Bajka sa ulica Igre prestola: Od igrača koje niko nije hteo do statusa najveće senzacija evropskog fudbala

Više nije ni toliko iznenađenje. Više nije jedna dobra partija. Sad se već prihvata kao realnost. Đirona je ozbiljna. Đirona je istinski kvalitetna. I nije slučajno na čelu Primere. Tamo gde je niko nije video. Ni oni sami.

Dokle će da traje? Niko ne može da zna, ali pobeda nad Barselonom od 4:2 – i možda još više način na koji je ostvarena – zacementirao je Đironin status naprijatnijeg izneđenja Evrope. Još samo Bajer Leverkuzen u tom smislu može da joj izađe na crtu. U prilog toj tezi činjenica da je samo Bajern (44) ove sezone postigao više golova od Bajera (39) i Đirone (38), koja je odmah uz rame sa Mančester Sitijem i Pari Sen Žermenom.

Ali Đirona je ekipa sa najviše pobeda (13) u ligama petice. Đirona već osam utakmica ne zna za poraz, jer taj poslednji – i jedini ove sezone – naneo joj je Real još 30. septmebra. U narednih osam mečeva Đirona je osvojila 22 od moguća 24 boda.

Sve skupa ima 41 bod, paradoksalno, jer u avgustu su iz kluba poručivali da im je to cilj za kompletnu sezonu, pošto su projekcije govorile da bi to bilo dovoljno da se opstane u eliti. Sad se već glasno priča o Evropi, zašto ne i o Ligi šampiona. Petoplasirani Real Sosijedad ima 12 bodova manje. O tituli se još ćuti. Bar u Đironi. Ostali potenciraju tu priču pokušavajući valjda da stave što veći pritisak na leđa Mićela i drugova.

Fudbalska logika kaže – oni ne bi trebalo da umeju da se nose s tim. U stvari, oni ne bi ni trebalo da su ovde. Đironin budžet za plate ove sezone je ograničen na 51.980.000 evra, bruto. Real recimo može da se opruži do limita od 727.450.000. Samo šest klubova može da računa na manje od 50.000.000, Đirona je po finansijskoj moći na 12. mestu Primere.

Letos joj je Barselona, udaljena svega 99 kilometara, uzela najbitniji šraf u vezi, Oriola Romeua, za skromnih 3.500.000 evra.

“Ne čine nam usluge”, komentarisali su u Đironi.

Nisu ni drugi. Njujork Siti – još jedan klub u vlasništvu Siti grupe, koja drži i Đironinih 47 odsto akcija – odveo je najboljeg strelca katalonskih crveno-belih Tatija Kasteljanosa u Lacio za 15.000.000 evra. Rodrigo Rikelme se vratio u madridski Atletiko. Startni štoper Santi Bueno je otišao u Vulverhempton za 12.000.000 evra.

Došla su šestorica novih fudbalera, svi skupa za 22.250.000 evra. I sve je Đirona pogodila. Artjom Dovbik je postao najskuplje pojačanje u istoriji kluba sa cenom od za moderan fudbal skromnih 7.750.000. Vratio je i više sa već devet golova i šest asistencija, ako računamo sva takmičenja. Protiv Barselone je impresionirao i Migel Guijeres pošto se sa levog beka pomerio nešto napred i pojeo vezni red komšija. Realovo dete je stiglo još leta 2022, za 4.000.000 evra.

Savinja je Đirona ustupila Troa, još jedno Sitijevo mezimče, a on se sa pet golova i pet asistencija izdvojio kao jedno od najatraktivnijih krila Primere. PSV ga je imao na stolu, ali ga se lako odrekao zbog povreda. Mićel ga stalno poredi sa Realovim Vinisijusom. Na drugoj strani Viktor Cigankov, stigao je iz Dinama za 5.000.000 evra da prvi put iskusi igranje u nekoj od liga petica. Paulo Gazaniga nije bio standardan u Fulamovoj prvoj postavi ni dok je igrao u Čempionšipu. Erik Garsija je i u Sitiju i u Barseloni okarakterisan kao igrač koji nije baš onaj top nivo, za Dejlija Blinda su i u Ajaksu i u Bajernu govorili da je potrošen igrač. Ivan Martin je lani ispao sa Alavesom. Aleiš Garsija je ispao sa Eibarom, igrao je i u Belgiji i Dinamo Bukureštu. Ove jeseni postao prvi Đironin igrač koji je pozvan u reprezentaciju Španije.

Kristijan Stuani (©Reuters)

Dnevnik As je već prenosio izjavu neimenovanog izvora iz stručnog štaba koji je tvrdio da 70 odsto ovih igrača letos nije želeo nijedan od španskih prvoligaša. I evo ih, čak 14 ih se upisalo u listu strelaca. Među njima i 37-godišnji Kristijan Stuani, prema Mićelovim rečima najbitniji igrač u istoriji Đirone. Navijači mu odavno pevaju: “Ne Suarez, ne Kavani, naš je Kristijan Stuani”. Razumljivo, kad je klub ispao u Segundu Urugvajac je rešio da ostane, iako je u tom trenutku imao i ponudu slavne Barselone. Dopalo mu se valjda da živi u gradu u kome se snimala i kultna serija “Igre prestola”. Izmišljeni grad Bravos i Bejlorova Septa? To je sve Đirona u realnom svetu.

Restoran El Seler de Kan Roka ima tri Mišlenove zvezdice i bio je proglašavan i za najbolji na svetu. Drže ga braća Roka – Đoan, Đozep i Đordi – a u jednom od njihovih restorana igrači dolaze da potpisuju ugovore. Plaže Kosta Brave su 25 kilometara udaljena. Ni Francuska nije daleko. Turisti imaju šta da rade. Samo fudbal nije bio u prvom planu. Čak je i košarka dugo bila popularnija. Navijalo se za Barsu, Espanjol, čak i Real. Na utakmicama Đirone bilo je po 200 ljudi.

To se sve promenilo. Ni Đironu se više ne gleda isključivo kao običnu odskočnu dasku. Iako je i sada pod uticajem Siti grupe, Đirona se ne odriče istorije. U njoj su i godine u petoj ligi, pa u četvrtoj, poslednja u sezoni 2006/07. Punih pola veka nisu bili profesionalan klub do povratka u Segundu 2008. I dalje u svlačionici i u trening centru imaju i dva stola za stoni tenis. Kako kaže predsednik Delfi Geli: “Da nas podseti odakle smo došli”.

Geli je inače igrao u La Masiji i bio je cimer sa Pepom Gvardiolom. Tako je i dospeo na predsedničku funkciju. Pepov brat Per je još 2015. doveo investitore iz Francuske da spasu klub bankorta. Kupili su Đironu za 2.000.000 evra i preuzeli otprilike toliko duga na sebe. Onda je u klub ušla Siti grupa i Đirona je trebalo da razigrava njene fudbalere. Međutim, mnogi nisu bili voljni. Brajan Ruis je recimo odbio i posle godinu dana potpisao za Real.

Mićel (©Reuters)

Đirona je doduše zbog veze sa Sitijem mogla da uzima za nju preskupe igrače na pozajmicu, ali kada je opet ispala u Segundu shvatila je da mora drugačije. Sportski direktor Kike Karsel je blizak sa Sitijevim Ćikijem Begiristajnom. I mnogo toga je prepisao iz Mančestera.

Ako Đirona hoće da živi i kada gubi mora da se oslanja na mlade igrače i da ih onda prodaje. Spor proces, ali napreduje Đirona gigantskim koracima. Karselov skauting je nešto na čemu mnogi zavide Kataloncima. Nije bilo lako ubediti Dovbika i Cigankova da izaberu baš Đironu pored silnih drugih ponuda. Nije bilo lako ubediti Mićela da prihvati kocku u liku Savinja, ali tako je to kada stručni štab veruje klubu kao što šef veruje Karselu. A verovao je i klub treneru i ostavio ga na poslu kada bi ga mnogi otpustili.

Mićel inače ima taj osećaj pripadnosti zajednici. Navijači Rajo Valjekana zovu ga Mićel prvi. Još kao klinac je zbog Raja odbio i Real?! Zato su mu nedavno aplaudirali i kada je sa Đironom savladao Rajo. U Đironi ga, pak, obožavaju jer je odmah počeo da uči i da se javnosti obraća na katalonskom jeziku. Kaže da tako želi da pokaže zahvalnost klubu. Živi u centru, da bude u stalnom kontaktu sa narodom.

Prirodno nekako, taj narod se vratio na tribine. I u gradu od 100.000 ljudi ponovo se priča o fudbalu. Niko ga u Španiji trenutno ne igra tako dobro kao Đirona. Dokle će da traje? Ko to zna. Bitno je da se sada uživa.