Baždaru je suđeno da igra protiv Voždovca

Prvi put u novijem dobu jedan trener Partizana je rekao da kako neki fudbaler mora da igra. Niko ne prisiljava Igora Duljaja da promoviše Sameda Baždara u prvih 11, niko mu ne traži da forsira dete od 20 godina, ali kako je sam objasnio u poslednjem obraćanju javnosti, to čini za dobro kluba.

Tako će biti i danas, kad Parni valjak bude jurio mesto u polufinalu Kupa Srbije. Rival mu je Voždovac (15 časova, TV Arena Premium 1) u meču u kome stručni štab ponovo nije u prilici da računa na Mateusa Saldanju – čak je pitanje hoće li Brazilca imati na raspolaganju za 172. večiti derbi, 20. aprila – zbog čega će se ponovo u najisturenijem delu tima pojaviti talentovani Pazarac.

Ne slučajno, jer su Zmajevi maltene suđeni Baždaru. Prvi utakmicu u seniorskoj konkurenciji, Samed je odigrao baš protiv Voždovca, u trenerskom mandatu Aleksandra Stanojevića, 15. maja 2021, kad je na terenu proveo 11 minuta. Drugu asistenciju otkako je prekomandovan iz omladinaca u prvi tim (premijera je, simbolično, bila na gostovanju u rodnom gradu) zabeležio je kad je preko puta bio današnji rival u vreme Gordana Petrića (9. oktobar 2022), a poslednji gol autorizovao minule srede, kad je načeo ekipu trenera Nikole Mitića u još jednom uzbudljivom trileru na krovu Tržnog centra „Stadion“. Još nešto: najviše utakmica u tek započetoj karijeri Samed Baždar je odigrao protiv Voždovca, uz napomenu da je sa njim na terenu Parni valjak dobio svih sedam.

Osma bi značila plasman u polufinale kupa, približavanje trofeju koji u Humskoj čekaju pet godina. Makar nešto da ostane iza ove generacije koja se dopala publici, a izvesno će se rastati na kraju ciklusa. Takve signale šalju i Duljaj i pojedinci, a kad je već tako, onda je možda najbolji način da pre pozdrava sa Topčiderskim brdom urade nešto po čemu će biti upamćeni. Od borbe za titulu nisu odustali, mada ona nije ni realna, daleko izvodljivije deluje plasman u završnicu masovnijeg takmičenja.

Tamo je Partizan poslednji put bio u eri Aleksandra Stanojevića, kad je poražen od Crvene zvezde (1:2), posle čega je imao čak trojicu trenera, prošle sezone ispao na prvoj stanici kupa, dok bi ove mogao da razgali navijače umorne od izgovora, a željne slavlja. U takvim nastojanjima snažan adut crno-belih je domaći teren. Tačno je da je na njemu tokom sezone bilo čudnih rezultata u vidu poraza od TSC i Napretka, velikih obrta poput onih sa niškim Radničkim, Radnikom ili gola za pobedu nad Čukaričkim u nadoknadi, ali je isto tako vredno pomena da kod kuće utakmicu kupa Parni valjak nije izgubio skoro 12 godina.

Desilo se to oktobra 2012. kad se na Topčiderskom brdu radovao čačanski Borac (2:1). Koliko je to daleko bilo svedoči podatak da je posle tadašnjeg stratega Vladimira Vermezovića Partizan promenio 13 trenera, dobio 17 od 19 utakmica na svom terenu, igrao nerešeno sa Spartakom (pa ga savladao u revanšu u Subotici 2016) i Grafičarom (u ovom izdanju, te nadmudrio penalima).

I da je Igor Duljaj još bio aktivan, u kopačkama Sevastopolja, kad se desilo to stradanje od Čačana.

KUP SRBIJE, ČETVRTFINALE

Sreda

15.00 (1,35) Partizan (4,80) Voždovac (7,80)

17.00 (2,15) Čukarički (3,35) Vojvodina (3,45)

19.00 (1,02) Crvena zvezda (14,00) OFK Vršac (35,00)

Četvrtak

16.00 (2,30) Radnčki 1923 (3,20) Novi Pazar (3,00)