Branko Jovičić: Zvezdi nije cilj da uđe u LŠ, nego da prođe u nokaut fazu

Ne ustručava se. Ni na terenu, ni van njega. Ako je potrebno da uđe u duel ili završi „prlajv“ posao biće tu. I ako je potrebno da priča o klubu u kome ne igra, prihvata. Neki fudbaleri ne bi ni prvo, ni drugo. Ima onih koji se skrivaju na terenu ili beže od tema koje nisu usko vezane za aktuelni tim. Branko Jovičić je drugačiji.

Zato je rado prihvatio da govori o aktuelnoj situaciji u Crvenoj zvezdi, jer je – njegova. Iako se letos vratio u srpski fudbal i zadužio opremu TSC, iskusni vezista kako sam kaže, prati sve. A za crveno-bele je vezan emotivnim nitima, jer je u Zvezdi proveo tri godine i stekao prijatelje za ceo život. Minulog vikenda je prvi put u karijeri bio gost na stadionu „Rajko Mitić“, a ovog utorka će biti zagledan na teren i kako sam kaže očekuje maltene rutinski prolaz protiv Leha, plasman ovdašnjeg prvaka u završno kvalifikaciono kolo za Ligu šampiona, ali i nešto više.

Ne samo mesto u eliti, nego i proboj u nokaut fazu. A nije bilo uvek tako.
„Posebne emocije sam osetio minule subote kad sam gostovao sa TSC-om, ali sam ih kao profesionalac sam ostavio po strani, jer uvek dajem sve od sebe. Crvena zvezda je pokazala da je trenutno gigant u Srbiji, a transferima pokazuje da želi da naprave iskorak i u Evropi. Kad sam tek stigao u Zveudu, cilj je bio da se prođe prvo ili drugo kolo kvalifikacija za Ligu Evrope. Sećam se moje prve utakmice protiv Irtiša u Pavlodaru, onda smo u trećem kolu naleteli na Spartu iz Praga, koja je tada dosta ulagala, vratila Tomaša Rosickog, tu je bio i Mark Janko, dugogodišnji najbolji strelac austrijske Bundeslige. I to smo uspeli da prođemo. Od tada je Zvezda godinama gradila ekipu i zato danas mislim da Leh nije tim koji može da napravi ozbiljan problem crveno-belima u kvalifikacijama. To se videlo i u Poznanju“, istakao je Branko Jovičić tokom gostovanja u podkastu „2x45“ na Jutjub kanalu Mozzart TV.

Posle 3:1 u Poljskoj svi su maltene otpisali Leh. Takvog stava je i i Jovičić. Ne zato što je prepotentan, nego što zna kako je igrati pred navijačima na stadionu „Rajko Mitić“.
„Smatram da Leh neće napraviti Zvezdi mnogo problema u revanšu. Marakana će biti krcata i čak i da Zvezdi nije dan, zbog atmosfere će proći lagano u četvrto kolo. Što se tiče duela Pafos – Dinamo Kijev, ništa nije gotovo, jer Ukrajinci imaju dobru ekipu. Problem može da im predstavlja klima na Kipru, jer Pafos trenira i igra u tim uslovima. To može da utiče, kao što je i nama bilo teško kada smo gostovali u Kazahstanu ili Letoniji. Takvi uslovi znaju da presude“.

Sama činjenica da svi pričaju o Zvezdi u Ligi šampiona – ili to od njega očekuju – predstavlja najveću razliku u poređenju vremena u kome ju je Branko Jovičić zatekao kad je stgao leta 2017. posle izgubljene titule i sadašnjeg trenutka.
„Razlika je u ciljevima. Sada Zvezda ne cilja Ligu Evrope, već Ligu šampiona. Kada smo mi došli, primarni cilj bio je osvajanje Superlige i duple krune. Sada želi i prolaz u nokaut fazu Lige šampiona. Transfer Marka Arnautovića je jasan signal da crveno-beli ne žele samo da učestvuju, već i da ostave trag“.

Između ostalog i zbog dolaska doskorašnjeg špica Intera, Vladan Milojević može da bira koga da stavi u napada: Arnautovića kao najveću zvezdu, Šerifa Endijaja kao golgetera prošle sezone ili Bruna Duaretea, koji možda nije tako atraktivan, ali je ovu počeo efikasno i još završavao dosta „nevidljivog“ posla.
„Teško pitanje je koga bih ja stavio da igra. Zvezdi su potrebni svi napadači. Ako žele presing svih 90 minuta, moraju da imaju sve opcije. Igrao sam sa Ričmondom Boaćijem, koji je trošio mnogo energije i pomagao odbrani, bio naš „target man“, a takvi igrači su zlata vredni. Arnautović ima veliko iskustvo i doneće kvalitet za Ligu šampiona, Šerif je vrlo nezgodan igrač – stalno u duelu, pritiska, zna da zadrži loptu. Ako ode iz Zvezde, mislim da će to biti problem. Potreban je. Duarte mi se isto sviđa kao igrač, prvi kreće u presing, koji vrši pritisak kad god je na terenu. I prošle sezone se pokazalo da manje ekipe padaju posle nekog 60. ili 70. minuta. Recimo, kao što je bila situacija prošle godine sa Benfikom, gde je Zvezda bila toliko dominantna, a na kraju izgubila 1:2“.

Pomeramo se od napada ka veznom redu i suočavamo Jovičića sa dilemom: ko smu se više sviđa – Rade Krunić ili Timi Maks Elšnik? A možda je Badžo taj?
„Badžo je najbliži mom profilu. Igrao je u češkoj ligi, sličnoj austrijskoj, navikao na duele. Krunić i Elšnik su različiti, ali podjednako korisni – jedan više koristi desnu, a drugi levu nogu. Elšnik ima odličan prekid, što može da odluči velike mečeve. Očekujem dosta i od Nemanje Radonjića, kog dobro poznajem, trenirali smo zajedno, znam njegove kvalitete i kad je u formi, sigurno da Crvena zvezda nije njegova stanica. Ili, kako je to Zvezdan Terzić rekao: igrač je za Real Madrid. Čini mi se da je to i protiv Portugala ovde u dresu reprezentacije promenio tok meča kad je ušao“.

Stigosmo i do odbrane...
„Vladanu Milojeviću će biti potrebno vremena da uigra poslednju liniju, jer su, osim Seula, svi defanzivci stigli tokom ovog prelaznog roka. Milojevič voli detalje i baš istrajno radi na takvim stvarima. Mnogi ga nazivaju defanzivnim trenerom, a ja mislim da smo upravo zbog tog pristupa i stigli do ovde“.

A nije se došlo slučajno, jer je Milojević posvećen poslu i angažovan je prvi put još 2017, istog leta kad je Branko Jovičić stigao u klub.
„Bio je to peropd kad mi je ostala poslednja godina ugovora sa Amkarom, trebalo je produžim na još tri i tokom odmora stiže mi poruka: Da li želiš da pređeš u Crvenu zvezdu? Ja sam Zvezdan Terzić“. Meni su se noge odsekle od pozitivne treme. Te godine Zvezda je na Voždovcu izgubila titulu, situacija u klubu bila je zaista teška. Pregovori su trajali sigurno mesec i po dana, jer je moj tadašnji klub u Rusiji tražio obeštećenje. U to vreme, 1.000.000 evra za Zvezdu je bilo kao danas 10.000.000 miliona. Na kraju se direktor Terzić dogovorio sa Amkarom, Zvezda je platila 500.000 evra i ja sam došao u Beograd“.

I desilo se neočekivano – proboj do Lige Evrope posle deset godina čekanja. Kasnije i plasman u Ligu šampiona. Uz titule na domaćoj sceni.
„Igrati za Zvezdu znači nositi ogroman pritisak. Javnost u Srbiji puno očekuje od tebe, a u Crvenoj zvezdi to je još izraženije. Ko nije igrao za Zvezdu, ne može opisati kakve emocije doživljavaš. Svaka utakmica se brzo zaboravlja, u subotu su crveno-beli igrali protiv nas i odmah sutradan se priča o Lehu. Taj naboj je ponos. Dragan Džajić mi je rekao: „Ako nemaš pozitivnu tremu, nisi pravi za Crvenu zvezdu“. Na svakom treningu moraš da daješ maksimum. Na pripremama se igra kao u prvenstvu – svaka utakmica mora da se pobedi. Ako odigraš loše, odmah dolazi drugi igrač. Bilo je i onih koji nisu mogli da izdrže taj pritisak. Sećam se Rikardinja – na treningu je bio kao Nejmar, a onda na utakmici protiv Irtiša jednostavno „nestane“. Bilo je i dana kada sam ja odigrao loše, ali sam uvek posmatrao sebe u ogledalu i tražio razloge. Žao mi je što se nisam vratio u Zvezdu pod Milošem Milojevićem, već sam se na Marakanu vratio samo kao igrač TSC-a“.

Sad je Branko Jovičić veliki adut ekipe iz Bačke Topole, a o uslovima u TSC, treneru Dariju Kaleziću, kapitenu Milošu Degeneku, tome ko su, prema njegovoj oceni najbolji vezisti u Mozzart Bet Superligi Srbije, kao i anegdotama iz perioda provedenog u Zvezdi (Gardisti, Pavkovdan) pričao je opširno u podkastu „2x45“ na Jutjub kanalu Mozzart TV.