finalnog meča u Asunsionu protiv Kruzeira (3:1) dao verovatno najemotivnije izjave u svetu sporta u 2024. godini. Novinar je Kostasa upitao za analizu utakmice.

"Analiza utakmice? Ti me zaj**avaš, prestani da me zaj**avaš, pusti nas da slavimo. Ustvari čekaj, daću ti analizu. Kad sam se rodio, stari mi je prvo ubrizgao Rasingovu drogu u venu, a onda me je tek upisao u matičnu knjigu rođenih. A, znate li od koga su on i moj ujak to dobili, od mog dede. Sad razmišljam o svima njima, oni svi odavno nisu živi, niko od njih nije bio milioner, a imao je sve u životu jer je imao Rasing. Svaka kost koju imam u telu pripada Rasingu, ja sam ništa bez Rasinga", kroz suze je govorio Kostas.

Bio je Kostas šampion s klubovima iz Bolivije, Paragvaja i Perua, ali je sada dostigao velike visine. O fanatičnosti Argentinaca izlišno je govoriti, a porodica Kostas je jedna od tipičnih i malo više od tipičnih.

"Pričalo se da sam osvajao titule u nebitnim zemljama, da sam senilan, ali su me strast i ljubav vodili do ovoga. Sada igrače svi hvale, pričaju da su najbolji na svetu, a niko nije čuo za neke od njih pre, a imaju i 31, 32 godine. Cela moja porodica je na tribinama, unukua Đulijeta ima 15 godina, kao malu sam je uspavljivao Rasingovim pesmama, a sad je bila tu. To je najveći životni dar. Da sina nisam tako odgojio i da on nije odgojio svoju decu tako mogao bi sve u životu da bacim. Rasing je u DNK porodice Kostas. Rađamo se, živimo i umiremo za ovaj klub".

U ovim trenucima teško je pronaći nekoga ko je srećniji od Kostasa. Posle više od 15 godina od prethodnog boravka u Rasingu vratii se kući. Ovog puta nema bankrota kao 1999, niti otkaza usred menadžerskih previranja 2007. Želeo je da dođe jednom Kostas u klub za koji živi, da doživi istinsku sreću i uspeo.