Bogat, slavan i procvetao: Živi san prvog privilegovanog Afrikanca među fudbalskom aristokratijom

Robin Van Persi je odrastao u porodici umetnika, majka mu je bila slikarka i dizajnerka nakita, a otac poznati vajar. Direktorka bolnice u Barseloni bila je uz Šakiru najvažnija žena u životu Đerara Pikea, roditelji Igoa Lorisa bavili su se advokaturom i investicionim bankarstvom, Pirlov otac bio je ugledni vlasnik čeličane, pokojni Đanluka Vijali bio je sin milionera. Postoji određeni broj životnih priča evropskih fudbalera koji su imali pristup svemu i pre nego što su postali vrhunski igrači, ali nijedna od njih nije dolazila iz Afrike. Skoro svaka priča tamošnjih fudbalera često ističe njihov put od teškoća i siromaštva do slave. Međutim, priča nove najveće nade Mančester Sitija Omara Marmuša ističe se kao oštar kontrast.

Životna priča novopečene svetske fudbalske zvezde nije priča o borbi protiv finansijske oskudice, već o odlučnosti da ostvari svoj san uprkos svim mentalnim pritiscima kod kuće. Od samog početka Omar se suočio sa otporom. Stav njegovog oca bio je jasan: Nećeš igrati fudbal. Za Omara je prelepa igra bila njegova strast i bekstvo, pogotovo što mu u školi nije išlo od ruke, a to se smatralo nedopustivim u porodici iz kakve je potekao. Omar na arapskom znači bogat, slavan, procvetao i Marmušovo ime bilo je od samog početka uvezano s životom kakav mu je odmah bio predodređen. Odrastao je u privilegovanom domaćinstvu kao sin uspešnog egipatskog inženjera koji je najviše cenio obrazovanje. Za Abdulaha je akadameska izvrnost bila temelj uspešnog profesionalnog života i nadao se da će njegov sin krenuti njegovim stopama.

Da bi sinu pružio najbolji mogući početak, otac je Omara upisao u prestižnu Američku međunarodnu školu u Kairu. Međutim, dok je njegov otac napredovao u akademskom smilsu, mladi Omar se sučio sa stvarnošću. Polazak u školu za njega je bio borba, ne zbog finansijskih poteškoća koje često inspirišu mnoge mlade afričke dečake da jure fudbalske snove kao izlaz iz siromaštva, već zbog velikih očekivanja u akademeskim izazovima. Za razliku od svog oca, Omaru je nedostajala prirodna sklonost ka učenju. Njegovo privilegovano vaspitanje značilo je da se nikada nije suočio sa pritiscima finansijskih borbi, ali je to takođe značilo da nije imao glad da se dokazuje na isti način. Umesto toga, Marmušovo pitanje bilo je definisano drugom vrstom odlučnosti, onom podstaknutom željom da napravi sopstvenu priču, daleko od očekivanja koja je postavila karijera njegovog oca.

Fudbal je postao Marmušvo bekstvo i strast, mesto gde je mogao da zablista izvan akademskih aktivnosti, omogućavao mu je da se izrazi na način na koji nije mogao u učionici, postavljajući pozornicu za putovanje koje će ga odvesti daleko izvan zidova njegove škole, u svet profesionalnog sporta.

Kada se Omarov otac duboko zabrinuo zbog lošeg učinka svog sina u školi odlučio je da istraži osnovni uzrok. Nakon pažljivog posmatranja, otkrio je da je Omarov pokušaj da žonglira između školskih zadataka i fudbalskih treninga stvorio sukob koji je ostavio trag na njegovom učenju. Rešen da po svaku cenu pomogne svom sinu da uspe u obrazovanju, odlučio se za radikalne mere i zabranio mu da trenira fudbal. Verovao je da će uklanjanje sporta pomoći Omaru da se potpuno fokusira na svoje obrazovanje i poboljša ocene. Direktnim i nepokolebljivim tonom rekao je svom sinu: Nema više fudbala.

Za mladog Omara odluka je bila poražavajuća. Nije bio sjajan u školi, daleko od toga da je bio među najboljim učenicima, a škola ga nije inspirisala ni najmanje. Lišen jedine stvari koju je istinski voleo i zbog koje se osećao samouvereno, počeo je da se oseća izgubljeno. Fudbal za njega nije bio samo zabava, bio je to njegov identitet i izlaz u kom je mogao da napreduje. Taj trenutak označio je prekretnicu u Omarovom životu. Iako su namere njegovog oca bile dobre, ograničenje je primorala Omara da se suoči sa onim što mu je zaista važno i postavi pozornicu za strast i otpornost koji će kasnije definisati njegov fudbalski put.

Marmuš se našao na raskrsnici, rastrzan između očevih očekivanja i sopstvenih snova. Za njega je rešenje za ono što je smatrao svojom ličnom krizom bilo jasno: potpuno napustiti školu i potpuno se posvetiti fudbalu. Kada je Omar podelio svoje planove, otac je to kategorički odbacio. Za Marmuša starijeg, obrazovanje nije bilo predmet mogućnosti, već kamen temeljac uspeha i stabilnosti. Usledio je napet i emocionalno težak period između oca i sina. Obojica su bili jake volje i nijedan nije bio spreman da odstupi, a to je dovelo do čestih sukoba koji su zategli njegov odnos.

Bilo je to za Omara baš teško vreme, borio se da potvrdi svoju nezavisnot sledeći svoju strast. Za njegovog oca bilo je podjednako izazovno da gleda kako mu sin odbacuje vrednosti koje mu je čitvog života nametao. Ispostavilo se da je ovaj sukob na kraju oblikovao Omarovo putovanje, jer je nastojao da dokaže da je njegov put, iako nekonvencionalan, bio jednako validan kao i onaj koji je njegov otac zamislio za njega. Tokom izazovnog perioda, Omar je nastavio da igra fudbal u svom lokalnm klubu Vadi Degla. Bivši direktor za razvoj mladih u klubu Ali Abu Greiša postao je svestan napete situacije između Marmuša i njegovog oca. Shvatajući važnost očuvanja porodičnog sklada i dečakovog ogromnog potencijala, Abu Greiša je odlučio da interveniše rešenjem koje bi koristilo obema stranama. Svestan Marmušovog izuzetnog talenta i svetle budućnosti u fudbalu, Abu Greiša je znao da mora pažljivo s momkom, kako bi izbegao da ugrozi karijeru mladića ili dodatno optereti njegovu porodičnu situaciju. Sastao se sa ocem i predložio kompromis. Dogovor je u nekim segmentima zadovoljavao obe strane i to je bilo ključno.

Omar se obavezao da će da pohađa školu i obećao da fudbal neće ometati njegovo pohađanje nastave. Obećanje je uverilo oca da obrazovanje neće biti zanemareno i on je pristao na plan. Da bi održao Marmušovu fudbalsku karijeru, Abu Greiša je dogovorio da jedan od trenera kluba pojedinačno trenira Omara svakog popodneva nakon školskih sati. Ovo je omogućilo mladom igraču da nastavi da razvija svoje veštine bez ometanja učenja. Sa ovim izbalansiranim aranžmanom uspostavljen je mir između oca i sina. Marmuš se posvetio i akademskim zadacima, da bi na kraju diplomirao na Američkoj međunarodnoj školi u Kairu. Njegovi napori i disciplina doneli su mu očev blagoslov da u potpunosti ostvari svoje snove. Ovaj kompromis ne samo da je spasio porodični odnos, već je i postavio novu osnovu za Marmušovo putovanje da postane da postane profesionalni fudbaler.

Nakon što je rešio sukob sa ocem, Omar Marmuš je započeo novo poglavlje u svom životu. Naučio je da efikasno balansira svoje vreme. Bilo je vremena za školu, vrema za odmor i privatni fudbalski trening svakog popodneva posle nastave. Ostaje utisak da je Abu Greiša imao ključnu ulogu, koordinišući sa trenerima Vadi Degle kako bi obezbedio individualni trening za Omara. Kao učenik sedmog razreda američke međunarodne škole u Kairu konačno je pronašao mir. Marmušove veštine su se značajno poboljšale i postalo je jasno da ima potencijal da bude sjajan golgeter. Jedna od zanimljivosti. Kultni igrač Čelsija Floran Maluda je svojevremeno zaigrao za seniorski tim Vadi Degle i postao mentor mladom Omaru. Maluda se posebno zainteresovao za Marmuša, sprijateljio se sa njim i postao njegov uzor. Vodio je Omara vrednim savetima o izgradnji uspešne karijere u Evropi.

Pre nego što je postao profesionalni fudbaler, Marmuš se suočio sa novim izazovom. Ovog puta se nije radilo o očevom odobravanju, već o fizičkom problemu. Marmuš je morao mnogo da radi na povećanju snage da bi se takmičio na višim nivoima. Uz nepokolebljivu podršku njegovog oca, angažovali su francuskog stručnjaka kako bi mu podigao snagu i izdržljivost. U 2016. godini kada je imao samo 17 godina, Marmušov naporan rad se isplatio. Trener Patris Karteron ga je unapredio u prvi tim Vadi Degle. Ovo prekretnica je došla nakon njegovog neverovatnog nastupa u Zonskoj ligi Kaira, gde je postigao impresivnih 44 pogodaka u 28 utakmica. Njegov talenat bio je neosporan, a njegov put ka profesionalnom fudbalu zvanično počeo.

Dok su mnogi njegovi saigrači željno potpisivali svoje prve profesionalne ugovore, Marmuš je odlučio da to ne učini. Uprkos ponovnim naporima Vadi Degle da osigura momka u svojim redovima, Omar je to odbio iz strateških razloga. Marmuš svestan svoje sve veće reputacije među evropskim skautima, nije želeo nikakve komplikacije u ugovoru koje bi mogle da mu ometaju potencijalno preseljenje u inostranstvo. Za diplomce akademije, potpisivanje profesionalnog ugovora često dodaje slojeve pregovora kada evropski klub pokaže interesovanje. Marmuš je to shvatio i odlučio da će mu biti lakše da izvrši transfer kao igrač mladog tima. Njegovo predviđanje se isplatilo kada je Volfzburg uočio njegov talenat i potpisao ga sa samo 17 godina, otvarajući njegov evropski put.

Omarova brzina i intenzitet protiv starijih privukli su pažnju Vukova. Za Marmuša je prelazak u Evropu bila teška odluka. Ostavljanje porodice, prijatelja i poznatog života bio je najveći izazov sa kojim se ikada suočio.
"Nisam znao ni jezik, hrana mi je u Nemačkoj bila čudna. Ništa mi se u početku nije dopadalo", rekao je Marmuš jednom prilikom.

Marmuš je svoju prvu godinu proveo uglavnom u timu do 23 godine. Radio je odlučno, ulažući sve napore da uspe. Tokom tri godine razvijao je svoje veštine dok je igrao za rezervni tim, pripremajući se za sledeći korak u karijeri. Stvari nisu išle kako je planirao u Volfzburgu. U timu mladih talenata poput Kevina Mbabua i Maksensa Lakroe, borio se da obezbedi mesto u prvom timu. Nadmetanje s napadačem Voutom Veghorstom pokazalo se teškim. Kada mu se pružila prilika, Marmuš nije uspeo da impresionira, a funkcionerima kluba je bilo jasno da nije spreman za Bundesligu.

Razočaran je Marmuš otišao na pozajmicu u Sankt Pauli, u Cvajtu, i to neposredno pre nego što je Fabijan Hirceler preuzeo dužnost. Kasnije je pozajmljen Štutgartu, u vreme kada je primera radi Niko Gonsales otišao u Fjorentinu. Uprkos pozajmicama, Marmuš se borio da obezbedi konstantno vreme za igru. Na 42 utakmice upisao je 10 golova na svim pozajmicama. Po povratku u u Volfzburg, ostao je odlučan da se bori za priliku. Za to vreme pokazao je neverovatnu otpornost, a njegova odlučnost da se dokaže nikada nije bila upitna.

Sezona 2022/23 bila je presudna za Marmuša. Pokušavao je da se dokaže treneru Niku Kovaču, ali nije uspeo. U aprilu 2023. imao je posebno bolan trenutak, kada je zamenjen u 63. minutu, samo 18 minuta nakon što je ušao u igru na početku drugog poluvremena. Bilo je to za Marmuša ponižavajuće, gubio je živce frustriran odlukama trenera. Da stvar bude još gora, nemačka štampa je objavila priče u kojima se tvrdi da on traži veću platu i da planira da napusti klub. Ovo je uznemirilo navijače Volfzburga, koji su tražili da on ode iz kluba. Marmuš je zvavnično napustio klub 15. maja 2023. i kao slobodan igrač potpisao za Ajntraht iz Frankfurta kao slobodan igrač.

U Ajntrahtu je Marmuš prihvatio novi početak, igrajući zajedno u napadu sa talentom poput Uga Ekitikea. Pod vođstvom Dina Topmelera brzo se prilagodio novom okruženju, napredujući i lično i profesionalno. Tek su ove sezone Omarove izuzetne performanse označile istinsku prekretnicu i katapultirale ga u centar pažnje evropskog fudbala. Omarov sjaj blještao je kroz njegov neverovatan broj golova i asitencija, ostavljajući dane frustracije iz Volfzburga čvrsto iza sebe. Do transfera u Mančester Siti dao je 20 golova i zabeležio 14 asistencija na 26 utakmica u svim takmičenjima ove sezone. Marmušov meteorski uspon ne samo da je istakao njegovu istrajnost, već ga potvrdio i kao jednog od najuzbudljivijih igrača u Evropi.

Ambcije ka odlasku u Premijer ligu jasno su se okrenule kada se razišao sa svojim nemačkim agentima i potpisao ugovor s egleskom firmom za marketing Stelar (firma koja primera radi zastupa i Kobija Mejnua i Morgana Gibs Vajta). Umešnost ove kompanije podstakla je spekulacije o Marmušovom sledećem potezu. Navijači su počeli da predviđaju da će uskoro otići u Premijer ligu, a to se veoma brzo i dogodilo u sklopu posla vrednog 75.000.000 evra i tako postao drugi najskuplji afrički fudbaler, odmah iza Nikole Pepea, kog je svojevremeno Arsenal 2019. godine platio 80.000.000 evra.

Nije putovanje Omara Marmuša bilo konvencionalno za jednog fudbalera iz Afrike, mnogo je bilo drugačije od Mohameda Salaha sa kojim upoređuju Marmuša. Faraon je krenuo iz pukog siromaštva, ali je Marmuš pokazao da je uz enormnu želju ostvarivanje sportskih snova ostvarivo bez obzira da li krećete iz čamotinje ili luksuza. Ono što je pred Omarom jeste teški oreol dokazivanja u jednom od nekoliko najbogatijih klubova sveta, a uspeli li da nadmaši Luku Jovića, Sebastijena Alea, Andrea Silvu i Randala Kolo Muanija koji su eksplodirali u Ajntrahtu, pa značajno podbacili posle megalomanskih transfera i bar se približi visinama Van Persija, Pirla, Vijalija i ostalih momaka koji su se od lagodnog predfudbalskog života vinuli u zvezde, onda će na Etihadu zaista moći da kažu da su dobili ne "svog princa", kao što je stajalo u objavi na društvenim mrežama prilikom ozvaničenja potpisa, već svog faraona.