Boltovski foto-finiš tvrdoglavog maratonca

Da ste do pre koji mesec u neformalnim razgovorima razgovarali sa bilo kim iz stručnog štaba repezentacije Srbije i pomenuli ime Veljka Birmančevića, verovatno biste dobili sledeći odgovor: Svaka čast, odličan je, ali mi u formaciji sa trojicom štopera nemamo klasično krilo.

Da ste pre pet godina pitali ljude u Partizanu može li talenat u Birmančevićevim nogama da se pretoči u veliku karijeru, verovatno bi vam rekli da njegova glava to ne može da isprati, zato su ga, uostalom, ustupili Čukaričkom, i to bez obeštećenja, samo za procente od narednog transfera.

Da ste godinu dana kasnije pitali navijače Crvene zvezde šta misle o Veljkovom igračkom umeću, ne biste ni dobili odgovor, jer šta ima da se priča o momku koji je odigrao 60 minuta za prvi tim Partizana.

Ali ta “luda glava” koju su često u prvi plan gurali oni što nisu verovali u njegove kvalitete, izdržala je sva ta omalovažavanja i sprintom u foto-finišu ugurala se u poslednji voz za Evropsko prvenstvo.

U stilu najupornijih maratonaca, istrpeo je Birmančević i “nogu” u Humskoj, i veto severne tribine, i uporno ignorisanje manje-više svih selektora, i ipak razočaravajuće prvo iskustvo u ligama petice, u dresu francuskog Tuluza, i onda tim “boltovskim” sprintom – kako sada proročki zvuči Čukina pohvala o Veljkovoj brzini još iz 2021. godine – stigao do Nemačke.

Selektor Dragan Stojković prosto nije mogao da zažmuri na statistiku koja kaže da je Veljko Birmančević sa 22 gola i 12 asistencija ove sezone bio najkonkretniji srpski reprezentativac u Evropi. Samo je Aleksandar Mitrović bio efektniji sa 39 pogodaka i osam asistencija, ali u Saudijskoj Arabiji.

Davao je Birmančević golove Liverpulu, Betisu i Kopenhagenu u Evropi, asistirao protiv zagrebačkog Dinama, doneo Sparti pehar Kupa Češke pogotkom u 91. minutu finala sa Vitorijom Plzenj, dao presudan doprinos u šampionskom jurišu…

Konačan spisak Srbije za Euro: U Nemačku idu Birmančević, Ratkov, Stojić, Spajić, Mijailović…

Ćutao je kada ga su ga reprezentativne utakmice mimoilazile, a poslednju od svega tri odigrao je još januara 2021. protiv Katara. Pre toga je sa ostalim sapatnicima iz domaćeg prvenstva igrao još samo protiv Dominikanske Republike i Paname, tada još kao fudbaler Čukaričkog.

I evo ga sada, opet u državnom timu, za veliko takmičenje. Uspravne glave, jer zna da je ovaj poziv i te kako zaslužio.