Buongiorno Italia: Džumbus u Laciju, Sergej Milinković Savić blizu prekomande na poziciju centarfora

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Lacio je završio u vihoru polemika u poslednja dva dana: Prvo je Igli Tare na predavanju studentima jednog rimskog univerziteta rekao da su Juve, Milan, Inter i Roma, u tehničkom smislu, bankrotirali ali da se održavaju u životu jer su neophodni sistemu, zatim se povredio Čiro Imobile u 30. minutu meča sa Udinezeom a onda je Mauricio Sari opleo po predsedniku Lotitu poručujući mu da ako ne popravi travnati tepih na Olimpiku može da traži drugog trenera i da se on pitao Lacio bi prošlog leta kupio još jednog centarfora.

Sportski direktor Nebeskoplavih se zaneo tokom susreta sa studentima i zaboravio da se ne radi o jednom privatnom skupu ili predavanju sa „Chatam House“ pravilima i izneo teške optužbe. Naime, ako bi Tareove tvrdnje bile tačne, onda bi on morao da ode odmah u javno tužilaštvo i da iznese sve motive zbog kojih smatra da se Juve, Milan, Inter i Roma veštački održavaju u životu.

Podsetimo, dugovi bez obzira koliko su veliki nisu problem dok dužnik uspeva da ih servisira ili vraća. Nije slučajno da su među najvećim dužnicima na svetu najbogatije ili dobrostojeće države, poput SAD, Japana i Italije.

Drugo proklizavanje na istom predavanju Tare je imao sa definisanjem Lige konferencija kao takmičenjem gubitnika. Očigledno da je iz njega progovorio navijač i da u Formelu nisu svarili proslavu i medijsku zatupljenost Rome posle osvajanja tog takmičenja, ali je tako uvredio i sve ostale klubove koji ne igraju Ligu šampiona. I Liga Evrope, ako uzmemo metar Tarea, je „kup gubitnika“ budući da je igraju timovi koji nisu uspeli da se plasiraju među prva četiri, tri ili dva najbolja timu u nacionalnom prvenstvu.

Povreda Čira Imobilea je bila samo pitanje vremena. Godine su stigle i golgetera Lacija i u sadejstvu sa velikim brojem utakmica su doprinele da njegova zadnja loža leve noge ne izdrži sve napore.

Imobile ima veoma visok prag trpljenja bola i to je za igrača dvosekli mač: s jedne strane mu omogućava da igra utakmice i kada nije sto posto fit, ali i otvara put za ozbiljnije povrede. Ne treba smetnuti s uma da je bol lampica za alarm i služi da upozori sportistu da se zaustavi pre nego što povreda postane ozbiljnija.

Koliko će Imobile morati da odsustvuje znaćemo sutra uveče ili u sredu što je verovatnije. U svakom slučaju signali nisu pozitivni i strahuje sa da ćemo Imobilea videti tek u januaru 2023. godine.

Nisu u pravu oni koji kažu da se u Laciju previše žale zbog povrede Imobilea jer su svi drugi veliki klubovi ostali bez velikih napadača - Kjeza u Juveu, Lukaku u Interu, Ibra u Milanu, Dibala u Romi, Osimen je bio van stroja do pre sedam dana – iz prostog razloga što u Laciju ne postoji ni približno adekvatna zamena za Imobilea. Naravno, nije lako ni imati zamenu za fudbalera koji je postiže redovno preko 25 golova po sezoni, međutim Lacio nema nikakvu odgovarajuću soluciju. Nema čak ni igrača koji bi mogao da bude Nebeskoplavi Mertens kao kada je Sari ostao bez Milika u Napoliju a Belgijanac iskoristio šansu.

Koliko je Imobile važan za Lacio videlo se po reakciji 50 hiljada navijača na Olimpiku. Na rimskom stadionu je mogao da se dotakne rukom strah, neverica i anksioznost u momentu kada je Čiro napuštao teren držeći se za levu ložu dok su mu se oči punile suzama.

Mauricio Sari je bio besan kao ris posle susreta sa Udinezeom. Odapeo je nekoliko otrovnih strelica u pravcu kluba i predsednika Lotita. Prvo je eksplicitno podvukao da je on želeo još jednog klasičnog napadača. Na taj način je i verbalno a ne samo faktički (što se vidi iz načina na koji koristi Kančelijerija) demantovao Lotita i Tarea koji su bivšeg igrača Verone predstavili kao alternativu Imobileu. Štaviše, Sari ako ne bude funkcionisao Felipe Anderson kao lažna devetka ima nameru da proba Sergeja Milinkovića- Savića u ulozi centarfora.

Druga velika zamerka predsedniku Lotitu je bilo stanje u kome se nalazi travnati tepih Olimpika. Sari tvrdi da njegov tim nije mogao da primeni njegovu filozofiju igre sa 700-800 dodavanja tokom meča jer je travnjak Olimpijskog stadion više ličio na livadu nego na fudbalski teren.

Izgleda da je Lotito ozbiljno shvatio Sarija i budući da se na istu temu žalio i trener Rome Žoze Murinjo za danas je zakazan hitan sastanak državne firme koja održava Olimpijski stadion i dva kluba koji ga iznajmljuju.

OSIMEN U PRAVO VREME

Nije se mogao oporaviti u boljem momentu Viktor Osimen. Nigerijac je već na prva dva meča nakon povrede zatresao mrežu. Protiv Ajaksa je stavio u sef pobedu sa četvrtim golom a sinoć je direktno odlučio meč obezbedivši tri boda za Spaletija i družinu.

Napoli nastavlja da rešeta mreže i da pruža spektakularne partije, ali se u poslednja dva meča videlo da su odsustva Rahmanija i Angise ozbiljna. Slučajno ili ne Napoli je primio dva gola od Ajaksa i dva od Bolonje, pre te dve utakmice više od jednog gola su primili samo od Verone na premijernoj predstavi u Seriji A. Nezgodna okolonst za Spaletija je što nema odgovarajuće zamene za defanzivca i igrača veznog reda.

Ndombele nije na visini Angise kao što Huan Žesus nije na Rahmanijevom nivou: protiv slabijih timova njihovo odsustvo neće biti determinantno, ali bi protiv jačih moglo da proizvodi probleme. Već sledećeg vikenda protiv Rome na Olmpiku Napoli će biti na ozbiljnom ispitu. Podsetimo, u prošloj sezoni je upravo Roma prekinula niz od deset uzastopnih pobeda Napolija u prvenstvu, sada bi mogla to da uradi miksu trijumfa u Seriji A i LŠ.

Kvarachelija je pružio još jednu maestralnu partiju: asist za gol Osimena, odlučujući, je deo arsenala velikih fudbalskih asova.

BARELA PRESTAO DA SE SVAĐA I POČEO DA IGRA

Nikolo Barela postaje svakim danom sve više lider Nerazura. Od momenta kada je italijanski reprezentativac prestao da se svađa sa klupskim drugovima i da gestikulira na terenu pokazujući svoje nezadovoljstvo ili rezigniranost potezima drugih, Inter je ponovo počeo da bude tim.

Naravno, jedna lasta ne čini proleće i nije bilo dovoljno samo da Barela promeni ploču. Za izlazak iz krize su bili potrebni i drugi sastojci. Inzagi je morao da promeni taktiku i spusti težište igre tima za desetak metara kako bi garantovao bolju zaštitu zadnjoj liniji, zatim je napravio rez i postavio Onanu za prvog golmana, Škrinjar je promovisan u kapitena, Dimarko je definitivno prebačen na levi bok. Čalhanoglu se pokazao kao odgovarajuća zamena za Brozovića u ulozi režisera, dok je u napadu proradio Lautaro Martinez.

Rezultat je izlazak iz krize: Inter je ponovo u trci za skudeto i na korak od osmine finala Lige šampiona. Ruku na srce, Inzagi može da zahvali i finansijskoj krizi što je ostao na klupi Intera. U nekim drugim, berićetnijim vremenima, kada je Morati trošio milione evra na Inter, uprava kluba ne bi izdržala pritisak javnosti posle poraza od Rome i Simone bi bio zamenjen na klupi.

Inzagi može sada da kuje planove za nove pobede jer se u tim vraća, najverovantije već u subotu, Romelu Lukaku a u Apijano Đentileu se nadaju da će se i Brozović oporaviti za derbi sa Juventusom.

TONALI JE NA BENTEGODIJU PRAVI ĐAVO

Kada bi Sandro Tonali igrao stalno na Bentegodiju već bi bio jedan od najboljih igrča Evrope. Mladi Italijan je u prošloj sezoni prvi put u svojoj karijeri postigao dva gola na jednoj utakmici u Veroni - i to su bila dva gola koja su uz gol Laciju na Olimpiku, po mnogima, odlučila prvenstvo – a u ovoj je ponovo bio odlučujući i to na gotovo preslikan način kao pre par meseci.

Pobeda Milana u Veroni ne bi trebala da zavara Stefana Piolija. Na Bentegodiju, po prikazanoj igri, Milan nije zaslužio pobedu tako da ostaje samo uteha Rosonerima da je odlika velikih timova da pobeđuju i kada ne igraju dobro.

Vraća se i pitanje efikasnosti. Napadači Milana sve teže postižu golove. Žiru i Leao su se zaustavili posle odličnog starta. Braim Diaz igra promenljivo, Rebić se tek oporavio od povrede. De Ketelare je uputio samo jedan udarac u okvir gola od kada nastupa u dresu Miliana a Mesijas i Salemakers nisu nikada postizali veliki broj golova. Origi je priča za sebe, ako je uopšte priča, fudbalska, naravno.

JUVENTUS ČEKA POGBU I KJEZU I BRINE ZA BREMERA

Juventusov ponedeljak obeležavaju tri vesti. Prva je najveselija, povratak Kjeze i Pogbe je na vidiku. Federiko bi mogao da bude na klupi za rezerve protiv Empolija u petak, tokom nedelje će biti organizovan prijateljski meč na kome će se dobiti odgovor da li je spreman. Pol je počeo da trenira sa saigračima i puca od želje da se vrati u pogon. Njegov cilj je da se pojavi na megdanu sa Interom za dve nedelje.

Druga vest ima neizvesnu konotaciju jer u Kontinasi očekuju rezultate pregleda Glejsona Bremera koji bi trebalo da budu poznati danas. Juče je filtrirao otpimizam da povreda Brazilca nije tako strašna i da bi mogao da se vrati na raspolaganje Alegriju vrlo brzo, možda ne protiv Empolija ali protiv Benfike u Ligi šampiona da.

Treća vest je zabrinjavajuća. Naime, svi su primetili da su igrači Juventusa u ragbi stilu počeli i završili utakmicu sa Torinom zagrljeni urlajući jedni drugima reči ohrabrenja. Po jednoj teoriji to je dobar znak pronađenog jedinstva u klubu i pretpostavka da bi Juve mogao da ponovi podvig od pre sedam godina kada je bio u istoj situaciji i trijumf u derbiju je otvorio put za 15 uzastopnih pobede. Po drugoj interpretaciji prisustvujemo samorukuvođenju igrača, odnosno da je između fudbalera i trenera Maksa Alegrija došlo do definitivnog razlaza i da su igrači predvođeni senatorima, pre svega Bonučijem, preuzelli stvari u svoje ruke da spasu sezonu nevezano za trenera.

Na kraju, i meč u Torinu je pokazao i dokazao: kad Dušan zatrese mrežu Juve pobeđuje! U ovoj sezoni samo protiv Rome nije važilo to pravilo pošto je taj meč završen remijem. Sve ostale pobede Bjankonera u Seriji A i LŠ su bile pečatirane golovima Vlahovića.

Piše: Željko Pantelić