Braća Luković, motor IMT-ovog traktora: Nismo kao ostali superligaši, ne povlačimo se posle prvog gola

Brojna braća obeležila su određene epohe domaćeg fudbala, a svoje mesto u bogatoj arhivi igrama na superligaškoj sceni od ovog leta zauzimaju Lukovići, Luka i Miloš - udarne igle IMT-a. Dvojac koji je preuzeo odgovorne uloge u redovima debitanta na domaćoj elitnoj pozornici među najzaslužnijima je što su Traktoristi posle osam kola među najprijatnijim iznenađenjima takmičenja.

Mlađi, Miloš, sa 17 godina je uspeo da zasluži epitet centarfora pred kojim drhte golmani, dok je devet godina stariji Luka kao najiskusniji među Novobeograđanima poneo odgovornu ulogu lidera golobrade čete. Bratski odnos oslikan je kroz odličnu saradnju na terenu, ali ofanzivci IMT-a uz osmeh, u šaljivom tonu govore o međusobnoj saradnji.

"Više volim da igramo jedan protiv drugog. Ne volim ja da igram s njim", počeo je razgovor za Mozzart Sport Miloš i obrazložio: "Ne dokazujem se protiv Luke. Generalno, nisam neko ko na taj način gleda stvari. Ipak, zadovoljstvo je igrati sa bratom u timu".

Na bratove reči nadovezao se Luka.

"Kada je bio mlađi, nisam mu dozvoljavao da me pobedi koja god igra da je bila, to je sada dobro za njega. Roditelji su uvek govorili - pusti ga, pusti ga. Iako je razlika devet godina, nisam mu popuštao, zato danas može da parira ne samo meni, već bilo kome. Mogu da kažem da je došlo njegovo vreme, sada se sveti".

Lukovići su u tandemu bili kobni po Radnički iz Kragujevca u prethodnom kolu i tako su doprineli da Traktoristi stignu do dvocifrenog broja bodova.

"Kad smo izborili plasman u viši rang, krenuli smo već da se spremamo za Superligu i zacrtali smo neki cilj. Nismo ušli u najviši rang i time se zadovoljili, nije nam stav bio niti će biti samo da opstanemo. Imamo malo veće ambicije. U osam kola smo uzeli deset bodova, mogli smo još koji više, ali dosadašnji utisak je korektan i trudićemo se da u narednom periodu dodatno popravimo bodovni saldo. Igra u prvih osam kola je dobra, iako je osvojeni plen mogao da bude značajniji".

Kada govore o utisku koji je njihov tim ostavio Lukovići su posebno ponosni na činjenicu da nisu odustali od ofanzivnog pristupa koji ih je krasio i u prvoligaškom rangu.

"Naša igra se nije mnogo promenila, osim što imamo motiv više ulaskom u Superligu i do je dodatno doprinelo da radimo napornije i ostvarimo određene rezultate. Izdvajamo se po atraktivnom fudbalu, napadačkom. Niko u Superligi ne igra toliko ofanzivno. U završnici svake akcije imamo po pet-šest igrača, a to retko koji ima u Superligi, izuzev Zvezde i TSC-a. Uglavnom se ekipe u Srbiji brane i čekaju jednu-dve šanse, iskoriste ih i povuku se nazad. Naša filozofija je drugačija, pa neka bude i 5:4, 6:5...", rekao je Miloš.

Tri pobede, remi i četiri poraza učinak je uz koji Novobeograđani ka novim izazovima gledaju sa devetog mesta.

"Bili smo svesni da čemo se izdvajati po stilu igre i verovali da ćemo drugačijom igrom pobrati simpatije. Otvorili smo utakmicom u Subotici koja je bila prva u Superligi za mnoge naše igrače. Tu nam je malo sreće okrenula leđa, zaslužili smo da pobedimo. Kao što sam rekao, mnogi naši igrači prvi put igraju u najvišem rangu i sigurno da ćemo sa iskustvom delovati sve bolje", kazao je Luka i dodao:

"Niko nas nije iznenadio, znali smo šta nas čeka protiv Čukaričkog, TSC-a, Partizana... Iskoristili smo loš trenutak Brđana, parirali Partizanu koji je jedna od najboljih ekipa u zemlji posle Zvezde. Znali smo njihove kvalitete i pokušali smo da iskoristimo njihove mane. Nedostajao nam je malo sreće, primili smo gol u 87. minutu. Imali sve u svojim rukama, ali kao da se uvukao neki strah od pobede".

Naravno, upravo preokret crno-belih je u dosadašnjem perodu najveći povod za žal Traktorista, a Miloš je otkrio kako su izgledali momenti posle utakmice.

"U svlačionici je bio muk, spuštene glave. Niko nije progovorio, samo smo se razišli, svako svojoj kući. Bio je to težak poraz, ali dobili smo u Novom Pazaru utakmicu isto kao što smo tu izgubili, na neki način nam se vratilo".

Dosadašnji učinak povod je Novobeograđanima da sanjaju više od pukog preživljavanja u eliti.

"Cilj nam je da budemo što bolje plasirani. Naravno, takmičićemo se da idemo gore. A dotle ćemo doći vrednim radom i slušajući trenera. Još je daleko da mi pričamo o nekoj Ligi Evrope i Ligi konferencije. Idemo utakmicu po utakmicu. Prvi cilj je da budemo u plej-ofu, pa ćemo onda da vidimo šta i kako dalje."

Ipak, rezultati ostavljaju povod za maštanje i nameđu hipotetičko pitanje pred Miloša: Ako IMT bude igrao Ligu Evrope, da bi ostao kraj Hale sportova, uprkos već velikom interesovanju klubova?

"Ne znam, to nije pitanje za mene. Svakako je teško odgovoriti u ovom trenutku... Pitajte me to kad dođe do Lige Evrope", rekao je perspektivni tinejdžer na kraju razgovora.