Antoni: Konsultovao sam se sa Bogom pre dolaska u Betis; mentalno nisam bio dobro u Junajtedu

Videli smo te i kako plačeš posle finala Lige konferencije protiv Čelsija u maju, za vreme dode dodele trofeja. Da li te fudbal često naterao da plačeš?
“Čovek sam pun emocija. Posle sezone koju smo imali sa Betisom, stigli smo do finala… Znali smo da će biti veoma teška utakmica protiv Čelsija. Plakao sam, hteo sam da osvojim trofej. Ali to je deo fudbala. Kao što sam rekao, osećam ogroman ponos na ceo tim, dani ovde su neverovatni i mi mnogo toga zaslužujemo”.

U pomenuta dva slučaja bile su suze tuge. Sećaš li se da si plakao i od sreće?
“Mnogo puta. Znam šta sam sve prošao kao dete, pa kada pogledam život svoje porodice i setim se svega… Naravno da plačem od sreće”.

Kada se osvrneš na detinjstvo, kada si bio klinac sa loptom u Brazilu, koja sećanja ti prvo padnu na pamet?
“Imam mnogo uspomena. Kada nisam imao kopačke, kada smo prolazili kroz mnogo teških stvari u faveli, moja braća, otac, majka, svi… Danas se osvrnem i osećam ponos na čoveka koji sam postao, na oca koji sam. Uvek se sećam favela, to je veoma posebno mesto za mene. Kad god mogu, moram da odem tamo da se ponovo povežem sa svojim korenima”.

Bio si odličan futsal igrač?
”Obožavao sam futsal. Kad god imam priliku, igram, uvek mi se mnogo dopadao, kao i mome bratu. Futsal će uvek biti sa mnom, do kraja života”.

Sao Paulo te je uočio kada si imao samo 10 godina, posle čega si pozvan da dođeš u omladinsku školu. U kom trenutku si osetio da bi fudbal mogao da ti bude put ka boljem životu?
”Kada sam bio jako mali, samo sam hteo da se zabavljam. Ali vremenom sam video da odgovornost raste. Nastavio sam zahvaljujući upornosti koju sam imao, iako život u faveli nije bio lak. Veoma sam zahvalan svojoj porodici koja me je uvek mnogo podržavala”.

Tvoja karijera u Brazilu je bila munjevita. Debitovao si za Sao Paulo krajem 2018, a godinu i po kasnije već je bio dogovoren transfer u Ajaks. Da li si osećao vrtoglavicu zbog te velike životne promene koja te čekala?
”Bilo je malo teško, da. Najteže mi je bilo kada sam u Ajaksu bio sam dva-tri meseca, daleko od porodice, propustio sam prve korake svog deteta. Ali ponekad moraš da žrtvuješ neke stvari. Znam da je moje dete veoma ponosno na mene, ali je bilo teško, da. Napustiti Brazil, svoju zemlju, doći u drugačiju kulturu… Moralo je tako”.

U Amsterdamu si doživeo eksploziju kao fudbaler, postao si svetski poznat i jedan od najvećih mladih talenata. Šta su ti dali Ajaks i život u Holandiji?
“Tamo sam proveo dve veoma dobre godine, divan grad. I klub takođe. Klub koji mnogo volim jer sam imao dve odlične sezone u kojima sam mnogo naučio. Kada sam na odmoru, čak i ako je na samo tri-četiri dana, uvek pokušam da odem tamo”.

Odjednom si postao igrač za koga plaćaju skoro 100.000.000 evra da pređe u Premijer ligu. Kako se nosiš sa tom odgovornošću? Da li je to bio dodatni pritisak za tebe?
”Ne, ne, naravno da nije. Istina je da je, kada plate 100.000.000 evra, pritisak mnogo veći, ali znam kakav kvalitet imam. Ako su platili 100.000.000, to je zato što imam nešto. Nisam gledao na tih 100.000.000 evra, gledao sam na put koji sam prešao da dođem do tog nivoa, uvek držeći glavu uzdignuto, jer je to najvažnije”.

Iako tebi nije smetalo, misliš li da je zbog visoke cene transfera stvoreno preveliko očekivanje i da ti je to možda na neki način štetilo tokom boravka na Old Trafordu?
”Da, kao što kažem, kada neko plati 100.000.000 evra za tebe, očekuje se mnogo više od igrača. Naravno da imam svoju odgovornost, kao što sam hiljadu puta rekao, prolazio sam kroz stvari van terena i mentalno nisam bio najbolje. Ali ima stvari koje se dešavaju u životu i to je takođe deo procesa. Ma koliko bilo teško, morao sam to da prođem”.

Kraj tvog boravka u Junajtedu je ono što je ostalo u sećanju, ali istina je da je bilo i mnogo lepih trenutaka...
”Mnogo toga. Govorimo o teškim trenucima, ali sam tamo proživeo i veoma lepe trenutke. Osvojao sam trofeje, imam sjajne prijatelje tamo… Sve to će biti sa mnom do kraja života”.

U kom trenutku si shvatio da se tvoj period u Premijer ligi bliži kraju?
”Trebalo mi je da igram više, trebalo mi je da budem srećan. Tamo mi nije bilo dobro, nisam se osećao dobro u glavi… Veoma sam zahvalan i Junajtedu na svemu što sam tamo doživeo, to je neverovatan klub”.

Kada je tvoje ime počelo da se pominje na tržištu, mnogi klubovi su kucali na vrata. Kome si verovao, kada si donosio konačnu odluku?
”Pre svega Bogu. Mnogo razgovaram sa Bogom. Trebalo mi je da budem srećan. Kada se pojavila opcija Betisa, izabrao sam ga zbog grada, kluba, a i zbog prijatelja koji su igrali ovde i uvek su mi govorili da je super. Mislim da je to najbolja odluka koju sam ikada doneo”.

Jesi li razgovarao sa nekim od brazilskih fudbalera koji su u poslednjih nekoliko godina prošli kroz klub, pre nego što si se odlučio?
”Da, na primer, razgovarao sam sa Emersonom Rojalom koji je igrao ovde. Ali ima ih još mnogo. Pričao sam i sa Pelegrinijem i to je dodatno učvrstilo moju odluku da dođem”.

Morao si da napraviš i značajan finansijski ustupak u prvoj pozajmici, jer je Betis imao ograničena sredstva…
”Mislim da novac nije sve. Novac ne kupuje sreću. Naravno da je važno imati novac, ali za mene je sreća najvažnija. Sreća nije u tome da imaš gomilu stvari. Ponekad je u jednostavnim stvarima koje ne primećujemo”.

U kom trenutku si osetio da si doneo pravu odluku i zašto si se od prvog dana tako snažno identifikovao sa klubom?
”Mislim da Betis ima neverovatnu navijačku bazu, najbolju u Španiji. Ali i zbog ljudi, kulture, hrane, grada… Prošle sezone sam bio ovde samo četiri-pet meseci, ali sam video kakav je tim – porodica, svi zajedno. To mi je dalo ogromnu želju da se vratim”.

Osećaš li se sada slično kao u prvim godinama profesionalne karijere u Brazilu?
”Veoma je slično kao u Brazilu. Kultura, ljudi, hrana… Zato je odluka da se ponovo vratim ovde mnogo značila. Znao sam da ću ovde biti srećan. Prošle sezone sam bio kratko, ali kada sam se vratio znao sam da sam već kod kuće. Neverovatan klub”.

Šta je bilo najteže u onom napetom čekanju tokom leta, dok se transfer nije završio poslednjeg dana?
”Osećao sam mnogo strepnje, imao sam priliku da dođem u Betis i to sam želeo. Ali pre svega mislim da je to bila strepnja i strpljenje koje moraš da imaš u tom trenutku. Čak i ako ne treniraš sa ekipom, moraš sam da radiš, da budeš spreman jer kada dođeš moraš odmah fizički da pružiš maksimum. Iako mi je u početku bilo malo teško, ali mislim da je to to – trenutak strpljenja i strepnje”.

Jesi li očekivao toliko ljudi na aerodromu u Sevilji? U Sevilji se ne pamti ništa slično kada je u pitanju dolazak jednog igrača…
”Nisam očekivao, iskreno, a bilo je mnogo ljudi. Veoma sam zahvalan svim navijačima. Uvek govorim o naklonosti koju osećam prema njima. Taj dan će biti sa mnom do kraja života”.

Šta najviše voliš u ovoj drugoj etapi u klubu?
”Uživam u svemu, u svakodnevici ovde, u tome da budem srećan sa saigračima… Ali naravno, najvažnija je prvo moja porodica. A moja porodica je odlično, srećni su. Uživamo u svemu”.

Imao si kvalitetne trenere tokom karijere. Šta ti Pelegrini donosi?
“Pelegrini, sa istorijom koju ima i klubovima u kojima je bio, je sjajan trener i sjajna osoba. Mnogo mi pomaže, daje mi savete, daje mi samopouzdanje. Pelegrini je trener od koga svaki dan učim”.

Šta bi voleo da postigneš ove sezone?
”Želim da osvojim sve. Ali je još rano da se priča o tome. Imamo cilj da odemo u Ligu šampiona, da osvojimo Ligu Evrope, da se borimo u gornjem delu tabele… Ambiciozan sam i želim sve da osvojim. Ali moramo ići korak po korak. Ima još mnogo utakmica i moramo da idemo svojim putem”.

Šta bi danas rekao Antoniju od pre 10 godina?
”Da bude ponosan na sve kroz šta bude morao da prođe, da se ne predaje. Da bude zahvalan prvo Bogu, a zatim svojoj porodici. Da bude ponosan na čoveka koji je postao i na oca kakav je”.

Kako bi voleo da te navijači Betisa pamte u budućnosti?
”Kao igrača koji se uvek borio, koji je uvek igrao sa ogromnom željom u dresu Betisa. Dok sam ovde, uvek ću se boriti jer znam da navijači i ljudi ovde to mnogo zaslužuju”.

ŠPANIJA, 15. KOLO

Petak

Ovijedo - Majorka 0:0

Subota

Viljareal - Hetafe (u toku)

16.15: (2,80) Alaves (3,05) Sosijedad (2,95)

18.30: (4,15) Betis (4,40) Barselona (1,80)

21.00: (2,95) Atletik Bilbao (3,20) Atletiko Madrid (2,65)

Nedelja

14.00: (2,20) Elče (3,50) Đirona (3,50)

16.15: (2,20) Valensija (3,35) Sevilja (3,60)

18.30: (2,30) Espanjol (3,20) Rajo Valjekano (3,30)

21.00: (1,30) Real Madrid (5,80) Selta (9,00)

Ponedeljak

21.00: (1,80) Osasuna (3,50) Levante (4,70)

*** kvote su posložne promenama