Bilbau u kupovima niko nije ravan: Ponos Baskije se digao iz pepela i gurnuo Atletiko u ambis

Iz košmara Atletiko Madrid ne može da se probudi. Šampion ga živi svakim danom i tone sve dublje. Čaša meda, pa čaša žuči. Od proslave titule u španiji sve je krenulo nizbrdo po Dijega Simeonea, kola idu nizbrdo i nema ko da ih zaustavi. Primaju Kolćonerosi udarcem za udarcem, a novi su zadobili od specijaliste za kup takmičenja svake vrste i aktuelnog šampiona Superkupa Španije – Atletik Bilbaa. Video je Atletiko finale i gradski derbi pre vremena. Prevideo je režisera Ikera Muniaina. Ponos Baskije izaći će na crtu Real Madridu, omraženom rivalu. Krunu je odbio da preda prvim Madriđanima na koje je naišao – 2:1 (0:0).

Vazda se ove sezone – a ništa drugačije nije bilo ni prethodnih – mučio Atletik Bilbao sa realizacijom, kuburio je sa golovima i jedan hitac u mreži Unaj Simona bivao je dovoljan da prkosni Baski polože oružje. Tu manu nije uspeo da im ispravi ni pedantni stručnjak Marselino Garsija Toral, koji je eru na klupi Bilbaa započeo osvajanje trofeja Superkupa Španije, koji je i dalje u vlasništvu tima sa “San Mamesa”. Znao je to i Čolo Simeone, pa je su posle gola Žoaa Feliksa misli počele da mu lete ka gradskom derbiju i finale. Da su samo njemu, štete, verovatno, ne bi ni bilo. Zaneli su se i njegovi momci. Prizemljenje je bilo bolno.

Ako nešto Atletik Bilbao voli i ako negde zna da lupa ćuške moćnijima od sebe u svakom pogledu, onda su to kupovi. Za njih je specijalista. Osetili su to na svojoj koži Real Madrid i Barselona minule godine u ovo vreme. Ogulio je najveće Marselino Garsija Toral, podigao prvi trofej na klupi baskijskog kluba i vratio veru navijačima. Iz primera Blankosa i Blaugrane ništa nije naučio Atletiko Madrid. Zato ove noći u neverici Kolćonerosi gledaju kako se raduju igrači Bilbaa.

A, mogli su to biti oni…

Sve je bilo spremno za takav scenario, udario je podlogu Feliks svojim tek četvrtim ovosezonskim pogotkom, koji je naposletku, ipak, pripisan Unaju Simonu. Provukao je Portugalac loptu glavom kroz kazneni prostor, svi su je nepomično posmatrali osim golmana Bilbaa. Završio je hitac na stativi, odbio se u leđa Simona i završio u mreži. Htela je lopta preko linije… Vratilo se Žoao Feliksu za poništeni gol u prvom minutu, pao mu je kamen s pleća i zbog izvrsne odbrane Simona nekoliko minuta kasnije. Motalo mu se po glavi da bi ponovo prst mogao da bude uprt u njega. Na koncu je delio odgovornost sa svima.

Jeraj Alvarez (©Reuters)

Stotinu i jedan put – a možda i koji više – zapalio je Iker Muniain legendarnu “Katedralu”. I novi “San Mames”, velelepno zdanje, koje je niklo na mestu kultnog stadiona. Učinio je da se nešto slično desi i u dalekoj Saudijskoj Arabiji, u Rijadu. Majstor svog zanata režirao je preokret Atletik Bilbaa. Nije sebi poverio najistaknutiju ulogu, već je delovao iz drugog plana. Tihi heroj polufinala – istinski kapiten Ponosa Baskije. Dva gola spakovao je Bilbao u četiri minuta, sva posle kornera. Kod oba se lopte u uglu latio Iker Muniain.

Kifla u sredinu i eksplozija Jeraja Alvareza. Nebeski skok. Lopta zakucana u gol Atletika. Jan Oblak na kolenima. Toliko ih je izvadio večeras u Rijadu. Od Alvareza odbrane nije bilo. A onda je na scenu stupio i Niko Vilijams. Desetak minuta bilo je dovoljno mlađem Vilijamsu da pokaže Marselinu da nije greška što mu je ukazao poverenje. Sjajno je tukao pod prečku, lopta je išla u same rašlje – Oblak se bacio kao mačka i skrenuo je loptu u korner. Ponovo Iker Muniain i njegov oštar centaršut. Ovoga puta ne i direktna asistencija. Ali produkt je identičan. Posle njegovog ubacivanja pada gol. Treći put ove sezone je Niko Vilijams potrčao u zagrljaj saigračima.

Ništa od devetog trofeja Čola sa Atletikom, ništa od drugog finala Superkupa između Kolćonerosa i Blankosa, ništa od uloge heroja za Žoaa Feliksa. Sve je poništio specijalista za kup takmičenja.

Žoao Feliks u šansi (©Reuters)

Na prste jedne ruke mogu se prebrojati vanserijske partije Žoaa Feliksa od dolaska u Atletiko Madrid, ni ova u polufinalu Superkupa Španije ne potpada u tu kategoriju, ali je za razliku od mnogih na kojima je bio puki statista i sena što luta po terenu večeras bio bitan faktor u Rijadu.

Atletiko Madrid nije žalio sredstva kada je dovodio Portugalca. U kasu Benfike slilo se vrtoglavih 127.000.000 evra, koje je ulupala u promašene investicije. A, za sada se kao takva kotira i Žoao Feliks, nebrušeni dijamant koji je došao na doradu kod Dijega Simeonea. Nije legao Feliks temperamentnom Argentincu, a ni Čolo nije legao Portugalcu. Ponekad deluje kao da trener Jorgandžija ne zna šta će sa Feliksom.

Šetao ga je od pozicije do pozicije. Bio je i lutajući napadač, neko ko ima potpunu slobodu, krilo… Na sve načine pokušavao je Simeone da ga inkorporira u sistem – ništa nije vredelo. Žoao Feliks nije procvetao na stadionu “Vanda Metropolitano”. Naprotiv, čini se da vene svakim danom i da je za obe strane najbolje rešenje razlaz, koji se stidljivo provlači već neko vreme.

Možda je vreme za remont Atletiko Madrida. Pitanje je samo odakle: od Čola Simeonea, čoveka koji je klubu doneo toliko radosti, ili od igračkog kadra i najskuplje investicije. Promašene investicije. Pa svih ostalih. Jer od slave se ne živi, a Atletiko je još opijen šampanjcem koji je potekao iz pehara namenjenog prvaku Španije.

SUPERKUP ŠPANIJE - POLUFINALE

Sreda

Real Madrid - Barselona 3:2 (2:2, 1:1)

/Vinisijus 25, Benzema 72, Valverde 98 – De Jong 41, Fati 83/

Četvrtak

Atletiko Madrid - Atletik Bilbao 2:1 (0:0)

/Simon 62ag - Alvarez 77, Niko Vilijams 81/