Buongiorno Italia: Konteove misaone igre za Skudeto

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima)

Trener Napolija Antonio Konte koristi narativ koji bi Englezi definisali kao “mind game”. Iskusni stručnjak iz nedelje u nedelju ponavlja kako su Inter, Milan i Juventus opremljeniji, bogatiji i potentniji klubovi od Napolija, te da su, posledično, oni favoriti za Skudeto.

Konte je od početka sezone upotrebljavao tu vrstu vokabulara sa indirektnom porukom da je njegov Napoli, da upotrebimo još jedan engleski izraz, “underdog”. U celoj dosadašnjoj karijeri Konte je bio prepoznatljiv po sklonosti da se žali kako je njegov tim oslabljen, oštećen, zakinut, a da su protivnici pojačani, favorizovani i bolje tretirani.

Vrhunac “kalimerovskog” mentaliteta Kontea dostignut je kada se žalio što mu je Aurelio De Laurentis kupio previše igrača u letnjem prelaznom roku. Konte je uspeo da pronađe negativan aspekt čak i u prelaznom roku u kojem je dobio Kevina De Brujnea, Rasmusa Hojlunda, Nou Langa, Sema Beukemu, Lorenca Luku, Eljifa Elmasa, Vanju Milinkovića Savića, a Napoli je povećao ukupan iznos plata za igrače u odnosu na prethodnu sezonu za gotovo 50 odsto.

Pomenuti porok Konte nije izgubio i pored toga što je u poslednjih 15 godina trenirao velike timove u Italiji i Engleskoj, osvojivši šest šampionskih titula (tri sa Juventusom i po jednu sa Čelsijem, Interom i Napolijem).

Međutim, Konteovu igru su svi prozreli i više niko ne pada na nju, pogotovo iskusni fudbalski vukovi, poput Bepea Marote, Maksa Alegrija ili Lučana Spaletija. Predsednik Intera je prebacio lopticu na Konteovu polovinu izjavivši da je Napoli favorit za osvajanje skudeta. Alegri je aludirao u jednom intervjuu da se Napolijeva snaga videla kroz angažovanje Hojlunda u roku od 48 sati nakon povrede Romelua Lukakua, a Spaleti vrlo dobro poznaje ambijent u Napulju.

Antonio Konte (©AFP)

Inače, Konte se u svojoj “žalopojci”, s ciljem da indirektno pokaže kolika je njegova dodatna vrednost, istakao tvrdnjom da Napoli nema drugi tim kao Inter, Milan i Juve, da je vrednost kluba mnogo manja u odnosu na “severnu trojku”, kao i roster.

Statistika i brojevi su kao “bikini”: otkrivaju sve, a ništa ne pokazuju. Konte je u pravu oko vrednosti klubova – Inter, Juve i Milan vrede zaista više od Napolija. Tržišna vrednost milanskih klubova procenjuje se između 1,7 i 1,8 milijardi evra, Juventus je odmah iza sa 1,6, dok je Napoli kotiran na milijardu evra. I ukupna cena parka fudbalera na raspolaganju četiri tima potvrđuje da Inter ima najskuplju ekipu (po Transfermarktu vredi 670 miliona evra), dok su Juve (550 miliona), Milan (485 miliona) i Napoli (466 miliona) iza.

Međutim, kada sa brojeva koji su izraz procena pređemo na konkretne cifre, dobija se drugačija slika. U prethodnom prelaznom roku Napoli je potrošio ili se obavezao da plati, kroz obavezne otkupe, oko 200 miliona evra, odnosno daleko više od Intera. Takođe, ako pogledamo plate fudbalera, Napoli plaća svoje igrače gotovo koliko i Inter – razlika je milion evra, Nerazuri izdvajaju malo više od 134 miliona evra, a Azuri 133 miliona – i više od Juventusa i Milana.

Đanfranko Zola je u velikom intervjuu za Gazetu delo Sport nedvosmisleno dodelio ulogu favorita Napoliju za skudeto, i pored toga što Inter, po mišljenju bivšeg igrača Napolija, ima bolji tim od Azura.

HEJLUND POTVRĐUJE NAPULJSKI TREND

Danski reprezentativac je krenuo stopama Franka Zamba Angise i Skota Mektominija, koji su završili na marginama svojih timova u Premijer ligi, a onda eksplodirali u Napulju. Angisa i Mektomini nisu došli gratis u Napoli. Kamerunac je koštao malo manje od 20.000.000 evra, Mektomini gotovo 30.000.000. Isto važi i za Hejlunda, budući da je za njega fiksiran otkup na 44.000.000 evra, a Azuri su platili 6.000.000 evra za njegovu pozajmicu.

Međutim, Angisa, Mektomini i Hejlund danas vrede mnogo više nego što je Napoli platio ili će platiti. Uz to, Angisa je značajno doprineo osvajanju dva skudeta, a Škot je bio najzaslužniji za poslednju šampionsku titulu. Hejlund sa svojim golovima krči put ka istorijskom uspehu Napolija, a to su dva uzastopna skudeta – nešto što nije pošlo za rukom nijednom timu u Seriji A iz centralne ili južne Italije.

Konte će biti na slatkim mukama za par nedelja kada Lukaku uđe u takmičarski ritam i kada bude pred dilemom kome da poveri ulogu startera ili da proba da igra sa obojicom u špicu napada. Inače, Lukaku će već u nedelju najverovatnije biti na klupi protiv Lacija na Olimpiku.

I kad već govorimo o oporavcima povređenih fudbalera, Angisa ubrzava svoj povratak na teren i već bi u prvoj polovini januara trebalo da se vrati na raspolaganje Konteu. Beukema i Olivera su na dobrom putu da putuju u Večni grad na megdan sa Nebeskoplavima.

PIO ESPOZITO UZIMA MESTO TIRAMU?

Najave da će povreda Joana Anža Bonija omogućiti Piju Espozitu da se razmahne i dovede u pitanje status startera Markusa Tirama dobijaju potvrde. Asistencija mladog Italijana za pobedonosni gol protiv Atalante je treća u ovom prvenstvu za Lautara Martineza i svedoči o komplementarnosti dvojice napadača.

Biće veoma interesantno videti kakav će izbor Kristijan Kivu napraviti protiv Bolonje, između ostalog i zato što je Boni i dalje povređen, a Inter u januaru čeka osam utakmica u Seriji A i Ligi šampiona.

Inače, u Bergamu su Nerazuri zabeležili osmu utakmicu bez primljenog gola u prvenstvu, dok je Zomer na poslednja četiri meča u Seriji A primio samo jedan gol.

Evidentno je da je Kivu napravio par korekcija u igri Intera. Porazi u finišu utakmica naterali su rumunskog trenera da promeni filozofiju. Inter više ne nastavlja sa napadima kada dođe u vođstvo, naprotiv – menja pristup i prepušta protivničkom timu inicijativu. Protiv Atalante je to bilo očigledno. Inter je imao posed lopte do gola Martineza od 62,5 odsto, a od tog momenta on je prepolovljen na 34 odsto.