Bezobrazni šoumen, starmali roker i vredni tatin sin: Tri primera fudbalera za budućnost

(Od dopisnice Mozzart Sporta iz Madrida)

Fudbal je daleko pomerio svoje starosne granice, i u najzahtevnijim takmičenjima se debituje čini se prerano. Predviđanja ko će od svih tih talentovanih tinejdžera potrajati nose sa sobom mnogo pitanja: da li će oni biti dovoljno vredni i postojani da do kraja razviju svoj potencijal, da li će ih ispoštovati povrede, da li će podneti pritisak publike i kritike, konačno, da li će imati sreće?

U toku reprezentativnih pauza, u modi su paralelni promotivni događaji i intervjui, pa su se tako španski mediji, u ovoj protekloj, usredsredili na trojicu koja nisu pridružila svojim nacionalnim timovima. Lamin Jamal je govorio nakon polemike sa Fudbalskim savezom, primajući nagradu Alfredo di Stefano za najboljeg igrača sezone, a intervjuisane su i sadašnje i buduće nade njegovih rivalskih timova, Franko Mastantuono i Đulijano Simeone. Njihove priče govore o jednom delu njihove generacije, o tome kako fudbalska deca novog milenijuma odrastaju pod reflektorima.

Jamal je posebna priča. Sa njegovim fudbalskim talentom jedino se može uporediti status globalne medijske zvezde koji je već stekao. Njegov preizloženi privatni život i preteranost u svemu već su odavno uzrok što brižni mediji i sledbenici upozoravaju da je krenuo putem Nejmara i njemu sličnih.

Lamin više ne slavi pobede pozdravom za rodni kvart, Rokafondu, nego sam sebe kruniše. Na vratu nosi lanac od zlata i dijamanata vredan pola miliona evra, u garaži drži kolekciju luksuznih automobila, mada još uvek nema vozačku dozvolu. U vezama je sa dosta starijim pevačicama i influenserkama, a nedavno je, simbolično ili ne, kupio kuću u kojoj su do razvoda živeli Đerar Pike i Šakira. Za osamnaesti rođendan su ga zabavljali ljudi patuljastog rasta, a šuška se i da su se tražili ženski posetioci određenih dimenzija grudi, pa je stekao nadimak
"Vuk iz Rokafonde".

Ali ipak, uz sve to, najfascinantnije što Jamal i dalje bezobrazno dobro igra fudbal. Jer blagi pad učinka nije bio, kao što su priželjkivali zlobnici, početak propasti zbog ekscesa, nego posledica pubalgije, povrede koja u poslednje vreme teško muči mnoge mlade fudbalere. Što se više oporavlja, to se više vraća u punom sjaju.
"Bez ikakve sumnje: želim sve“, izjavio je primajući Markino priznanje, „i nadam se da ću osvojiti sve".

Skromnost ne postoji ni u jednoj reči deteta koje je debitovalo sa 15 godina, ne trepnuvši pred pritiskom, i koje je sada prigrlilo – i prisvojilo sav medijski cirkus. Okružen svojom marokanskom porodicom i polemičnim ocem i svojom gvinejanskom porodicom čija je glavna zvezda maleni Kejn koji pravi šou čim uđe u kadar kamere, neodoljivo privlači svu pažnju. Na dodeli Zlatne lopte, pobednik Usman Dembele je prošao nezapaženo u poređenju sa bučnim i mnogočlanim klanom El Nasraui-Ebana.

Kada smo kod Zlatne lopte, njegov saigrač Pedri, kojem se godinama dive poznavaoci fudbala, ostao je tek na 11. mestu. Prisetili smo se tada Andresa Inijeste u godini kada je Španija osvojila Svetsko prvenstvo, kao i mnogih drugih potcenjenih igrača. Lamin Jamal je, slučajno ili namerno, medijsku izloženost okrenuo u svoju korist. Bar za sada.

Za razliku od vremena kada je Real imao polemičnog Kristijana, a Barsa nenametljivog Mesija, u Madrid je ovo leto stigao jedan diskretniji mladi biser kao deo projekta za stvaranje nove dihotomije. Nažalost, Jamalov vršnjak i potencijalni pandan Franko Mastantuono trenutno sa njim deli samo istu povredu.

Doveden sa mnogo pompe, Argentinac za sada nije uspeo da opravda očekivanja. Rezime šest utakmica u kojima ga je Ćabi Alonso uključio u startnu postavu bio je da su njegov karakter i smelost mnogo superiorniji od njegove izvedbe i donošenja odluka. Talenat kojem treba vremena da se ispolira i da se prilagodi novim uslovima. Real, za razliku od Barselone, nije jednostavan teren za mlade igrače. Zahtevnost je ogromna od samog početka, a pedagogija za maloletnike nije preterano prisutna.

Ipak, nešto u načinu na koji se ponaša, rezonuje i govori, uliva poverenje da će pre ili kasnije opravdati 60.000.000 koji su u njega uloženi. Mladi Franko, čiji duboki glas i elokventni govor deluju kao da pripadaju nekom starijem gospodinu, govori uglavnom ono što misli, ne ponavlja naučene fraze, ne izbegava odgovore na komplikovana pitanja i veruje da će uz strpljenje stići tamo gde treba.

Nije se libio da prizna da njegovom poređenju sa Jamalom u ovom trenutku nema mesta. Kao što se nije libio da na predstavljanju na Bernabeu izjavi kako je najbolji igrač na svetu Leo Mesi, i da to ponovi kada je god bio upitan.

Kaže da ne sluša popularnu muziku svoje generacije, nego rok. Najdraži u novoj domovini su mu kantautori Hoakin Sabina i Leiva – veliki kolčonerosi i tvorci alternativnih himni Atletiko Madrida. „Niko nije savršen“, komentariše Masta, dok na pitanje ko je bolji, Embape ili Hulijan Alvares, novinaru uz smeh odgovara da je „zloban“.

Ubeđen je da je daleko od svoje najbolje verzije. U Riveru je, kaže, dostigao jednu prekretnicu, koja ga je dovela u Real, ali tvrdi da ima potencijal za mnogo više. Traži samo malo strpljenja, da prevaziđe povredu i da krene ponovo. Što se javnosti tiče, pomirio se sa sudbinom:
"Pritisak je deo fudbala. Debitovao sam jako rano, dok sam još živeo u Riverovom pansionu, naučio sam se na njega."

Sasvim drugačiju vrstu pritiska trpeo je kao dete najmlađi Simeone.
"Do dvanaeste godine su mi toliko puta rekli da igram zato što sam tatin sin, da sam tada otprilike prestao da slušam". „Ovaj će biti najbolji od vas“, tvrdio je za njega Čolo poredeći ga u šali sa braćom dok je bio klinac. Sada je tata uzdržan, ali mu je srce puno.

Od vremena kada mu je Mesi rekao, „digni glavu i gledaj oko sebe“, kada je jednoglasno ocenjivan kao dečko koji se mnogo trudi, ali nije preterano talentovan, pa do sada, prošlo je nekoliko godina u kojima je bio na pozajmicama, pregurao tešku povredu, vratio se i začepio usta svima koji su ga ikad nazvali tatinim sinom.

Sada – i sa samo 22 godine, pokazao je šta sve može da se postigne radom. Analizira do detalja sve aspekte svog ličnog performansa i neumorno radi na njima. Vežba čak i kako da bolje trči, a sada su na redu tehnika, udarac i realizacija, gde smatra da može da se usavrši.

Može da se pohvali da je nasuprot svim predviđanjima postao motor Atletika - i bukvalno i preneseno. Kiko Narvaes ga je nazvao „Tasmanijskim đavolom“, i nije daleko od istine, jer je brzina kojom se kreće zaista đavolska, čak i kada spašava naizgled nebitne lopte koje idu u aut i koje pretvara u prilike samo zato što protivnik ne očekuje da će iko otići po njih.

Ali, još bitnije od svega toga je uloga lidera koju je preuzeo mladi Simeone. Horhe Valdano tvrdi da je danas teško naći takve fudbalere, koji podižu moral, vuku tim kada nastupe sumnja i malodušnost, i pritom daju golove. Đulijano pada, zahteva žute kartone i jedanaesterce, svađa se sa sudijama i protivničkim igračima kada je god to potrebno - reklo bi se da iver ne pada daleko od klade. Mada Simeoneove više od trikova, odlikuje upravo taj karakter vođe oslonjen fanatičnu ozbiljnost, neumorni rad i život podređen fudbalu.

Ko će od ove trojice i nebrojenih drugih mladih fudbalera koji silovito upadaju na scenu imati dugu i uspešnu karijeru, može samo da se nagađa. Talenat sve više mora da bude podržan nizom karakternih osobina i spoljnih elemenata da bi se opstalo u eliti. S tim da recept ne mora uvek da bude isti.

PRIMERA – 13. KOLO

Petak

Valensija - Levante 1:0 (0:0)
/Duro 79/

Subota

Alaves - Selta 0:1 (0:0)
/Aspas 55 pen./

Barselona - Atl. Bilbao 4:0 (2:0)
/Levandovski 4, Tores 45+3, 90, Lopez 48/

Osasuna - Sosijedad 1:3 (1:0)
/Katena 42 - Mendes 53, Gedeš 59, Barenećea 82/

Viljareal - Majorka 2:1 (1:1)
/Đerar Moreno 6, Oluvasej 83 - Samu Košta 8/

Nedelja

14.00: (3,50) Ovijedo (3,35) Rajo Valjekano (2,25)

16.15: (1,60) Betis (4,00) Đirona (5,70)

18.30: (5,40) Hetafe (3,50) Atletiko Madrid (1,80)

21.00: (7,75) Elče (5,10) Real Madrid (1,37)

Ponedeljak

21.00: (2,15) Espanjol (3,45) Sevilja (3,70)

***kvote su podložne promenama