Buongiorno Italia: Gasperini kao Mik Džeger, nikad zadovoljan

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Đan Pjero Gasperini je promenio klub, ali nije ćud. Bivši trener Atalante nastavio je i u novoj sredini sa praksom da se žali na prelazni rok. Kao u pesmi Roling Stonsa „I Can‘t Get No Satisfaction“, Gasperini ponavlja iz nedelje u nedelju da nije zadovoljan pojačanjima i da je Roma u velikom kašnjenju. Naravno, ne njegovom krivicom.

San svih trenera je da imaju nova pojačanja već u julu, po mogućstvu od prvog dana priprema. Reč je o legitimnom očekivanju, ali iskustvo svih prethodnih decenija kaže da se to događa vrlo retko, a i kada se verifikuje to je izuzetak koji potvrđuje pravilo.

Novi šef stručnog štaba može samo da zavidi Antoniju Konteu i Sesku Fabregasu pošto su samo Napoli i Komo kupili i potrošili značajnu sumu novca za po šest novih pojačanja. Svi ostali su u istoj poziciji kao Gasp ili čak i goroj, poput Tudora u Juveu ili Alegrija u Milanu, a da ne govorimo o Sariju koji ne može ni da računa na nova pojačanja u ovom prelaznom roku dok novopečeni trener Intera Kivu je više-manje u istoj poziciji kao Gasp.

Gasperini je posle prvog prijateljskom meča u pripremnom delu sezone sam naglasio izostanak pojačanja Đalorosih. Nakon tog verbalnog prekoravanja uprave kluba, stigla su tri fudbalera (Al Ajnaui, Ferguson i Vesli) i četvrti (Gilardi) je praktično kaparisan.

U subotu veče, nakon meča sa Kajzerslauternom, Gaperini je ponovo izrazio zabrinutost zbog kašnjenja insistirajući da za četiri nedelje počinje prvenstvo, kao i da mu je potrebno još četvorica/petorica igrača, u zavisnosti kako tretiramo Gilardija.

Roma (Foto: Reuters)

Roma je za Al-Ajnauija, Fergusona, Veslija i Gilardija potrošila preko 60 miliona evra, ali to nije dovoljno. Gasp smatra du su mu potrebni krilni napadač, još jedan igrač veznog reda, još jedan bek i rezervni golman.

Generalno, jedini fundamentalno važan fudbaler za današnju Romu je krilni napadač na levom boku, odnosno neko ko bi u dresu Đalorosih bio „Lukman“. Sportski direktor Riki Masara sledi nekoliko igrača. Problem je što svi oni koji se sviđaju Gasperiniiju koštaju od 30 miliona pa naviše. Prvi na listi želja je Norvežanin iz Lajpcijga Nusa. Ne košta kao Lukman 50  miliona evra, ali trenutnih 35 miliona vrlo brzo bi mogli da ne budu dovoljni imajući u vidu interes klubova iz Premijer lige.

Roma, paralelno radi i na prodaji igrača. U Trigoriji bi najviše voleli da prodaju Dovbika. Turski Bešiktaš je tražio informacije za Dovbika i Roma bi bila spremna da ga pošalje u Istanbul i sa formulom pozajmice plus obavezni otkup ili sa mogućnošću da Artem bude plaćen na rate.

I na kraju, izostanak Dibale sa meča u Nemačkoj, rasplamsao je stare polemike oko fizičke solidnosti Argentinca. Podsetimo, Paulo je ostao u Rimu zbog predostožnosti i protiv Kana bi trebalo da bude na raspolaganju. Međutim ostaje dilema da li Roma može sebi da dozvoli luksuz da ima u svom rosteru igrača koji košta klub više od deset miliona dolara a pri tom je svaki put lutrija da li će moći da igra ili ne.

INTER DOK ČEKA LUKMANA CILJA FRENDRUPA

U novom Interu Kristijana Kivua samo trojica igrača su sigurni starteri, to jest kičma tima: Bastoni, Barela, Lautaro Martinez. Svi ostali će se rotirati u novim formacijiskim postavkama 3-4-2-1 ili 3-4-1-2.

Lautaro (Foto: Reuters)

Sutra će Inter prezentovati novu ponudu Atalanti za Lukmana i vrlo je verovatno da do kraja nedelje Nigerijac pređe iz Bergama u Milano. Novinu u prelaznom roku Nerazura predstaljva interesovanje za Mortena Fredrupa iz Đenove. Ali, da bi se taj transfer realizovao neophodno je da Inter proda Aslanija i da smesti Žjelinskog.

Neće biti jednostavno ni prvo a ni drugo. Aslani tvrdoglavo obdbija sve ponude koje dolaze iz inostranstva i insistira na tome da nastavi karijeru u Seriji A. Nepovoljna okolnost je da nijedan klub u Italiji nije spreman da plati petnaestak miliona za albanskog reprezentativca. Žjelinski ima ogromno platu u Interu, gotovo pet miliona evra neto, i eto zašto je Saudijska Arabija jedina realno moguća destinacija za Poljaka. Al Ahli je pokazivao interesovanje i u Interu se nadaju da bi Saudijci mogli da angažuju poljskog reprezentativca.

Inter nije odustao ni od Leonija iz Parma za defanzivnu liniju što je još jedan pokazatelj da je došlo do velikog zaokreta u filozofiji Nerazura: prvi put od 2019. godine, Inter može da potroši više od sto miliona evra na pojačanja.

Istovremeno postaje sve jasnije da u Apijano Đentileu sprovode neku vrstu tihe revolucije koja će biti svima vidljiva sledeće godine kada serija veterana napusti klub, od Ačerbija i Darmjana do Mhitarjana, a ne treba isključiti ni odlaske Pavara, De Fraja i Čalhanoglua.

JUVE, KO JE KRIV KOMOLI ILI ĐUNTOLI?

Juventus se nalazi, bez sumnje, u najvećim problemima u ovom prelaznom roku. Ne zna se da li novi tehnički direktor Daniel Komoli nije dovoljno vispren ili još uvek ne uspeva da uokviri dobro ambicije i mogućnosti Juventusa?

To pitanje je aktuelizovao menadžer Timotija Vee koji je apostrofirao Komolija kao glavnog krivca što američkim reprezentativac još uvek nije prešao u Olimpik Marsej. Sve je bilo dogovoreno oko transfera za 14-15 miliona, ali je Komoli sve stopirao u poslednjem momentu podižući cenu na 20 miliona.

Timoti Vea (Foto: Reuters)

Pored Vee, Komoliju se pripisuje i delimična odgovornost za slučaj D. Luiza koji se nije pojavio na startu priprema Juventusa. Naslednik Đuntolija se žestoko kritikuje i za operacije Mbangula i Konseisao. Belgijanac je prodat Verderu iz Bremea za 10 miliona evra, a Juve ja platio Portu Konseisaa gotovo 30 miliona! Da je Fransisko na nivou svog oca 30 miliona bi bila možda i ispravna cena, ali nije. Tu je i razmena Žoao Mario - Alberta Kosta koja nema mnogo logike, osim trenutne plusvalence koja nije dovoljno velika da bi opravdala posao.

I to nije sve, Komolija tek čekaju teška vremena. Osim što će morati da nađe klub za D. Luiza, Nika Gonzalesa, Mekenija, Kelija, tu je i najtrnovitije pitanje Dušana Vlahovića sa svim preduslovima da potraje do kraja prelaznog roka.

Jedina pozitivna okolnost je angažovanje Davida. Kanadski reprezentativac predstavlja neku vrstu garancije za napad Stare dame, ali i omogućava Bjankonerima određenu dozu strpljenja u pregovorima sa Vlahovićem. Ipak, ako Komoli ne pronađe dogovor sa PSŽ-om oko produžetka pozajmice Kolo Muanija Bjankoneri će morati da angažuju još jednog napadača u slučaju da Vlahović, kao što se predviđa, završi u Milanu u drugoj polovini avgusta.

Imena koja se vezuju za Juve kao pojačanja u sledećoj sezoni ne bude veliki entuzijazama. Istina, radi se o dobrim, proverenim igračima, ali ni Molina, ni Amrabat, ni Hjulmand ili Bisuma nisu fudbaleri s kojima Juve može da napravi kvalitativni skok. Tome treba dodati i da mnogi sumnjaju da je potvrda Igora Tudora na klupi Juvea dokaz da će sledeća sezona biti tranzitna, odnosno da će tek od sledećeg leta početi novi ciklus Juventusa.

Naravno, postoji i pozitivni scenario sa Bjankonere, Bremer će biti na raspolaganju za početak sezone, Kopmejners bi mogao da se vrati na nivou iz dana u dresu Atalante, a Jildiz ima sve regularne karte da napravi kvalitativni skok i od velike nade i telenta postane konstanta i vodeći igrač Juvea i Serije A.