Buongiorno Italia: Juventus digao Apenine na noge, traži formiranje nove sudijske organizacije

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Derbi Italije, 255. po redu, ostaće upamćen po isključenju Kalulua i radovanju Bastonija, kao da je postigao gol, a njegovo lukavstvo nagrađeno je maksimalnom kaznom za protivnika. Takođe, novina je i ta što je posle serije derbija u kojima su Interovi rukovodioci, fudbaleri, treneri i navijači bili frustrirani sudijskim odlukama sada došao red na Juventus.

Sudija Federiko La Pena pao je u zamku Interovog defanzivca, koji je iskoristio brzinu akcije, kašnjenje Kalulua i lagani dodir rukom Juventusovog defanzivca da odglumi nepostojeći faul. Bastonijeva podvala bila je savršena i zato što VAR, po protokolu, ne može da interveniše kao korektiv za drugi žuti karton.

Subotnji događaj samo će ubrzati promene u protokolu VAR-a, koje su već bile najavljene i obuhvataju proširenje upotrebe tehnologije i na druge žute kartone koji posledično znače isključenje.

Vlasnik Juventusa Džon Elkan imao je hitan telefonski razgovor sa predsednikom FS Italije Gabrijeleom Gravinom, u kojem je oštro protestovao zbog suđenja na derbiju, ali i drugih grešaka arbitara na štetu Juventusa. Po optužbama Bjankonera, La Pena je oštetio Juventus u pet različitih situacija, odlučujući u korist Intera u svim okolnostima „na klackalici“, počev od navodnog penala nad Mekenijem i isključenja Kalulua.

Generalni direktor Damijen Komoli i direktor Đorđo Kjelini traže radikalne promene i uvođenje profesionalizma, odnosno kreiranje nove sudijske organizacije sa arbitrima profesionalcima. Komoli i Kjelini žele da prekopiraju rešenje iz Premijer lige, gde već 25 godina postoji organizacija PGMOL koja upravlja sudijama sa statusom profesionalaca. PGMOL organizuje kurseve, seminare i specifične treninge kako za one koji žele da postanu sudije profesionalci, tako i za „starosedeoce“, u vidu ažuriranja i poboljšavanja njihovih performansi.

Cunami koji je podigao Juventus zbog pretrpljene štete usled pogrešnih sudijskih procena ili grešaka ne predstavlja novinu; naprotiv, presedan je da iza te akcije stoji Stara dama. Mediji bliski Juventusu i navijači influenseri već duže vreme pričaju o zaveri protiv Bjankonera i navode niz mečeva u kojima je Juve bio zakinut, uključujući i prethodni prvenstveni meč sa Lacijom, kada nije dosuđen penal u korist Stare dame pri rezultatu 0:0.

Kuriozitet je da čelnici Juventusa, bliski mediji i navijači trendseteri koriste manje-više istu argumentaciju koju su decenijama koristili drugi klubovi kada su se žalili na navodnu favorizovanu poziciju Stare dame.

Takođe, samo pre dva meseca Juventus se usprotivio, zajedno sa Milanom i Interom, inicijativi predsednika Lacija Klaudija Lotita, koji je, nakon serije sudijskih odluka na štetu Nebeskoplavih, tražio od kolega u Seriji A da zauzmu stav i preduzmu korake kako bi suđenje bilo podignuto na viši nivo.
„Danas je Lacio žrtva pogrešnih procena, odluka ili previda sudija, sutra može da bude bilo koji drugi klub“, rekao je Lotito, opravdavajući svoju inicijativu. Gazda Lacija nije insinuirao zaveru ili obračun sa njim od strane moćnika u italijanskom fudbalu, već je upirao prst u pad kvaliteta sudija i neuniformisanu upotrebu VAR-a.

RIVALSTVO INTERA I JUVEA JE ISKONSKO

Rivalstvo Juventusa i Intera je aksiom, parametar svih klupskih relacija, ne samo južno od Alpa. Nije slučajno Đani Brera – najveće ime italijanskog sportskog novinarstva – apostrofirao sudar dva tima kao „Derbi Italije“. Pored činjenice da su to bila jedina dva tima koja nikada nisu ispala u Seriju B (Brera je umro 14 godina pre Kalčopolija), odnos dva sveta, belo-crnog i crno-plavog, bio je takav da nije ostavljao sumnju gde leži najveći antagonizam.

Potez Bastonija ne može da se opravda. Simuliranje u fudbalu postoji otkako se taj sport praktikuje. Ne vrede mnogo poređenja sa drugim sportovima i pozivanje na viteštvo – u fudbalu toga, po pravilu, nema. Primeri Robija Faulera, Paola di Kanija ili Marčela Bjelse izuzeci su koji potvrđuju pravilo i zato ih pamtimo.

Dakle, potez Bastonija ne može da se opravda, ali može da se razume. U modernom fudbalu, koji gotovo da ne poznaje kategoriju igrača-navijača, Bastoni je jedan od malobrojnih koji igra u dresu tima za koji mu srce kuca otkad zna za sebe. Naravno, možemo da potrošimo stotine redova na „politički korektan“ vokabular o profesionalizmu, poštovanju protivnika, fer-pleju i sve što bismo napisali stajalo bi na mestu.

Ali fudbal je daleko najpopularniji sport na svetu upravo zato što dozvoljava da na videlo izađe i ono najgore i najskrivenije u nama i posledično nas poistovećuje sa fudbalerima i stapa u jednu veliku zajednicu sa pomešanim sentimentima bezrezervne ljubavi i mržnje, bez obzira na to da li smo fudbaler koji za jednu nedelju zaradi koliko navijač za ceo svoj radni vek. To što je veći deo nas osvešćen i što hladne glave nikada ne bi uradio ili rekao ono što instinktivno kaže ili napravi u žaru borbe drugi je par rukava i objašnjenje zašto smo napravili, uz sve mane, najbolji mogući svet.

Primera radi, Akanđi, Bizek ili Karlos Augusto pokušali bi da „prevare“ sudiju, ali nikada ne bi proslavili crveni karton igrača Juventusa kao Bastoni. Jednostavno, u tom 43. minutu iz Bastonija nije progovorio fudbaler, profesionalac, reprezentativac, već navijač Intera frustriran višedecenijskim sudijskim odlukama na štetu Nerazura. Od nedosuđenog penala Julijana nad Ronaldom, preko Pjanićevog faula za drugi žuti karton i isključenje, do Kvadrada i kafkijanskog penala za Juve pre par godina.

Da se razumemo, Bastonijev gest je za osudu i nema opravdanja, ali staviti ga na stub srama kao primer nepoštenja bilo bi veliko licemerstvo. Živimo u digitalnom svetu gde je sve na klik ili dva, i oni koji nemaju čeličnu memoriju mogu lako da se prisete svih „glumaca“, uključujući i one koji se danas sablažnjavaju nad Bastonijem. Hrišćanski vernici bi rekli:
„Ko je bez greha, neka baci prvi kamen.“

VREMENA SU SE PROMENILA

Juve više ne uživa status koji je imao nekad i to je činjenica. U ovom prvenstvu nema tima koji, i pored VAR-a, nije pretrpeo sudijsku nepravdu, ali nema sumnje da su Lacio i Juve, barem od velikih klubova, bili najviše oštećeni.

Juventus ima i hendikep što nema mesta sa značajnom fudbalskom istorijom koje nema negativno iskustvo sa Starom damom. To objašnjava zašto nema empatije za Bjankonere u drugim ambijentima, čak i kada je očigledno da su zakinuti.

U Rimu će vas podsetiti na poništeni gol Turonea zbog navodnog ofsajda. Ta pogrešna odluka koštala je Romu skudeta; uputiće vas i na Garsijinu violinu iz 2014. godine, kada je Juve pobedio Romu u Torinu 3:2, postigavši sva tri gola iz penala.

U Firenci će vam izvući iz arhive utakmice Kaljari – Fjorentina i Katancaro – Juventus iz 1982. godine, kada su sudijske odluke direktno uticale da Ljubičasti izgube, a Bjankoneri osvoje skudeto.

Kao što smo već rekli, u Interu nikada neće zaboraviti nedosuđeni penal Julijana nad Ronaldom 1998. godine, momenat koji je odlučio da skudeto ode Juventusu, a ne Interu.

I u Milanu ne zaboravljaju gol Muntarija koji samo arbitar nije video, iako je lopta bila barem pola metra iza gol-linije. U Napulju i danas reklamiraju meč Juventusa sa Interom na San Siru u proleće 2018. godine, kada je Orsato isključio Vesina, a nije Pjanića, omogućivši Bjankonerima da preokrenu rezultat sa 2:1 na 2:3 i trasiraju put ka skudetu, izbacujući Napoli.

JUVE JE U PRAVU: SUDIJE PREVIŠE GREŠE

Juventus jeste poslednji klub koji bi trebalo da se žali na sudijske greške, ali primedbe koje su čelnici Bjankonera izneli stoje: italijanski arbitri doživeli su vrtoglavi pad kvaliteta i autoriteta. Srećom je uveden VAR; u suprotnom ne bi moglo, figurativno rečeno, da se živi od polemika i medijskih ratova.

Nije reč samo o sudijskim previdima na velikim utakmicama. Uglavnom smo svi zaslepljeni mečevima timova koji se bore za skudeto ili Ligu šampiona, tako da ispod radara prolaze još veće sudijske greške koje pogađaju male timove u borbi za opstanak.

Arbitri nisu bezgrešni i iluzorno bi bilo očekivati od bilo kog ljudskog bića, pa makar bio on i sudija, da bude bezgrešan i stopostotno pravičan. Ipak, uniformisanost odluka i primena istih aršina u istim situacijama minimum su koji arbitri moraju da poštuju. S druge strane, i ljudi koji donose i odlučuju o pravilima fudbalske igre moraju da reformišu protokole i norme tako da ostavljaju najmanji mogući prostor za interpretaciju. U suprotnom, i dalje ćemo imati primenu običaja da se za jedne propisi interpretiraju, a za druge primenjuju.