Buongiorno Italia: Lacio je bure baruta, Kardinale ne oprašta Pioliju krah u Ligi šampiona

(Od dopisnika Mozzart Sporta iz Rima)

Kada vlasnici klubova bez konkretnog razloga počnu da brane svoje trenere, znači da nešto debelo škripi. To posebno važi za gazdu Lacija, Klaudija Lotita, koji je ničim izazvan izašao u javnost da neće otpustiti Mauricija Sarija.

Istovremeno, rimski dnevnik „Mesađero“ koji je u poslednjih nekoliko godina često bio izabrani medij preko kojeg je Lotito slao svoje poruke „urbi et orbi“, piše da je meč u Kaljariju poslendnja slamka spasa za toskanskog trenera. Štaviše, ide se i korak dalje i navodi da pojedini fudbaleri, tzv. senetori, vode kampanju za dolazak novog šefa stručnog štaba.

Lotito je u prethodnih 20 godina tek nekoliko puta dao otkaz trenerima u toku sezone. Prvi čovek Lacija je alergičan na ideju da plaća dvojicu trenera istovremeno, čak i po cenu da plati na ćupriji ono što nije na mostu. Zato je veoma mali broj ljudi pomislio ili poverovao u stidljive priče da je Sari pod znakom pitanja.

Drugi par rukavica je sledeće leto. Sari, istina, ima ugovor do 2025. godine, ali nije isključeno da je do zasićenja došlo na obe strane. Naime, šef stručnog štaba Lacija je veoma zaintrigiran idejom da se vrati u Premijer ligu ili da preuzme Fjorentinu za par meseci.

Karakteristika predsednika Lotita je da u javnosti priča jedno, a u privatnim nastupima nešto sasvim drugo. To se posebno odnosi na trenere Lacija. Poslednji primeri Piolija, Inzagija i samog Sarija su vrlo indikativni. Klaudio u medijima brani od poslednjeg daha svoje zaposlene, ali u samom Formelu je često generator kriza.

Igli Tare otkrio istinu o Sergeju: Milan i Junajted nudili Laciju preko 100.000.000 evra

Nema sumnje da Lotito nije zadovoljan devetim mestom na tabeli i sve manjim šansama da se Lacio nađe u Ligi šampiona sledeće sezone. Klaudio je poznat kao osoba teška na novcu. Ćinjenica da je pristao na platu Sarija od 4.000.000 evra po sezoni svedoči koliko je verovao da će sa njim uspeti da napravi kvalitativan skok i ustali Nebeskoplave u društvu klubova koji igraju Ligu šampiona.

Nakon dve i po godine rada u Formelu, Sari nije uspeo da da utisne identitet Laciju kao što je to uradio u Empoliju i Napoliju. Štaviše, Nebeskoplavi više liče na tim u rasulu nego u fazi konstrukcije.

Luis Alberto je ponovo ušao u tunel, Danilo Kataldi se vratio u limb u kojem je proveo veći deo karijere. Felipe Anderson i Matija Zakanji su u klinču sa klubom oko produžetka ugovora i već razmišljaju gde će igrati sledeće sezone. Čiro Imobile je na zalasku karijere u 34. godini. a povrede samo pojačavaju efekat.

Nikolo Rovela i Hakan Čalhanoglu (©Reuters)

Romanjoli je dobar defanzivac, ali ne ulazi u kategoriju odličnih fudbalera. Jedan od najvećih pogrešnih poteza Sarija bilo je odricanje od Frančeska Ačerbija, koji je uprkos godinama, u poslednje dve sezone među najboljima ako ne i najbolji italijanski odbrambeni igrač. Transfer Ačerbija u Inter nije bio posledica njegovog odnosa sa navijačim već eksplicitnog satava Sarija.

Kada tzv. senatorima dodamo učinak novih snaga koje su stigle prošlog leta, postaje jasno zašto je Lacio šutirao samo 72 puta u okvir gola na 22 meča, ili samo jednom na poslednje tri utakmice.

Kasteljanos nije rasni centarfor. Nije prvi špic. Može da bude „vodonoša“ ili alternativa prvom napadaču, nikako nosilac ofanzivnog reda. Isaksen je još uvek zelen. Tu i tamo se video potencijal. Možda i postene dobra igrač, ali treba strpljenja i vremena. Kamada je najveće razočarenje. Japanac se jednostavno nije snašao, ni u Laciju, ni u Seriji A. Genduzi i Rovela mogu da dobiju prelaznu ocenu, ali ništa više od toga. Nisu razočarali kao drugi, ali nisu ni oduševili kao što se priželjkivalo. Pelegrini je rebus, za sebe i za Lacio. Kao i u klubovima gde je prethodno igrao ne polazi mu za rukom da iskoristi svoj potencijal.

U prethodnim godinama su se često vodile debate o Sergeju Milinkoviću Saviću i njegovoj ulozi u Laciju. Sad i oni koji su dovodili u pitanje kvalitete i značaj našeg reprezentativca priznaju da je on nosio tim Lacija.

Nije Sergej samo garantovao 20 golova kroz pogotke i asistencije Laciju svake godine, uz njega su svi igrali bolje. Felipe Anderson, Manuel Lacari, Luis Alberto, Danilo Kataldi, Čiro Imobile, svi oni su odigrali svoje najbolje sezone u dresu Nebeskoplavih zahvaljujući Milnkoviću Saviću. Sprski vezista je davao sigurnost, visinu, snagu, mišiće, lucidnost i ritam igri Lacija. Uz njega su svi bili sigurniji, pribraniji i relaksiraniji, bilo da se radilo o defanzivnim zadacima ili kada je trebalo pronaći put do protivničkog gola kroz asistencije, proigravanja ili vazdušne duele.

Jednostavno, u Laciju su potcenili odlazak Milinkovića Savića. Čak i oni koji su shvatali značaj njegovog prisustva nisu mogli da pretpostave da je on bio značajno viši, pogotovo kada je u pitanju učinak drugih fudbalera koji su, bukvalno, prosperirali na leđima srpskog asa.

Dakle, koliko je sigurno da Sari neće dobiti otkaz u Laciju do kraja sezone toliko je izvesno da u sledećem šampionatu neće biti u Formelu, čini se na obostranu sreću i zadovoljstvo.

PIOLI PLAĆA CEH KLUPSKOM MUNDIJALU

Teo Ernandes i Stefano Pioli (©Reuters)

Nije rečeno da će Antonio Konte biti novi trener Milana, ali je prilično jasno da Stefano Pioli neće predvoditi Rosonere u sledećoj sezoni. Vlasnik kluba Džeri Kardinale ne može da pređe preko ispadanja iz Lige šampiona. Ne samo zbog izostale zarade, koliko zbog izgubljene prilike da Milan nastupim na prvom Mundijalu za klubove sledećeg leta.

Za Kardinalea je Mundijal bio prioritet jer će se igrati u Sjedinjenim Američkim Državama i budući da se on nalazi na čelu grupe investitora koji drže u vlasništvu Milan, američka vitrina Svetkog prvenstva za klubove sledećeg leta je bila od strateške važnosti. Ne samo zbog zagarantovanih, minimalnih, 50.000.000 evra od učešća, već zbog prestiža i jačanja brenda Milana na američkom tržištu.

Kada se napravi grupa računica Milan je ispadanje iz Lige šampiona koštalo preko 100.000.000 evra. U prošloj sezoni Rosoneri su od Lige šampiona zaradili blizu 130.000.000 evra, duplo više nego što su inkasirali u ovoj u grupnoj fazi. Kada na to dodate pomenutih 50.000.000 od Mundijala, prebacuje se stotka.

Tijago Mota je sve ozbiljniji kandidat i za klupu Milana, ne samo Juventusa. Filozofija koju su nametnule prethodne gazde Milana a prihvatile i nastavile aktuelne upućuje mnogo više na Tijaga Motu nego na Antonija Kontea. Trofejni italijanski stručnjak se nije istakao u svojoj karijeri kao trener koji otkriva, razvija i oblikuje talente. Konte ima karakteristiku da velike i dobre igrače prilagodi svojoj igri, a ne obrnuto.

Na drugoj strani Tijago Mota od kada je počeo da sa bavi trenerskim poslom u podmlatku PSŽ-a je pokazivao sklonost da fabrikuje i lansira mlade fudbelere ili nebrušene dijamante. U Bolonji je kreirao čitavu četu, od Lukumija i Kalafjorija u odbrani, preko Fergusona i Orsolinija, do Zirkzea.

Džeri Kardinale i njegovi ortaci investitori žele što pre da vide profite od investicija uloženih u Milan. Imajući to u vidu, Tijago Mota je adekvatnije rešenje za realizaciju tog cilja od Kontea.