Brutalno iskreni Endrik: Išao sam na Tviter posle utakmica da pumpam ego, fudbal nije lepo mesto

Nikako da vidimo Endrika u punom sjaju. Brazilski napadač otišao je iz Real Madrida na pozajmicu u Lion kako bi dobio preko potrebnu minutažu. Početak je bio odličan (tri gola i asistencija na prve četiri utakmice), međutim, od momenta kad je protiv Nanta dobio crveni karton, talentovani špic nikako da se vrati u formi. Tu i tamo neki bljesak, lep potez, ali nema konstantnosti.

U jednom momentu ga je Karlo Anćeloti pozvao u reprezentaciju Brazila za prijateljsku utakmicu protiv Hrvatske krajem marta. Ali je Karleto u isto vreme rekao da je Endrik igrač više za budućnost nego za sadanjost, što su mnogi shvatili kao siguran signal da Endrika nećemo videti na predstojećem Mundiajlu.

O tome i mnogo čemu, fudbaler Liona pričao je za Gardijan, međutim, prvo o dresu Karioka i utakmici protiv Hrvata.
“Bila je to noć sumnji i osećaja hitnosti. Znao sam da bi to mogla da bude moja poslednja šansa. Molio sam se, znao sam da bi taj dan mogao da bude prekretnica moje karijere. Igrao sam dobro, zapravo, bila je to jedna od najboljih utakmica u karijeri. Uspeo sam da se otresem negativnih misli, tog osećaja hitnosti, pritiska da moram da odigram dobro. Nisam dozvolio da me to savlada i bio sam sjajan”, rekao je Endrik.

Biti reprezentativac Brazila, najfudbalskije zemlje na svetu, petostrukog osvajača Svetskog prvenstva, ali nacije koja 24 godine čeka na trofej – to često ume da bude pakao, pogotovo ako ste fudbaler.
“Više ne obraćam pažnju na to šta drugi govore. Kad sve to izbacite iz života, stvari postaju lakše. Kad sam se malo povukao, fokusirao sam se samo na igranje fudbal. Kad jednom ignorišete šta se dešava van terena, onda vam na terenu sve postaje lakše”.

Nekadašnji igrač Palmeirasa opisao je kako je izgledalo kad je tek počinjao karijeru.
“Na početku sam se vrlo loše nosio sa društvenim mrežama i kritikama. Čim bih završio utakmicu, odmah sam uzimao telefon I odlazio na Tviter. Hteo sam da vidim šta ljudi pišu i govore o meni. Želeo sam da mi se ego naduva. To nije dobra stvar. Hvala Bogu da je taj period završen. Kad se meč završi ostajem smiren I fokusiran. Više me nije briga za kritike”.

Čini se da je Endrik uspeo da sazri usled toliko promena u životu. Čak i na period bez utakmica u Real Madridu kod Ćabija Alonsa smatra važnim u procesu, jer ga je povreda butine odvojila od terena četiri meseca.
“Imao sam komplikovanu povredu I izgubio sam mnogo vremena. Kad se povredite, gubite sve. Gubite šansu da se borite za mesto. To su stvari van moje kontrole”.

Mladi napadač bi uskoro trebalo da postane otac, nada se da mu naslednik neće izabrati isti put kao on.
“Želim da ima miran život, nadam se da će postati normalna osoba, veliko ljudsko biće i da me van terena vidi kao normalnu osobu, a ne kao Endrika fudbalera. Fudbal nije lepo mesto, nego teško okruženje. Želeo bih da postane advokat, lekar ili nešto treće i da će biti srećan”.

Period u kom se oporavljao od povrede bio je posebno stresan i težak.
“Bio sam uplašen. Plakao sam nekoliko puta. To je nešto što se radi u privatnosti. Nisam znao kako da se nosim sa povredom, šta da očekujem. Ne znate da li će vam se povreda vratiti, da li ćete sačuvati snagu, vratiti se slabiji. To mnogo utiče, plašite se budućnosti, ali znao sam da moram da nastavim. Da sam imao još jednu povredu, ponovo bih prošao kroz ceo proces. Znao sam da ću, kad se vratim, morati da dam sve od sebe”.

Poseban utisak na Endrika kad je tek došao u Real ostavio je Luka Modrić.
“On je momak koji me je mnogo toga naučio u prvoj godini, ne samo na treninzima, nego i utakmicama. Bio je istinska klasa, ima 40 godina, a trenira svaki dan, čak i kad zna da neće igrati, dolazio bi da radi indivudualno. Uvek mi je davao savete, govorio mi šta treba da radim na terenu. To mi je mnogo pomoglo, Jedan od najneverovatnijih momaka koje sam ikad upoznao u fudbalu”, jasan je Endrik.