Bata Stane, šljaga i poslednja ljubav

Branko Stanković, čuveni bata Stane, ili kako ga prozvaše – bek u lakovanim cipelama, poslednji je zavoleo Šekija. Mnogo mu je išao na živce sa svojim vrcalicama. Bila je jedna pripremna utakmica kada je čuveni državni reprezentativac, slavni olimpijac, dočekao svojih pet minuta. Da postavi na mesto “žutokljunca” i vrati stvari u normalu. Šeki se tad već naveliko šepurio po gradu. Kako i ne bi. Ušao u prvi tim Zvezde. Desetka na leđima...

Sa te, gotovo nebitne utakmice, ostala je anegdota za sva vremena... 
“Ovako je bilo: ja vodim napad, vučem loptu... I dolazim polako do polovine terena, vidim bata Staneta kako kreće napred. Namestim se, kao da ću da mu gurnem u prostor, viknem: “ajmo, bata Stane”, a on uz poslednji atom snage krene punim gasom. Sprint. Ja fino zalomim, gledam u njega, a loptu na drugu stranu. Nekoliko stotina navijača na onim našim starim tribinama zanemelo. Znate vi kakvo je to nepoštovanje bilo”, prisećao se jednom prilikom Šeki dok se otvorenom šakom gladio po licu. 

Nije valjda?
“Da, da. Jeste. Kaže stani tu. I onako dugim korakom ka meni. Fljas! Puče takva šamarčina da sam pao na dupe. Stvarno sam pao od siline udarca. Trener je tad bio Kika Popović. I Kika odmah prekine utakmicu. Svi u svlačionicu”.

“Šta je umislio taj mali”, viče Branko Stanković dok ulazi besno skida majicu. 

Kika Popović prilazi Šekiju i grleći ga, da niko ne čuje: “Mali, samo tako nastavi, samo driblaj. A ti Stane, nemoj da ti se ovo više ponovi”.  

Šeki se dalje priseća:
“Sledeći trening Kika mene stavi na krilo. Idem pravo na Staneta. I ja ga razvalim. Ma, nije pipnuo loptu. Levo desno, desno levo, pa u krug. Bacim oko kraj terena, Kika krije osmeh. Stane se mršti, ali ne sme mi ništa. I znate šta mi Branko Stanković posle toga ceo život govorio? Uvek igraj kao što si protiv mene”.

Prošle su godine i godine. Branko Stanković postao je trener Crvene zvezde. Nudili su sve žive za pomoćnike. Znalo se, to je autoput do mesta prvog trenera. Jednog dana, je li. Ali bata Stane nikoga ne sluša. Ni Džajića, ni Cvetkovića. Dajte mi Šekija.
“Nikad nisam dobio izvinjenje za onaj šamar. Valjda mi se tako izvinio. Bata Stane? Svetski gospodin”. 

(Foto Star Sport)