Buongiorno Italia: Bepe Marota – najbolji italijanski rukovodilac 21. veka

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Nije lako proceniti da li je Bepe Marota uradio veći i bolji posao u Juventusu ili Interu? Ako gledamo isključivo osvojene trofeje, nema sumnje da je avantura u Torinu bila berićetnija, ali ako bismo analizirali situaciju koju je Marota zatekao u dve sredine, kao i uslove u kojima je radio, onda boravak u Apijano Đentileu nosi prevagu.

U svakom slučaju, Marota je najbolji fudbalski rukovodilac u Italiji u ovom stoleću. Istina, nedostaju mu evropski trofeji – izgubio je pet finala u Ligi šampiona (dva sa Juveom i dva sa Interom) i Ligi Evrope (Inter) – ali zato ima najbolji odnos kada su u pitanju finansije i sportski rezultati. Adrijano Galijani, za sada, ima uspešniju karijeru od Marote, međutim, u poslednjih 25 godina Bepe je ostvario više.

Specifičnu težinu Marotinim dometima u Interu daje finansijsko ozdravljenje kluba. Nerazuri, i pored toga što imaju manji „seksepil“ od Juventusa u Italiji i inostranstvu i ne mogu da računaju na tako moćnu familiju i multinacionalnu kompaniju kao Stara dama, prvi su u istoriji italijanskog fudbala probili magičnu granicu od 500 miliona evra prihoda. Tačnije, Inter je zatvorio prethodnu fudbalsku godinu sa 546 miliona evra prihoda i prvi put u svojoj gotovo stodvadesetogodišnjoj istoriji je ostvario profit (oko 35 miliona evra).

Marota je na funkciji generalnog direktora, a zatim predsednika i manjinskog akcionara kluba, uradio ono što je najteže u fudbalu i biznisu: poboljšao je rezultate smanjujući troškove, povećavajući zaradu i na kraju ostvario čak i profit.

Sada Marotu čeka završni ispit koji uključuje i realizaciju jedine stvari koja mu nedostaje u karijeri, a to je titula prvaka Evrope. Predsednik milanskog kluba je uspešno sproveo finansijsku tranziciju osvajajući dva skudeta i igrajući tri evropska finala, bazirajući uspehe na veoma unosnom trejdingu i fudbalerima koji su dolazili u Apijano Đentile bez evra obeštećenja.

U sledeće dve godine, prvi čovek Nerazura će pilotirati generacijsku tranziciju, to jest podmlađivanje Intera. Kec u rukavu Marote je što konačno ima budžet na raspolaganju da dovodi talentovane i perspektivne igrače. Delić nove filozofije se video kroz angažovanje ovog leta Petra Sučića, zadržavanje Pija Espozita, kupovinu Bonija i Luisa Enrikea, pokušajima da se stigne do Leonija i Nika Pasa, ali i načina na koji se drže pod kontrolom Aleksandar Stanković i Valentin Karboni. Jedina senka na prelaznom roku Intera je Dijuf, ali nije rečeno da mladi Francuz neće „eksplodirati“ u sledećih par meseci.

GASPERINI I ROMA PRED TABUOM ZVANI INTER

Đan Pjero Gasperini ne zna za pobedu nad Interom već osam godina. U poslednjih 15 okršaja sa svojim bivšim klubom, Gasp je pretrpeo čak 10 poraza uz pet remija. Istovremeno, Roma nije pobedila Inter u poslednjih osam godina na Olimpiku – pet poraza i tri remija.

Međutim, Rimljani dolaze na ovaj meč sa tri boda prednosti na tabeli, najboljom odbranom u Evropi i najpouzdanijim čuvarom mreže na Starom kontinentu – barem prema brojkama – Svilarom.

Optimizam kod Rimljana budi oporavak Dibale, uzlet Soulea, standardno visoka forma Kristantea i Konea na sredini terena, ali i preporod Lorenca Pelegrinija.

Rimljanima brige dolaze sa bokova, ne toliko zato što je Inter veoma jak po tom parametru, već zato što je tu slaba tačka Gasperinijeve Rome. Ključni motiv zašto nismo videli mnogo od Atalante u novoj Romi sa potpisom Gasperinija je odsustvo spoljnih veznih. Vesli, Rensh, Anhelinjo i Cimikas nisu na nivou igrača koje je Gasp imao u Bergamu i biće mu potrebno vremena da ih oblikuje po svojoj slici i prilici.

Generalno, vrlo je rašireno mišljenje da će se ključni dvoboji voditi na bokovima: s jedne strane Dimarko i Vesli, a s druge Cimikas i Dumfris, budući da je Anhelinjo pod znakom pitanja zbog bronhitisa.

MILAN PLATIO CEH REPREZENTATIVNIH OBAVEZA

Rosoneri su ostali bez dva najbolja igrača na startu sezone – Kristijana Pulišića i Adrijena Rabioa, a pod znakom pitanja je i Aleksis Salemekers, koji se povredio u dresu Belgije. I Estupinjan se vratio povređen sa obaveza u nacionalnoj selekciji, ali za razliku od Pulišića, Rabioa i donekle Salemekersa, reprezentativac Ekvadora bi trebalo da bude na raspolaganju Maksu Alegriju za meč sa Fjorentinom.

Povreda Pulišića je ozbiljna i u Milanu su prilično ljuti na selektora SAD koji je Pulišića primorao da igra prijateljsku utakmicu sa Australijom na kojoj se povredio. U najboljem slučaju, Pulišić bi mogao da se vrati na teren za mesec dana.

Malo bolja je situacija sa Rabioom. Francuz će najverovatnije morati da preskoči duel sa Ljubičastima, ali bi trebalo da bude fit za meč sa Pizom. Više–manje isto važi za Salemekersa, mada bi Belgijanac mogao da bude među pozvanima za meč sa Fjorentinom.

Rafa Leao je i dalje misterija. Navodno ga je Portugal vratio ranije u Italiju jer nije dovoljno fizički spreman. Logično se postavlja pitanje – zašto su ga uopšte zvali? Provejava sumnja da Leao nije u potpunosti ozdravio i da je još uvek rovit, što uslovljava njegovu igru.

Pulišićevu povredu bi trebalo da iskoristi Enkunku. Francuski reprezentativac je u odsustvu Embapea dobio šansu da zaigra od prvog minuta u dresu Francuske i postigao je gol. Sada se od njega očekuje da isto uradi sa grbom Milana na grudima.

Povreda Rabioa, i pored važnosti „Vojvode“ za geometriju Alegrijevog Milana, je manje problematična i zato što je Loftus-Čik adekvatna zamena da kompletira trio na sredini terena sa Modrićem i Fofanom.

VLAHOVIĆ SE VRAĆA U STARTNU POSTAVU?

Gol protiv Andore bi mogao da otvori vrata Dušanu Vlahoviću za početak meča sa Komom. Igoru Tudoru počinje da se drma klupa i hrvatski stručnjak ne sme više da eksperimentiše, između ostalog i jer ga čeka veoma zahtevan kalendar – nakon Koma dolaze mečevi sa Real Madridom u Ligi šampiona i Lacijom Mauricija Sarija.

U dosadašnjem delu sezone, na osam utakmica, Vlahović je čak šest puta bio rezerva. Javna je tajna da Tudor ostavlja na klupi srpskog centarfora na mig uprave kluba, koja želi da hrvatski stručnjak valorizuje letnja pojačanja – Davida i Opendu. Sam Tudor je u intervjuu par nedelja pre nego što će sesti na klupu Juvea izjavio da je za njega Vlahović među najboljima, ako ne i najbolji prvi špic u Seriji A.

Sa golom u dresu Srbije, Vlahović se prvi deblokirao među centarforima Stare dame, jer od 16. septembra, kada je upravo Dušan postigao dva gola Borusiji Dortmund, Juve nije postigao nijedan gol zahvaljujući svojim centarforima.

Nije isključeno ni da Tudor zaigra sa dva klasična napadača protiv Koma i Jildizom u ulozi ofanzivnog pleja. U jednoj anketi koju je Tutosport sproveo među trenerima koji su radili sa Opendom u prošlosti, izašao je stav da on igra mnogo bolje i postiže više golova kada pored sebe ima klasičnog centarfora. U prevodu, ako u Juveu žele da proradi Openda, moraju da ga upare sa Vlahovićem.

Ohrabrujuća vest za Juve je povratak Kefrena Tirama, što znači da će Tudor, posle mesec dana, moći da pošalje na teren najbolji vezni tandem na raspolaganju: Lokateli – Tiram.