Berkanova renesansa - od amaterizma do puta ka kontinentalnom tronu

Marokanskim klupskim fudbalom decenijom su dominirali velikani iz Kazablanke, Vidad i Radža, koji su po tri puta postajali prvaci Afrike. Ipak, u fudbalu se stvari menjaju, a u poslednjih nekoliko godina pojavila se nova sila – Renesans Berkan. Planeta će tek upoznati ovaj klub.

Zapravo i šira javnost na Crnom kontinentu je tek počela da ga upoznaje. Ove sezone debituje u Ligi šampiona, pre nedelju dana je zabeležio prvi trijumf, rutinski nad zambijskim Pauer Dinamosom (3:0), a ovog petka od 17 časova ga čeka nezgodno gostovanje nigerijskom Rivers Junajtedu u 2. kolu.

Berkan je klub koji postoji punih 87 godina, osnovan je još 1938. Međutim, sve do 2012. je bio amaterski klub, koji se nekoliko puta tokom 20. veka fuzionisao sa drugim ekipama i menjao imena. Sve se promenilo 2009. godine, kada je na čelo tadašnjeg četvrtoligaša došao lokalni političar Fuzi Lekdža. Uspostavio je dobru organizaciju, obezbedio stabilne finansije uz pomoć lokalnih sponzora i klub iz grada sa krajnjeg severoistoka Maroka je počeo da preskače rangove. Za tri sezone je stigao iz četvrte do prve lige, te 2012. godine je zvanično tek i postao profesionalan klub.

Dok se Renesans nije probio do elite, ovaj grad sa oko 110.000 stanovnika nije imao nijedno sportsko društvo koje bi moglo da ujedini zajednicu. Zato, nije čudno što su se stanovnici Berkana skupili oko kluba i fanatično ga zavoleli.

Nikada neće Renesans imati tako brojnu podršku kao Vidad ili Radža, na njegov lokalni stadion staje tek 15.000 gledalaca. Međutim, nema bitnije utakmice na kojoj tribine nisu potpuno ispunjene. To dovoljno govori o tome koliko je klub prihvaćen.

17.00: (3,70) Rivers Junajted (3,20) Berkan (2,00)

Renesans Berkan je u prvom rangu debitovao u sezoni 2012/2013 i odmah se pokazao da organizaciono pripada eliti. Serijom dobrih rezultata u drugoj polovini prvenstva probio se do visoke sedme pozicije. Naredna dva prvenstva završio je deveti, potom je 2016. ponovo bio sedmi, ali što je najvažnije bilo za Lekdžu i njegove saradnike, klub se učvrstio kao stabilan prvoligaš. I polako je počeo da privlači sve bogatije sponzore i podiže svoj budžet.

Malo je nedostajalo 2014. godine da Berkan napravi prvi veliki uspeh. Malo ga je poslužila sreća na žrebovima u Kupu Maroka, preko niželigaša Kasbe i Hosejme je stigao do polufinala, a tamo u dvomeču iznenadio Magreb iz Fesa (2:0 kod kuće, 0:0 u Fesu). Stigli su narandžasti do svog prvog velikog finala, ali tamo nisu uspeli da urade ništa konkretnije. FUS iz Rabata je iskoristio Berkanovo neiskustvo i savladao ga rutinski sa 2:0.

Fuzi Lekdža sa Đanijem Infantinom (©AFP)

Samo učešće u finalu Berkanu je donelo prvi izlazak na međunarodnu scenu, pošto je FUS kroz prvenstvo (bio treći) obezbedio već plasman u Kup konfederacije. Renesans je igrao u prvom kolu kvalifikacija, ali ponovo se pokazalo da nije još bio zreo za to – eliminisao ga je Onz Kreatur iz Malija, zahvaljujući pravilu gola u gostima.

🔥 Uz Mozzart Zicer tiket ti prolazi brže nego ikad, jer kod nas sudija ne odlučuje kad je kraj! Dok drugi čekaju poslednju sekundu meča, ti dobijaš isplatu onog trenutka kada tvoj tim napravi pravu gol ili koš razliku. 🔥

Bilo je bitno samo da su čelnici kluba dokazali sebi da je na dobrom putu. Nije bilo potrebe da se preskaču koraci... Prvo je bilo bitno nadmašiti rezultate FUS-a i FAR-a iz Rabata, pa tek onda da se jure timovi iz Kazablanke.

Pošto je 2017. Berkan zauzeo četvrto mesto u prvenstvu, dobio je novu šansu u Kupu konfederacije. Novi stadion, koji je izgrađen 2014. godine, za taj novi međunarodni izazov je nadograđen, kako bi ispunjavao sve potrebe takmičenja. I odmah su stigli i bolji rezultati na terenu.

Navijači Renesansa (©AFP)

Senegalci i Tunišani su eliminisani u kvalifikacijama, a u grupnoj fazi je Berkan bio prvi, ispred egipatskog Al Masrija, Songa iz Mozambika i Al Hilala iz Sudana. Međutim, u četvrtfinalu je zaustavljen, od strane kasnijeg finaliste Vita Kluba iz Demokratske Republike Kongo.

I opet, bila je to potvrda konstantnog raasta kluba.

Naredne godine Berkan je osvojio konalno prvi trofej. Kup Maroka, u kojem je u finalu u Fesu savladao Vidad posle penala. To je značilo da će drugu uzastopnu godinu igrati u Kupu konfederacije, a verovali ili ne, Berkan se u to takmičenje vraćao svake sledeće godine sve do ove sezone. Dakle, vezao je osam sezona u drugom po kvalitetu klupskom takmičenju Afrike. I postao je u međuvremenu Sevilja Crnog kontinenta.

Te 2019. je stigao do finala, u kojem je poražen od egipatskog velikana Zamaleka posle penala. Na kraju te sezone je razočarani Fuzi Lekdža naizgled napustio klub, zato što je u međuvremenu stekao toliki ugled u Maroku, da je izabran za predsednika tamošnjeg Fudbalskog saveza. Tu funkciju i dalje obavlja, treći mandat mu ističe narednog leta, posle Svetskog prvenstva u Severnoj Americi. Tamo će Maroko probati da ponovi uspeh sa prošlog Mundijala u Kataru, gde je stigao do polufinala.

Lekdža je dakle uspešan i sa nacionalnim timom, 2023. godine je postao čak i potpredsednik afričke kuće fudbala, CAF-a, ali svoj Berkan nije ostavio na cedilu. Za predsednika kluba je postavio svoju desnu ruku Hakima Benabdalu, koji je i dalje na toj funkciji. Saradnja njih dvojice je verovatno i omogućila klubu iz grada ranije poznatog samo po poljoprivredi da nastavi da raste. I da Berkan ucrta i na fudbalske karte.

(©AFP)

Možda je 2019. bio bolji Zamalek, ali već 2020. godine Renesans Berkan niko nije mogao da pobedi. Ponovo je dominantnom igrom stigao do finala Kupa konfederacije, ponovo je tamo naleteo na Egipćane, Piramids. Golom Isufua Daja u 15. minutu došao je do pobede i prvog međunarodnog trofeja.

Ne i jedinog. Osvojio je Berkan to takmičenje ponovo i 2022. godine, pobedom nad Orlando Pajratsima, a zatim i minulog leta kada je savladao tanzanijskog velikana Simbu. Ima i pobedu nad tadašnjim osvajačem Lige šampiona Vidadom, 2022. godine u Superkupu Afrike. Tako da je osvojio i taj trofej.