Buongiorno Italia: Juve i Milan – tako slični, tako različiti

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima)

Vlasnici Juventusa i Milana, Džon Elkan i Džeri Kardinale, opredelili su se za različite strategije za izlazak iz krize. Prvi čovek Stare dame odlučio se za kontinuitet, bez nove revolucije – u poslednjih šest godina Juve je promenio pet trenera i deset različitih direktora (generalnih, tehničkih i sportskih) – a gazda Milana je presekao „američki“, ostavljajući samo predsednika Skaronija, Ibrahimovića i Kalvelija.

Koliko god bile neočekivane pomenute odluke, one imaju svoju logiku. Damijen Komoli je Elkanov izbor budući da ga je lično doveo u Juventus i dao mu ugovor na pet godina i gotovo apsolutnu vlast. Posle samo godinu dana Elkan nije mogao da „otera“ Komolija, jer bi tako podvukao sopstvenu grešku, a i nisu vremena da se olako baca novac. Istovremeno, Elkan vidi budućnost u Đorđu Kjeliniju i Lučanu Spaletiju, dvojcu koji nije baš u najboljim odnosima sa Komolijem.

Posledično, najteži zadatak za Elkana biće da pomiri dve strane i pretvori njihovu koegzistenciju iz mane u komparativnu prednost. U tom kontekstu kompromis se sastoji u jasnoj podeli zadataka. Spaleti i Kjelini imaće glavnu reč u striktno sportskom delu (izbor pojačanja i fudbalera za prodaju), a Komoli će se baviti striktno upravljačkim poslom. Između ostalog i jer se pokazalo da algoritmi i veštačka inteligencija ne mogu da popune rupe u (ne)znanju, barem kada je fudbal u pitanju.

Na drugoj strani mnogi su se iznenadili ostankom Ibrahimovića i Skaronija u Milanu uprkos tome što i oni snose deo odgovornosti za dve katastrofalne godine kluba. Razlozi su oportunističke prirode. Ibrahimović je partner u Red Birdu budući da je investirao 30 miliona evra u taj fond. Skaroni u ulozi predsednika ima samo jedan zadatak: izgradnju novog stadiona.

Prema rečima nekoliko vrlo uticajnih italijanskih komentatora koji prate Milan i dugogodišnji su prijatelji Maksa Alegrija, trofejni stručnjak bi napustio Rosonere čak i da je realizovao sezonski cilj: plasman u Ligu šampiona. Ta rekonstrukcija dovodi se u pitanje na ekonomskoj bazi budući da bi Alegriju bio automatski produžen ugovor, sa povećanjem plate, do 2028. godine da je završio prvenstvo na trećoj ili četvrtoj poziciji.

Jedan od razloga zašto je Alegri mogao da razmišlja o odlasku na kraju ove sezone jesu sukobi između različitih struja unutar Milana. Nije reč o novini budući da se već nekoliko godina priča o podeljenosti unutar Milanela po različitim osnovama.

Svi kandidati za naslednika Alegrija su stranci. Još jedan dokaz haosa u kojem se nalazi klub. Od Nilsa Lidholma nijedan stranac na klupi Milana nije osvojio skudeto (1979. godine), a i sam Lidholm je, u suštini, bio stranac sui generis, s obzirom na to da je nosio dres Milana kao igrač (član čuvene trojke Gre-No-Li, to jest Gren-Nordal-Lidholm), a posle igračke karijere ostao je u Italiji i postao njen državljanin.

Andoni Iraola, Ćavi i Glasner kandidati su za vruću klupu Rosonera, ali valja imati u vidu da trenutno u Milanu, osim Kalvelija, nema operativaca koji bi mogli da vode pregovore i realizuju transfere, kako trenera tako i igrača. Dakle, treba sačekati imenovanje novog tehničkog i/ili sportskog direktora. Kandidati za tu funkciju su Begiristajn, bivši sportski direktor Mančester Sitija i Barse, Viktor Bežani, tehnički direktor Tuluza, i Fabio Paratiči, trenutno u Fjorentini.

(Reuters)

Juve i Milan potrošili su ogromne sume novca za dovođenje fudbalera. Bjankoneri su potrošili 875.000.000 evra u poslednjih šest godina na kupovinu igrača, Milan preko 400.000.000 od preuzimanja kluba od strane Red Birda pre četiri godine. Postoji razlika između dva kluba. Holding kompanija Eksor, koja kontroliše Juventus, dokapitalizovala je klub sa preko 700.000.000 evra u poslednjih šest godina, dok Kardinaleov Red Bird nije uložio nijedan evro u Milan. Svi prelazni rokovi Milana od 2022. godine do danas autofinansirani su.

Jedna od tajni finansijskog ozdravljenja Milana jeste kupoprodaja igrača koja je sledila logiku da se svake godine prodaju najreprezentativniji igrači, a da se na njihova mesta dovode fudbaleri čije su cene bile niže na tržištu. Ta filozofija poslovanja ekstremno je rizična i zato su cenu platili otkazima Paolo Maldini, Riki Masara, Džofri Monkada i Igli Tare. Maldini i Masara napravili su veliki promašaj sa De Ketelarom, Monkada sa Himenezom, Tare sa Jašarijem i Enkunkuom.

Trejding je snizio kvalitet igračkog kadra Milana i danas u timu Rosonera nema Tonalija ili Rajndersa čije bi prodaje omogućile klubu ogromne zarade i plusvalence.

Stara dama bolje je prošla jer je investirala više i u svojim redovima ima nekoliko igrača koji bi mogli da budu prodati za značajne sume novca i pokriju izostalu zaradu od Lige šampiona.

Nema sumnje da je najvredniji igrač Bjankonera Kenan Jildiz, ali ga Juve neće prodati osim ako u Kontinasu ne stigne „nepristojna ponuda“. Najverovatnije će biti žrtvovani Bremer i eventualno Kambijazo, mada oko italijanskog fudbalera treba biti oprezan jer su njegovi agenti vrlo agilni i ne prezaju da plasiraju u javnost priče koje ne odgovaraju istini. Njima treba dodati i Kefrena Tirama i Fransiska Konseisaa koji imaju poštovaoce u inostranstvu. Francuz je na meti Galatasaraja, dok je Portugalac na oku nekoliko klubova iz Premijer lige.

Milan će sigurno napustiti Leao, Loftus Čik i Filkrug, dok su odlaskom Alegrija blizu izlaznih vrata Pavlović, Modrić i Rabio. Srpski reprezentativac biće prodat ako se pojavi klub sa ponudom između 30.000.000 i 40.000.000 evra, dok je ostanak Rabioa i Modrića uvek bio vezan za sudbinu Alegrija na klupi Milana.

Juventus će pokušati da proda Opendu i Davida, što neće biti nimalo lako. Openda je koštao Juventus 46 miliona evra i Juve mora da izbegne minusvalencu, tako da je veća verovatnoća da ode na pozajmicu sa pravom/uslovljenom obavezom otkupa. Davidov problem je plata. Reprezentativac ima platu od šest miliona evra, primanja koja može da podnese limitiran broj klubova u Evropi.

 Lučano Spaleti želi da zadrži Dušana Vlahovića i od spremnosti Elkana da izađe u susret svom treneru videće se koliko je njegov tas prevagnuo u odnosu na Komolijev. Ako je suditi po definitivnom opredeljenju Stare dame da dovede Alisona, što je bio eksplicitni zahtev Spaletija, nije nemoguće da Juve i Vlahović postignu kompromis oko premije za potpis, sezonske plate i bonusa.