Bajković: Partizan je danas u situaciji kao mi nekada, zbog Toleta nisam branio za Srbiju
Vreme čitanja: 14min | uto. 28.06.22. | 09:27
Nekadašnji golman Zvezde, danas član stručnog štaba Olimpije, o bogatoj karijeri, ali i aktuelnoj situaciji u Ljutice Bogdana
(od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Slovenije)
Tokom prethodnih decenija, kroz niz generacija Crvene zvezde od čuvenog tima koji se popeo na evropski i svetski tron, ulicom Ljutice Bogdana prošao je trocifren broj asova, međutim u oštroj konkurenciji, pored brojnih vrhunskih fudbalera, malo koji može da se pohvali da je prikupio više simpatija šire zvezdaške javnosti od Bobana Bajkovića. Ekscentrični i harizmatični Cetinjanin iskrenim postupcima otvorenog srca kupio je simpatije crveno-bele publike već sa prvim utakmicama, a potom je sasvim zasluženo prerastao u deo novije istorije kluba. Živopisna karijera, začinjena nestašnom i specifičnom prirodom, ostala je iza nekadašnjeg čuvara mreže koji danas obavlja funkciju trenera golmana u Olimpiji. Zanimljiv put koji je prošao Bajkovića je ponovo doveo do Roberta Prosinečkog, danas prvog saradnika i velikog prijatelja, a pre gotovo dve decenije trenera koji mu je ukazao prvu šansu.
Izabrane vesti
Susret u Sloveniji, odnosno na Bledu, gde se klub iz Ljubljane priprema za novu sezonu bio je povod za poduži, živopisni razgovor, tokom kojeg je Bajković otkrio planove u daljoj trenerskoj karijeri, osvrnuo se na aktuelnu situaciju u domaćem fudbalu, ali i premotao film na period kada je on stajao među stativama aktuelnog šampiona Srbije. Naravno, početak priče nije mogao da krene drugačije nego osvrtom na godine saradnje sa Prosinečkim.
"Sada, kad sagledam situaciju, Robi mi je omogućio sve kada je u pitanju sportska karijera. Prvo kao golmanu u Zvezdi, ko zna šta bi bilo da on nije verovao u mene, možda nikada ne bih dobio šansu, možda nikada ne bih imao 150 nastupa za Zvezdu, ne bih bio kao što kažu neka mlađa legenda. Proveo sam preko 10 godina u klubu koji najviše volim i dan-danas navijam za njega gde god da sam. Zvezda mi je sve u životu. Da Robi nije došao, možda nikada ne bih ni branio. Dao mi je šansu kao golmanu da se pokažem, posle i da odem za Belgiju i Azerbejdžan... Sve je to njegova zasluga. Na kraju kad sam završio karijeru, opet mi je pružio šansu, pozvao me da budem trener golmana u njegovom stručnom štabu. Odnos više nije poslovan, iskreno, osećam se kao da mi je otac ili stariji brat. Gledam ga kao da mi je iz kuće, moja krv, moje sve. Kada je došao u Zvezdu saradnja je bila profesionalna, on trener - ja golman, sada se sve to istopilo. Ovo je prava prijateljska ljubav. Robi je moj fudbalski otac u svakom smislu. Svakom fudbaleru Bog pošalje nekog svog trenera, a ja sam sa Robijem postao više od toga. Kao da mi je pravi otac, ne razdvajam ga od pravog oca", počeo je razgovor Bajković.
Veliki prijatelji nedavno su zajedno uplovili u novi veliki izazov i preuzeli Olimpiju sa ciljem da šestostrukog prvaka Slovenije vrate na stazu uspeha, uz ambiciju da na Stožice donesu državnu krunu koja se čeka pet godina.
"Nemci su otkupili klub od Milana Mandarića, svi znaju ko je on. Postoje nove ambicije, želja je da ponovo budemo u vrhu. Nadamo se prvom mestu, ako ne to, onda bar vrh tabele. Takođe, želimo da prođemo barem dva kola u evropskim kvalfikacijama. Olimpija zasluže sve to. Najveći klub u Sloveniji, imaju najbolji stadion. Srbi su ovde ostavili trag, ali sada je problem dovesti ih jer se vode kao stranci zato što ne pripadaju Evropskoj Uniji. Sada smemo da u timu imamo samo dva, tri stranca. Ništa ovde nije nepoznanica, svi na Balkanu znamo šta je Olimpija. Pošteno, Olimpija je kao Zvezda u Srbiji. Veliki klub, sa velikom tradicijom u bivšoj Jugoslaviji. Robi je tu skoro pa završio igračku karijeru. Mentalitet je drugačiji od našeg, međutim naša liga je kvalitetnija, Zvezda ne može da se upoređuje sa tim ekipama. Ipak, čitavo prvenstvo je sjajno u Sloveniji, ne zna se ko će biti prvi, svako svakoga može da pobedi. Nema prvaka dve godine u nizu, svako može da bude šampion i veoma je zanimljivo. Novi vlasnici kluba su izabrali Robija jer ima pobednički mentalitet i trener je za velika dela. Njemu ništa nije strano, zna sve o Olimpiji i njenoj tradiciji. Uz još neka pojačanja, mislim da ćemo da se borimo za titulu. U Srbiji se otprilike sa 90 posto sigurnosti zna da će Zvezda osvojiti ligu i sledeće godine, a razlog je jasan, Zvezda ima mnogo bolji tim od Partizana. Daj Bože da crveno-beli budu prvaci još narednih 100 godina, ali ovde ne mogu da kažem sa sigurnošću ko je favorit, iako pravimo jak tim, iako je Robi trener".
Sa pet titula u nizu, od kojih su poslednje dve ukrašene i duplom krunom, Crvene zvezda se približila na korak najdužem nizu na superligaškoj sceni koji drži partizan i to upravo iz godina kada su Bajković i Prosinečki bili deo kluba sa Topčiderskog brda.
"Zvezda je dominantna, napravljena je mnogo dobra ekipa. Stvarno im želim svu sreću kroz Evropu, domaće prvenstvo i nije bitno više, nije upitno. Tu si 90 posto prvi. Uzeti preko 100 bodova i dati više od 100 golova, to je zaista dominacija. Nema tu pomaže sudija, pomaže ovaj ili onaj. Niko ne pomaže. Jednostavno kvalitet. Partizan je imao šansu u tri derbija, pet bodova prednosti, niko im nije kriv sada. Možemo da pričamo šta hoćemo, ali sada ovako stručno iz ugla nekog trenera, Zvezda je mnogo kvalitetnija. U moje doba bili smo u toj situaciji u kojoj se Partizan sada nalazi. Sve razumem. To se nama dešavalo upravo u Robijevo vreme. Bilo je to teško, ma katastrofalno vreme, to zna kompletna javnost. Navijači znaju da je bilo teško finansijsko stanje i opet sa Robijem osvojismo Kup Srbije. A Partizan nikada jači. To je kao sadašnja situacija, samo obrnuto. Da se razumemo, u Zvezdi nikada nije loše igrati i braniti, to je svetinja! Rekao sam sto puta, i bez para uvek za Zvezdu, za džabe ako treba kada je Zvezda u pitanju. Za mene pare nikada nisu bile upitne, samo da branim u Zvezdi. Je*eš pare, je*eš sve, ako u Zvezdi ne staneš na gol".
Niz godina bez titule Bajković i crveno-beli prekinuli su tada sa Slavišom Stojanovićem na čelu, u sezoni 2013/14.
"I kod Slaviše Stojanovića je bilo takođe teško vreme, a onda smo ipak došli do titule. Napravili smo odličan paket, bez obzira na užasnu finansijsku situaciju. Ono na polusezoni je bilo katastrofa. Ne daj Bože nikome. Navijači su i skidali moje saigrače, mene nisu, ali sam bio i kapiten te generacije. Težak period, međutim probudili smo se, zaboravili na pare i sve probleme. Dogovorili smo se da odigramo tih 15 utakmica i sve do kraja smo dobili. Samo smo od Partizana izgubili, ali kada je bilo sve gotovo. Promašili smo dva penala tada, Lukač je odbranio. Nisu mogli matematički da nas stignu, ali odigrali smo sjajno. Bogu hvala što se Zvezda digla ovako. Vidite sada, kupuju igrače i za obeštećenja. Naši igrači su plaćeni, sve je redovno, nerealne, abnormalne cifre za plate, stvarno uspeh. Ne mogu da grešim dušu, to je uspeh celog sistema, svih koji su tamo. Terza, Mrkela, sponzori, tolike plate... Svaka čast! Samo nek nastave, tako i treba. Zaslužili smo to kroz rezultate, od ulaska u evropska takmičenja".
Uprkos svim poteškoćama tadašnja generacija uspela je da napravi iskorak, ali je novi udarac usledio suspenzijom od strane UEFA zbog koje Zvezda narednog leta nije učestvovala u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
"Bili smo tu Milijaš, Mijailović, Ninković, dosta nas starijih. Samo je možda postojao problem sa strancima. Njima je bilo teško. Oni dolaze ovde, ja ih sve razumem, ali teško im je objasniti. Kad smo igrali kod Slaviše imali smo dosta srpskih igrača. Bili su tu Nejc Pečnik i Dejan Kelhar iz Slovenije, naši Balkanci, oni su mogli da razumeju. Dauda je u početku shvatao manje-više, ali posle nije bilo problema uopšte. Uklopio se, video kako se radi, izginuo je. On je bio strašan igrač. Mislim da je bio najbolji u ligi zajedno sa Mrđom. Žao mi je što nismo mogli da igramo Ligu šampiona zbog čitave situacije. Mislim da bismo ušli u grupu, da bi sve krenulo od te naše generacije. Sigurno bismo ušli ili u Ligu šampiona, ili u Ligu Evrope. To je najbolja ekipa sa kojom sam ja igrao. Nažalost, kaznili su nas, ostali smo bez Evrope i ekipa se raspala. Svi smo se razišli. Žao mi je zbog te kazne. UEFA nam nije dala zbog nekih neizmirenih obaveza, to već nije pitanje za mene. Ali, ekipa je bila bomba. Mogli smo mi da budemo generacija koja će inicirati povratak Zvezde. Bilo kako bilo, potom je od Krasnodara sve krenulo. Zvezda je počela da se stabilizuje kada je Terza došao, a onda se od prvog ulaska u Evropu napravio veliki iskorak. Rezultatima se pravio novac".
Uprkos zapaženom stažu u Zvezdi i potom izazovima u Belgiji i Azerbejdažanu jasno je da je nekadašnji golman imao potencijal da napravi veću internacionalnu karijeru. Svestan da je za to morao da promeni prepoznatljive osobine, sada trener čuvara mreže ističe da ne bi ništa promenio.
"I dan danas u Beogradu ne mogu na ulicu da izađem da deca ne trče ka meni, vole me još uvek. Ruku na srce, ja nisam zaradio neke pare kroz karijeru, ali mnogo sam bogat jer kada idem Knez Mihailovom od dece ne mogu da prođem ulicom. Srčanost, to sam ja. Ne može to da se slaže. Žalim ja što nisam napravio neku veću karijeru posle Zvezde, ali iskreno, nisam bio cvećka. Što bismo mi rekli, bio sam luda glava. Ništa zbog fudbala nisam propustio, ničega se nisam odrekao tako da sada savetujem golmane sa kojima radim, mora drugačije. Moraš se odreći nekih stvari, a ja to nisam uradio. Za Zvezdu sam trenirao svaki trening srcem, branio svaku utakmicu srcem. Da li sam primio gol od Jagodine sa centra ili u Bordou napravio penal, ili bio igrač utakmice 100 puta, to je sada nebitno. Čovek bi trebalo da sebe 100 posto posveti fudbalu, ja to nisam uradio. Kada mi se jela pljeskavica u tri ujutru, ja sam jeo, ako mi se pilo pivo u dva posle ponoći, pio sam. Nisam se odricao zadovoljstva i govorio da sam profesionalac sportista, već sam radio šta sam voleo. Zato sada imam mnogo toga da kažem mladim golmanima. Prenesem im moje iskustvo, greške. Mladi golmani iz Olimpije su vaspitani i talentovani. Napravićemo nove Handanoviće i Oblake. Mladi golman, koji je branio protiv Čukaričkog, nikada ranije nije bio među stativama prvog tima. Sada će dobiti šansu, ostavio je dobar utisak. Talentovan je, ima samo 22 godine, sve moguće predispozicije da bude odličan. Vaspitan je momak, dobar, rekao sam da mora biti reprezentativac još malo. Različit je tip golmana od mene. Ne dribla, i ne teram ga na to. Na primer, čuvar mreže koji je branio prošle sezone bio je sposoban za to i forsirao sam da igra nogom uvek. Ovaj je drugi tip golmana. Robi je potancirao da ja igram nogom, voleo me je zbog toga. Voleo me je jer sam imao mu*a. Smeo sam da zalomim i na derbiju".
Pri osvrtu na dane provedene u Zvezdi, Bajković se sa posebnom emocijom seća rođendana proslavljenog na Marakani, na utakmici kojoj su prisustvaovale desetine hiljada navijača.
"To je neprocenjivo kao što rekoh. Nisam zaradio kamione i milione, ali zarađujem pristojno za srpske uslove. Ono što su mi priredili navijači ne može da se kupi. Bilo je 25.000 ljudi, to nema cenu. Bilo je igrača koji su zaradili milijarde pa se nisu pokazali na Marakani. Ništa ne bih menjao za moju Zvezdu, ni da sam otišao u Barselonu, a da mi niko ne skandira. Mogao sam da primim gol sa centra, meni je sve bilo oprošteno. Beskrajno sam zahvalan navijačima na tome, retko koji golman je imao takav status. Mogao sam da pogrešim šta god, nikada zvižduk nisam dobio. Četiri godine sam bio standardan, bez propuštene utakmice, bilo je loših mečeva među njima, u nekima sam direktno uticao na poraz, ali mi navijači nikada nisu zviždali. Naravno, bilo je i sjajnih stvari, ne bih branio da nisam bio dobar. Imali smo posebnu konekciju, srčan sam i prepoznali su to. Ni zbog čega ne žalim, sve bih ponovio, iako sam pravio mnogo grešaka i u privatnom životu. Sve je to uticalo na fudbal. Bilo je grešaka i kod mene, ali i kod trenera. Svi treneri su nešto obećavali. Uvek sam bio talentovan, ne samo kod Robija, ali kada ti se jednom udari pečat za nešto, uvek ostaje. Kod svakog trenera je važilo da je Bajko luda glava, ekstra je talenat, ali driblaće, zalomiće, primiće gol. Iz tog ugla baš mi je drago što mi je upravo Robi pružio šansu. Takva veličina, takva legenda! Da sam birao od svih trenera na svetu, opet bih izabrao njega".
Uz ljubav koju oseti od strane šire zvezdaške javnosti, kao glavno bogatstvo Bajković ističe četvorocifren broj prijatelja.
"Kada je u pitanju broj igrača i trenera sa kojima sam sarađivao, iskreno mislim da tu od mene nema većeg. Preko 10 godina sam bio u Zvezdi, pa tu je prošlo milion i po igrača. Svi su otišli, ja sam bio tu. Od Vidića i Vitakića, pa do 2014. godine. Nisam još odigrao prijateljsku utakmicu da me nisu posle sačekala bar 3,4 bivša saigrača. Uvek ti bude drago i lepo, sumiraš utiske iz nekog perioda, prisetiš se anegdota. Fudbal donosi mnogo prijatelja, evo Robi i ja smo primer".
Premotavanje filma i osvrt na pomenuti period mahom budi lepe uspomene, međutim senku iz Bajkovićeve perspektive bacila je činjenica da nije imao priliku da upiše minute u reprezentativnom dresu Srbije.
"Bila je specifična situacija u sezoni u kojoj sam branio najbolje, primio samo tri-četiri gola i nedostajalo mi je 90 minuta da oborim rekord Zvonka Milojevića. Našoj ekipi je malo falilo za klupski rekord. Pošten sam, kažem i kada sam bio loš i dobar. Kod Slaviše sam bio u idelanom timu lige. Ne volim da spominjem imena, ali moram reći, Tole Karadžić je bio predsednik Fudbalskog saveza Srbije i bila je Partizanova organizacija te niko od Zvezdinih igrača nije mogao da bude u reprezentaciji. Od kada sam počeo aktivno da branim za Zvezdu, do 2014. niko nije bio pozivan. Jesu neki bivši igrači Crvene zvezde koji su otišli preko, ali aktuelni ne. Da ne pričam sada sve, ko je bio selektor, a bilo ih je više. Uglavnom, sve Partizanovi ljudi. Nemoguće je bilo! Mnogo mi je žao što nisam branio za reprezentaciju Srbije, iako sam zasluživao u to vreme, ali nije mogao niko iz Zvezde, ne ja samo. Za Crnu Goru su bile priče, ali specifična je situacija. Ja sam čistokrvni Crnogorac sa Cetinja, moja familija je sa Cetinja, volim Cetinje, ali od malih nogu sam u Zvezdi. A zna se, Zvezda - Srbija, Srbija - Zvezda. Odmah sam hteo da branim za Srbiju. Jesam Crnogorac, ali ne razlikujem Srbiju i Crnu Goru. Mi smo jedan narod, jedna familija, sve braća i sestre. Mene niko ne može politički da odvoji. Bilo je priča za Crnu Goru, ali to je već do mene. Pogrešan tajming, i eto, nisam zaigrao za Srbiju. Želja mi se nije ostvarila jer Zvezda i Fudbalski savez nisu imali dobar odnos".
Danas, obe reprezentacije beleže ekspanziju, a nekadašnji golman ne skriva oduševljenje kako Orlovima tako i Sokolovima.
"Pratim i navijam svim srcem za Srbiju i Crnu Goru. Baš smo Robi i ja nedavno bili sa Piksijem i Dikom. Video sam igrače, svi su mi prišli i pozdravili smo se. Odigrali smo sjajno prvo poluvreme protiv Slovenije, umesto da bude 4:0, na kraju se završilo sa 2:2, ali Srbija obećava. Vidim visoki plasman u Kataru. Koliko visoko ne znam, ali grupu prolaze sigurno. Crna Gora igra dobro. Žao mi je što nisu pobedili Bosnu i Hercegovinu. Zaslužili su to! Crna Gora jeste mala zemlja, ali je veoma talentovana za fudbal. Dejo Savićević i Peđa Mijatović su dokaz. Šteta što ovi igrači sada ne nastupaju u boljim ligama, ali talenat nije sporan. Još tu fale Savić i Jovetić! Ne kažem da su ne znam šta, ali mogu da se nose sa svim osrednjim ekipama. Nikome neće biti lak plen. Čuo sam za Rakonjca da je vanserijski talenat. Drago mi je zbog njega! Mugoša je eksplodirao, sada je Rumunima dao tri gola. Odličan je! Ipak, Srbija je jača mnogo, sastavljena od igrača iz top liga".
Trenutno, za mesto među stativama Srbije konkurišu tri vrlo dobra golmana, a Bajković je istakao da je selektor Stojković na slatkim mukama pri izboru između Rajkovića, Milinković Savića i Dmitrovića.
"Sada su bili kod mene, pili smo kafu. Sva trojica su odlični. Isti su! Kada zakasnim 10 minuta na utakmicu, ne znam ko je na golu. Svi su ćelavi i bradati. Imaju poseban kvalitet, nema neke razlike. Sa Rajkovićem se čujem i vidim kada dođe iz Francuske. On je odličan golman i zaslužuje još veći klub. Bilo bi mi žao da ostane u Remsu, jer on zaslužuje bolje. Za reprezentaciju ne znam, ali Piksi mora što pre da odluči ko će biti prvi izbor".
Govoreći o današnjim golmanima, trener čuvara mreže Olimpije osvrnuo se i na superligaške vedete među kojima dominira upravo njegov naslednik i kapiten Zvezde
"Borjan je prešišao Superligu i sve što je potrebno je da se koncentriše na evropske utakmice. To je njegov nivo, gde treba da se dokazuje. U prvenstvu je Zvezda kvalitetnija od svih, može da brani bilo ko. Plus, imaju sjajne golmane. Popović je za mene savršen golman, Gordić je bio kod mene u omladincima izvanredan, onda Vasiljević... U prvenstvu nije bitno ko brani, dok je Borjan za velika dela kao što je i pokazao. On je pravi golman, stabilan. Želim mu mnogo zdravlja, jer ako bude zdrav braniće još dugo u Zvezdi. Telo mu je takvo, može da podnese te napore. Ja nisam mogao zbog problema sa kičmom, ali on može, jer je zdravstveno odličan. Drugari smo i čujemo se, pravi je golman za Zvezdu. Želim mu sve najlepše, Zvezda odavno nije imala ovakvog golmana. Voleo sam mnogo Zvezdu i branio svim srcem, dao sam sve za klub iz ljubavi, ali Borjan je pokazao da od Dike nismo imali boljeg. Kad ja kao golman to kažem, sve je jasno", kazao je Bajković i potom prokomentarisao napredak Novaka Mićovića, jedinice Čukaričkog u čije se kvalitete uverio u prijateljskom meču Brđana i Olimpije:
"Mićović ke sjajno dete, veliki talenat! Video sam ga odmah na utakmici. Čukarički radi ozbiljno sa svim igračima, ne samo golmanima, ali mi se mnogo mi svideo i Petrović koji je otišao u MLS ligu. Mićović je budućnost srpskog fudbala, 100 posto. Primio je gol sa centra, ali to je sudijska greška. Morao je da stoji gde je stajao, nije on kriv. Izuzetno je talentovan, bilo mi je potrebno da vidim samo jedan potez, jedno hvatanje lopte da to shvatim. Čukarički je fenomenalan. Video sam i Dragana Obradovića, prvog čoveka kluba od kojeg ljudi iz Srbije mogu da uče kako se radi posao. Potrebno nam je još ljudi poput Galeta, bilo bi bolje da je više takvih u Srbiji".
Naravno, za kraj, ljubimac zvezdaške javnosti otkrio je da li mašta o povratku u Ljutice Bogdana gde je osim golmanskih zadataka imao i ulogu učitelja čuvara mreže u Zvezdinoj školi.
"Naravno. Možda jednog dana mi se ostvari i ta želja, fudbal je čudnovata stvar. Kada god šetamo ulicom, neki navijač to poželi: 'Ajde Robi dođi u Zvezdu, vratite se, Zvezda je vaša'. Stalno me zovu navijači, ali Deki je pokazao da je superioran trener i ne treba ništa menjati sada. Nikada ne reci nikad, da Deki osvoji još nekoliko titula, pa ga možda onda mi nasledimo", rekao je Bajković.