Austrija nam je suđena: Da, tačno je, Jordan nije bitan, ali fudbalski Beč jeste

(od izveštača Mozzart Sporta iz Austrije)

Često se mogu čuti zamerke zašto Srbija prijateljske utakmice ne igra u otadžbini. Poslednja takvog tipa bila je protiv Katara novembra 2021. kad se na tribinama stadiona „Rajko Mitić“ skupilo jedva 2.000 navijača. Iako je bila u igri za plasman u Mundijal, što se tri dana kasnije desilo u „velikom finalu“ u Lisabonu kad je savladan Portugal i tek tad se narod opet sjedinio sa državnim timom. Ranije je bilo pokušaja da se Orlovi izmeste u Užice ili Novi Sad, još s početka selektorskog mandata Slavoljuba Muslina (kad sebe to beše, 2016), ali su uglavnom kontrolne stanice bile u inostranstvu. Čak na drugim kontinentima.

Zato deluje logično što je i prva provera u 2023. zakazana u Beču. Ako već ne može u Beogradu (već dobrano ispražnjenom usled godišnjih odmora) ili nekom od gradova unutrašnjosti (pitanje je kakav bi bio odziv posle sezone započete sredinom jula prošle godine i utisak da je mnogima fudbala preko glave), onda ima smisla što ćemo protiv Jordana proveriti čime trenutno raspolažemo u – Austriji.

Glavni grad te države će u petak biti domaćin utakmice koja na prvi pogled ne znači nikom. Jordan je ionako od septembra prošle godine u procesu prijateljskih susreta kako bi što spremnije dočekao Azijski kup u Kataru (od 12. januara do 10. februara 2024); Srbi su akcenat stavili na gostovanje u Razgradu gde bi mogli da se približe završnom turniru Prvenstva Evrope. No, biće naših ljudi, procena je oko 10.000 hiljada iseljenika, željnih da na delu vide tim Dragana Stojkovića i ako bude prema najavama na stadionu bečke Austrije (kapaciteta 17.656) mogao bi to da bude fin ambijent, pravi vetar u leđa za ono što sledi u Bugarskoj narednog utorka.

Navijači Srbije na Ernest Hapelu 2017. godine

Fudbalske veze Srbije i Austrije ispreplitane su poslednjih nekoliko godina, zbog čega deluje prihvatljivo da baš na njenom tlu reprezentacija uhvati zalet za daleko značajniji susret. Primera radi, možda i prelomnu utakmicu u selektorskom mandatu Radomira Antića naš tim je ostvario baš u Beču, doduše na stadionu „Ernst Hapel“ oktobra 2008. kad je golovima Miloša Krasića, Milana Jovanovića i Ivana Obradovića trasirao put ka Južnoj Africi (3:1) i u vinuo se toliko visoko da je na Crni kontinent otišao pre favorizovane Francuske. A onda je za još jedan Mundijal, onaj u Rusiji, takođe, bio u grupi sa Austrijom, samo što je pod komandom Slavoljuba Muslina pretrpeo poraz – jedini u kvalifikacijama – da bi ga možda baš taj neuspeh (2:3, Luka Milivojević. Nemanja Matić) trgao i promorao da se prestroji, te u poslednjem kolu, u Beogradu, preko Gruzije ode u Rusiju.

Pripreme za Prvenstvo sveta u najvećoj državni planete tim tadašnjeg selektora Mladena Krstajića sproveo je u blizini Graca, a u tom gradu odigrao kontrolne mečeve sa Čileom (0:1) i Bolivijom (5:1). Svaki put je imao sjajnu podršku naših ljudi, kakva se očekuje i u petak protiv Jordana.

Pomenuti dueli po uzbuđenju i(li) euforiji ne mogu u isti koš sa predstojećim, ali retko kad su gastarbajteri izneverili. Na kraju krajeva, setite se samo kako su okupirali Red Bul arenu i od nje napravili mini Marakanu, kad se Crvena zvezda preko Salcburga premijerno plasirana u Ligu šampiona. Baš u Austriji.

Ništa od toga nije slučajno. Naš narod u rasejanju posebnim očima gleda na momke koji brani državne interese i želi da im se približi, bude uz njih, makar u prijateljskoj utakmici. Pri čemu ne bi trebalo zaboraviti da se reprezentacija leta 2006, kad se zvala Srbija i Crna Gora, baš u austrijskom Zeldenu spremala za Prvenstvo sveta u Nemačkoj. Što je tamo pretrpela havariju drugi je padež...

Još jedan detalj svedoči da nam je Austrija suđenja. Malo je starijeg datuma, ali se ispostavilo da je poslednju, ujedno i presudnu, pobedu u kvalifikacijama za EURO 92 tim Ivice Osima ostvario baš u Beču. Na čuvenom Prateru, na koncu kvalifikacija za Švedsku. Dobio je tada naš državni tim, pod imenom Jugoslavija, Austriju 2:0, pogocima Vladana Lukića i Dejana Savićevića i završio kao pobednik grupe, ispred Danske. Embargo je sprečio taj moćni tim da zaigra na EP, koje je osvojila baš – Danska.

Otad do danas, učestvovali smo samo na jednom Prvenstvu Evrope. Valjda je vreme da se tamo vratimo. Kako reče Piksi, Jordan nije bitan. I nije. Bugarska je, ali i – Austrija. Bliska nam je. Ne samo geografski, već i fudbalski.