Buongiorno Italia: Ko komanduje u Rimu? Navijači Intera protiv kineskih vlasnika

 (Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Dolazak Paula Dibale je totalno preokrenuo raspoloženje u italijanskoj prestonici. Do pre dva dana nebeskoplavi deo Rima je bio euforičan i uveren da Mauricio Sari ima tim za Ligu šampiona a da su „rođaci“ viđeni da završe još jednu sezonu, četvrtu zaredom, iza leđa. Sa transferom Dibale u Romu sve se promenilo i sada je žuto-crveni deo grada u naboju dobrog raspoloženja i u uverenju da će predstojeća sezona biti veliki kvalitativni skok za njihov klub, Liga šampiona ili čak skudeto.

Dibalino iskrcavanje u svet Đalorosih imalo je izrazito negativan efekat na ambijent Nebeskoplavih. Između ostalog i zato što je još jednom potvrdio inferiornost Lacija u prelaznom roku u odnosu na Romu, tim pre što je Argentinac stigao bez evra obeštećenja. Kolateralna šteta je bio odnos navijača Lacija prema predsedniku Klaudiju Lotitu koji se posle primirja koje je trajalo sedam dana, ponovo začinio zvižducima, uvredama i protestima.

Odogovor na pitanje, ko komanduje u Rimu, ima odgovor sa dve glave: treneri, Žoze Murinju i Mauricio Sari. Portugalac i Italijan su dva potpuno različita karaktera koje ujedinjuje tvrdoglavost u insistiranju na stvarima do kojih im je stalo. Istina, razlikuju se i u načinu na koji stižu do onoga što traže od poslodavaca. Murinjo je više teatralan, a Sari je odlučniji.

Četrnaest godina Igli Tare je bio neprikosnoven u Laciju, sve do dolaska Sarija koji je za godinu dana doveo u pitanje položaj dugogodišnjeg sportskog direktora i više je nego izvesno da će Tare napustiti Formelo. Pitanje je samo kad? Na kraju ovog prelznog roka u septembru ili početkom sledeće godine. Takođe, Sari je prvi trener zbog kojeg je Lotito prekršio pravilo da nema kupovine igrača dok se ne proda jedan, a da ne govorimo da se nije nikada desilo da gazda Nebeskoplavih potroši više od 50.000.000 evra u jednom prelaznom roku.

Žoze Murinjo je navikao da radi sa velikim budžetima i da kupuje igrače koje želi. U Rimu je morao da se prilagodi, ali nije odustao od svog poroka da angažuje zvučna imena pa makar bio limitran na fudbalere sa isteklim ugovorima.

Đuzepe Đanini, jedini fudbalski „princ Rima“,priznao je da je i on pomislio na dolazak Gabrijela Batistute kao poređenje za angažman Dibale i pored svih očiglednih razlika (Franko Sensi je istresao tadašnjih 75.000.000.000 lira, malo manje od 40.000.000 evra).

“Bez Dibale je Roma prodala 36.000 pretplatnih karti, sa Argentincem će stadion biti stalno krcat. Pred nama je prelepa Romina sezona jer je sa Dibalom povećala značaj osvojene Lige konferencija u Tirani. Paulo je igrač koji menja kompletno perspektivu o jednom timu. On je šlag na torti“, izjavio je Đanini.

Status Nikoloa Zaniola je i dalje pod znakom pitanja. Bivši igrač Intera može i dalje da napusti Romu za 50.000.000 evra i nije isključeno da se na horizontu pojavi neko ko je spreman da se opkladi na preporod Nikoloa.

U svakom sluačaju Romi je potreban još jedan vezni igrač sa karakteristikama metronoma. Poslednja ideja je Žoržinjo Vajnaldum, ali samo na pozajmicu i pod uslovom da PSŽ učestvuje u plaćanju dela njegove plate. Već pomenuti uslovi ukazuju da će biti veoma teško realizovati takav aranžman, pogotovo u julu. Tek na isteku prelaznog roka u avgustu bi, ako se ništa ne promeni, moglo da dođe do realizacije posla.

U ambijentu Lacija dolazak Dibale u Romu je pojačao pritisak na predsednika Lotita da ispuni želju Sarija i dovede u Formelo Drisa Mertensa. Međutim, dolazak Belgijanaca ima nekoliko negativnih kontraindikacija.

Prva i najvažnija, Čiro Imobile ne trpi konkurenciju i ne želi da ima alternativu koja može da dovede u pitanje njegov status da igra i sa jednom nogom, ako treba i najnebitnije utakmice. I pre Imobilea, Lacio je poštovao takve stavove svojih golgetera. In primis Mira Klosea koji je takođe pretendovao da na klupi nema zamene koja može da ugrozi njegov status neprikosnovenog startera.

Druga kontraindikacija je da bi Mertensova plata koštala kase Lacija oko 5.000.000 evra godišnje, a Lotitu se ne daje toliki novac za igrača koji će da odigra samo par utakmica.

Šanse da Mertens dođe u Lacio juče su bile prilično velike, danas su praktično prepolovljene. U međuvremenu se zavrtela priča oko Matijasa Vesina i našeg Ivana Ilića. Luis Alberto želi da se vrati u Španiju, i prema pojedinim svedočanstvima tražio je od kluba da ga prodaju, ali u Formelo nije stigla nijedna ponuda koja bi mogla da otvori, a kamoli da zatvori pregovore o transferu veznog fudbalera. Sevilja jeste pokazala interesovanje, ali u nijednom momentu nije ponudila više od 15.000.000, više nego duplo manje od cifre koju traži Lotito.

Kako god bilo, Vesino je blizu Lacija i budući da dolazi bez evra obeštećenja nije vezan za prodaju Luisa Alberta. Za razliku od Urugvajca, sletanje Ivana Ilića u Formelo je direktno vezano za „odletanje“ Luisa Alberta koji je, podsetimo, po završenom šampionatu napravio oproštajnu žurku u svojoj novoj vili u Rimu.

Lacio trese i dalje problem Frančesko Ačerbi. Juče su navijači ponovo zasuli uvredama defanzivca Nebeskoplavih. Bili su toliko vulgarni i glasni da je Sari morao da zaustavi trening i da zatraži od ultrasa da prestanu sa vređanjem.

Ačerbi je do priprema u Auroncu prilično mirno podnosio uvrede militantnog krila navijača, ali je u Dolomitima počela da popušta i njegova čelična koncentracija i poslovična mirnoća.

Srećom po Ačerbija i Sarija, treninzi Lacija u Formelu su blindirani i navijači nemaju pristup, ali to ne menja mnogo na stvari. Ačerbi i pored toga što ima ugovoro do 2025. godine mora da ode, ne toliko zbog protesta tifoza koliko zbog nekompaktibilnosti sa Sarijevom filozofijom fudbala.

Prepreka za srećni kraj su Lotito i sam Ačerbi. Predsednik Lacija je zacrtao da zaradi pet miliona evra od prodaje Ačerbija, a fudbaler da igra u velikom timu sa visokim ambicijama. Tako smo došli u situaciju da oni timovi koji bi možda i platili transfer Ačerbija ne interesuju igrača, a Lotitu, za sada, ne pada na pamet da ga da bez obeštećenja Juventusu, Intreru ili Milanu, gde bi bio komotna rezerva.

JUVE I INTER, DAN POSLE BREMERA

Glejson Bremer (©Juventus)

Prelazak Glejsona Bremera u Juventus je sa jedne strane razgalio srca navijača Bjankonera jer su „skinuli“ igrača večitom rivalu Interu, ali je s druge strane postavio pitanje: Kako je Juve izašao iz dvostrukog posla, prodaje Matijsa De Lihta i kupovine Bremera?

Stručni komentatori na Apeninskom poluostrvu smatraju da je Bremer veliko pojačanje za Juve, ali da nije izašao najbolje iz duplog posla. Naime, prodao je De Lihta za relativno malo novca (67.000.000 evra + 10.000.000 evra kroz bonuse), a kupio je Bremera za 41.000.0000 evra, plus 9.000.000 evra kroz bonuse.

Takođe, Juve nije uštedeo ni mnogo novca na plati. De Lihtova fiksna plata je bila oko 7.500.000 evra, dok je ostatak do 12.000.000 stizao preko bonusa. Bremer će imati platu od pet miliiona evra plus milion evra bonusa.

Problematično je i pitanje da li je Juve sa uzimanjem Bremera učinio manje jakim Inter? Reakcija Intera kroz odluku da skine sa transfer liste Milana Škrinjara i da pripremi novi ugovor za Slovaka, na kratak i srednji rok menja kompletno sud. Jer ako Inter nije jači sa Škrinjarom svakako nije slabijji od onog koji bi bio sa Bremerom.

Među navijačima Intera, ogorčenim što su dva posla (Dibala i Bremer) propala zbog mera štednje koje su nametnuli kineski vlasnici, se svetlosnom brzinom raširio haštag #Zhangout.

Dovođenje Lukakua, Mhitarjana, Belanove, Onane, Aslanija i Gosensa u januaru se ne pripisuje Žangovima već isključivo želji fudbalera da nose dres Intera i spsobnosti Bepea Marote i Pera Auzilija da pronađu formule koje Interu omogućavaju da plate ništa ili malo pomenute transfere.

Ipak, opšti je zaključak da je Inter mnogo jači sa Lukakuom i Škrinjarom nego što bi bio sa Dibalom i Bremerom, a bez Belgijanca i Slovaka. Inter, da bi kompletirao tim ima potrebu da angažuje samo jednog defanzivca umesto Andree Ranokje.

Denzel Damfris je ponovo prvi na listi igrača koji bi mogli da budu žrtvovani za budžetsku stabilnost kluba. Ako stigne ponuda između 35.000.000 i 40.000.000 evra, Holanđanin će biti prodat bez velikog razmišljanja jer je Inzagijev tim već dobro pokriven sa Belanovom i Darmjanom.

Na drugoj strani u orbitu Juvea su se vratila imena dvojice srpskih igrača Nikole Milenkovića i Filipa Kostića. Defanzivac Fjorentine se vidi kao adekvatno rešenje budući da je Gati zelen, Rugani već pet godina rezerva, a Bonuči već bliži penziji nego zenitu karijere. Naruku Milenkovića ide i cena njegovog igračkog kartona, izuzetno povoljna ako se uporedi sa cenama Bremera i De Lihta, tek 15.000.000 evra. Posle dužeg vremena je izronilo ponovo i ime Filipa Kostića, odnosno 26.000.000 evra razlike između prodaje De Lihta i kupovine Bremera bi mogli u dobroj meri da budu upotrebljeni za kupovinu srpskog reprezentativca iz Ajntrahta.