Buongiorno Italia: Imobile kao begunac u vrelini julskih noći

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Prvo je otišao Sergej Milinković-Savić, zatim Luis Alberto i na kraju Ćiro Imobile. Tri stuba Lacija koji su podarili najviše radosti navijačima Nebeskoplavih posle galaktičkog Lacija Serđa Kranjotija i herojskog Tomaza Maestrelija, više nisu u Formelu. Milinković-Savić je otišao prošlog leta, Luis Alberto i Imobile ovog. Kuriozitet je da su sva trojica, i pored brojnih ponuda iz velikih evropskih klubova, završili na istoku. Sergej u Saudijskoj Arabiji, Luis Alberto u Kataru, a Imobile u Turskoj.

Lacio koji je u deceniji kada je Juve dominirao italijanskim fudbalom osvojio najviše trofeja posle Stare dame više ne postoji. Ostaje žal za propuštenim šansama, pogotovo u sezoni 2019/2020 kada je pandemija Kovida 19 zaustavila pohod Lacija ka trećoj tituli prvaka Italije.

Dovođenje Marka Baronija i profil igrača koje kupuje gazda Lacija Klaudio Lotito upućuje da se klub opredelio za drugačiji put koji ne znači nužnio redimenzioniranje i gubitak statusa tima uz rame velikih. U toj konstelaciji, odlazak Imobilea i ranije Felipea Andersona i Luisa Alberta su logični slede događaja.

Ako bi morali da upotrebimo jednu reč da opišemo atmosferu u nebeskoplavom delu Rimu onda bi to bila: melanholija. Danas nismo i ne možemo da budemo svesni razmera traga koji je Imobile ostavio u Laciju. Jedno je sigurno, kada za pedeset ili sto godina, se bude pisalo o Kalču i Laciju, prezime Imobilea će biti neizbežno kao što je danas Piolino ili Nordalovo. Ili, ako hoćete, biće jedno od retkih imena koje će se uopšte pominjati.

Imobile je najefikasniji igrač Lacija svih vremena sa 207 golova. Osvojio je tri puta u dresu rimskog kluba titulu najboljeg strelca Serije A (plus sa Torinom par godina ranije i sa Peskarom u Seriji B), deli rekord golova u jednom prvenstvu sa Iguainom (36). Upisao je svoje ime i na listi „nosilaca“ Zlatne kopačke.

Koliko je Imobile dao Laciju toliko je rimski klub učinio sve da kreirao okruženje u kojem italijanski golgeter može da pruži maksimum. Karijera Imobilea nedvosmisleno kaže da pripada grupi fudbalera koji ne trpe konkurenciju, na koje nesigurnost i borba za mesto startera negativno utiču, ne izvlače iz njih maksimum već ih deprimiraju i obeshrabruju. Eto zašto su se Lacio i Imobile našli u pravom trenutku i na pravom mestu.

Podsetimo, Imobile je došao u leto 2016. godine u Formelo posle razočaravajućih sezona u Borusiji iz Dortmunda i Sevilji. Sa samo 26 godina, i pored toga što je već imao u kurikulumu laskave titule najboljeg strelca Serije A i Serije B, cena Imobilea je pala na manje od 10 miliona evra. Preciznije, Lacio je platio Ćira samo 8.500.000 evra. Malo je transfera koji su bili tako unosni kao taj koji nosi potpis Iglija Tarea, bivšeg sportskog direktora Lacija.

Rim više nema svoje ikone

Jedan od uslova Imobilea kad je dolazio u Lacio mogao bi se svesti na rečenicu: ja vam garantujem više od 20 golova po sezoni, a vi meni da mi nećete dovoditi konkurenciju. Tako je i bilo sve do poslednje sezone. Lacio se držao obećanja i kroz Formelo su u prethodnih osam godina prolazili samo napadači koji nisu dovodili u pitanje neprikosnovenu poziciju Imobilea, od Kaiseda do Murićija. Malo je verovatno da bi Ćiro bio tako ubojit i efikasan u nekom drugom ambijentu kao što je u Laciju. Učinak centarfora u redovima italijanske reprezentacije više je nego indikativan, samo 17 golova na 57 utakmica.

Sa nankandnom pameću moglo bi se reći da su Imobile i Lacio trebali da se rastanu prethodnog leta: klub bi inkasirao više novca a Ćiro ne bi prošao kroz golgotu prethodne sezone u kojoj zbog povreda i izgubljeong statusa startera nije postigao dvocifreni broj golova u Seriji A.

Osim što se više puta povredio u prethodnoj sezoni nego u celoj karijeri, Imobile je imao još tri koincidencije koje mu nisu išle naruku: prvo je bio akter u saobraćajnoj nesreći u kojoj se sudario sa tramvajem u proleće 2023. godine (na kraju je pronađen kompromis svih zainteresovanh strana i nije se dogodilo ništa, ali su ostale brojen nerasvetljene strane i hrpa nedoumica i otvorenih pitanja), zatim je Lacio doveo Kasteljanosa koji je predstavljen kao Imobileova naslednik i konkurent za mesto u prvoj postavi, utrojilo je sa Tudorom koji je preferirao Kasteljanosa i Imobile se prvi put našao u pozicijji da bude rezerva.

Predsednik Klaudio Lotito nije želeo da proda Imobilea i kapiten nije bio na transfer listi, ali Lotito, od kada je došao na čelo kluba, primenjuje pravilo da igrač koji želi da ode biće zadovoljen ako pronađe klub koji je spreman da plati cenu koju on odredi. U Imobileovom slučaju se radilo o simboličnoj cifri jer su Lotito i klub bili zahvalni za sve što je uradio, kao i činjenici da je Ćiro imao ugovor sa klubom do 2026. godine za platu od 4.000.000 evra plus bonusi.

Kada se Imobile pojavio u Lotitovoj kancelariji sa ponudom Bešiktaša i jasno izraženom željom da ode iz Lacija svima je postalo jasno da smo stigli do završne špice jedne od najlepših epizoda u istoriji Lacija. Dve strane su se rastale prijateljski pronalazeći prijateljski kompromis. Lotito je spustio cenu na tri miliona evra za obeštećenje pošto se Imobile odrekao dve mesečne plate i premija koja mu je klub dugovao. Svi su izašli srećni i zadovoljni jer će u Istanbulu Imobile zarađivati šest miliona evra sve do 2027. godine.

Jedina mrlja u celoj priči što Imobile odlazi gotovo u tišini, kao begunac u vrelini julskih noći kada i tifozi više misle na more i odmor nego na fudbal i voljeni klub. Nema sumnje da je Imobile zaslužio da se oprosti od Lacija pred punim Olimpikom, sa kapitenskom trakom oko mišice i, što da ne, poslednjim golom trkom pod severnu tribinu.

Slučaj, sticaj okolnosti, mngo češće režiraju životne priče nego naša volja ili planovi. Imobile je samo još jedana primer a za utehu što se nije oprostio pred krcatim Olimpikom imaće derbije u Istanbulu sa Fenerbahčeom Žozea Murinja i Galatasarajom Maura Ikardija.

Piše: Željko Pantelić